ПРОЛЕЋНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ ОДРЖАНА НА ФМН

У оквиру традиционалне пролећне кампање за студенте, Градска организација Црвеног крста у сарадњи са Центром за трансфузију КЦ Крагујевац, организовала је акцију добровољног давања крви на Факултету медицинских наука. Ово је прва овогодишња акција која се организује на факултетима Универзитета у Крагујевцу и последња у низу је одржана на нашем факултету у оквиру које је прикупљено 19 јединица крви. Интересовање студената било је веће али су поједини одбијени из здравствених разлога, пре свега сезонских алергија и ниског хемоглобина код девојака. Како је истакла Марица Патрногић стручни сарадник ГО Црвеног крста студенти крагујевачких факултета , укључујући и ФМН, и овог пута су показали да су врло свесни значаја оваквих акција. Следећа кампања за студенте биће, како је рекла Патрногић, бити организована традиционално у новембру месецу када је и интересовање студената веће.

Из Градске организације Црвеног крста најављују да ће наставити са традиционалним сезонским акцијама, посебно у летњем периоду када се увек бележе несташице крви. Поводом 14.јуна светског дана добровољних давалаца крви и ове године ГО Црвеног крста доделиће признања вишеструким даваоцима крви а наш Факултет је традиционално један од носиоца признања за најхуманију средину па су очекивања да и ове године добијемо признање ''Широко срце''

ОДРЖАНА ДРУГА ОВОГОДИШЊА МАНИФЕСТАЦИЈА
„ДАН ОТВОРЕНИХ ВРАТА“ НА ФМН

У пуном Амфитеатру данас је одржана друга овогодишња манифестација „Дан отворених врата“ на којој су будућим студентима представљени студијски програми и уписне квоте за школску 2023/2024 годину. Новина , у односу на априлску манифестацију је да је нашем факултету одобрена акредитација студија медицине на енглеском језику за 59 полазника. ФМН ће тако у школској 2023/2024 години уписати 88 студената на ИАС медицине на српском и 59 на енглеском језику, 84 на ИАС фармације, 24 на ИАС стоматологије и 88 на основне струковне студије.

Матурантима из целе Србије наш Факултет најпре је представљен филмом који је обухватио 45 година постојања и рада наше установе а онда их је поздравио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Он је истакао да је студент на нашем факултету у фокусу, да на почетку студија добија свог ментора који га прати током читавог школовања и да да сви бруцоши уписом код нас постају део једне велике породице где сви брину једни о другима. Декан је нагласио и да је јако задовољан због чињенице да ове године уписујемо прву генерацију студената на ИАС медицине на енглеском језику и позвао све присутне који се не упишу на медицину на српском језику у јулу конкуришу на упис студија медине на енглеском језику.

ИАС медицине и основне струковне студије представио је aсс. др Жељко Тодорови. Други по старости студијски програм ФМН ИАС фармације представила је проф. др Марина Костић док је о ИАС стоматологије говорила сарадник и настави др стоматологије др Милица Ђурђевић. тима ФМН и др стоматологије Ирена Огњановић. На многобројна питања будућих студената и њихових родитеља одговарао је декан Јаковљевић. Предаја докумената за упис очекује се, према речима декана Јаковљевића, од 19. јуна док ће пријемни испити највероватније бити организовани од 27. јуна. Све информације око уписа биће благовремено објављене на сајту факултета. Иначе, за све присутне, након обиласка факултета, уприличен је пригодан коктел у нашем ресторану.

Опширније погледајте овде

СИМПОЗИЈУМ ''ДУАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈИ'' У ОРГАНИЗАЦИЈИ УКЦ И ФМН

У организацији Клинике за психијатрију УКЦ Крагујевац и катедре за психијатрију Факултета медицинских наука, у хотелу ''Зептер'' у Врњачкој бањи одржава се други симпозијум ове клинике под називом ''Дуални поремећаји''.

Симпозијум који је окупио око 50 предавача из читаве Србије, сва четири универзитетска клиничка центра али и референтне установе које се баве лечењем и збрињавањем психијатријских болесника, отворио је декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који је изразио задовољство што су крагујевачки психијатри са Клинике за психијатрију и катедре ФМН по други пут успели да организују један важан симпозијум. ''Заиста сматрам да , по овим подацима које сте нам данас представили, катедра за психијатрију по броју објављених радова и научним достигнућима је у рангу резултата које је у протеклој години остварила катедра за физиологију. И Клиника за психијатрију и катедра за психијатрију у Крагујевцу су јако важне поготово у данашње време јер ако постоји моменат да је психијатрија у фокусу, иако је овај симпозијум одавно планиран, је свакако овај сада. Најновији догађаји у Србији само нам потврђују да је ваша струка јако важна и да треба радити на превенцији. Верујем да имате жељу и енергију за то јер имате четири редовна професора на катедри и представљате важну карику нашег факултета али и УКЦ Крагујевац. Темеље наше психијатрије је поставила овде присутна професорка Славица Ђукић Дејановић , 90-их година прошлог века, а ви сте, као њени наследници, наставили да радите и спроводите праве ствари све време'', рекао је Јаковљевић. Декан је посебно истакао значај и ангажовање наставника и сарадника са катедре за психијатрију на специјалистичким и докторским студијама ФМН и подсетио да је једно најтраженијих изборних подручја младих људи који уписују докторске студије управо област неуронаука.

У име организатора, на церемонији свечаног отварања, окупљенима се обратила проф. др Мирјана Јовановић редовни професор ФМН и директорка Клинике за психијатрију УКЦ Крагујевац. Она је представила актуелни тренутак на клиници али и катедри и посебно нагласила да се један, релативно мали колектив, на годишњем нивоу сусретне, само кроз амбуланти рад са готово 23 хиљаде прегледа. Када је реч о теми овогодишњем симпозијума професорка Јовановић рекла је да су дуални поремећаји истовремено појављивање болести зависности и психијатријског ентитета код исте особе. ''Циљ нам је да се ова проблематика најпре сагледа са аспекта уже академске заједнице а да је она представимо широј стручној јавности. То је важно јер на наше понашање утичу претпоставке које имамо и оно што сматрамо истином .Одлуке доносимо на основу онога што мислимо да знамо и то је негде била идеја да кренемо, а сада већ будемо и у завршној фази писања уџбеника на тему дуалних поремећаја, у шта су укључене колеге из сва четири универзитетска клиничка центра. Предавањима и радионицама на ову тему у оквиру овог симпозијума видећемо до каквих нових сазнања и идеја ћемо доћи'' рекла је проф. Јовановић и додала да је задатак свих крагујевачких психијатара лични раст и развој што имплицира и колективни раст и развој од чега ће највећу корист имати управо пацијенти.

Симпозијуму у Врњачкој бањи присуствовала је и психијатар проф. др Славица Ђукић Дејановић, директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић и многобројни гости. Врло запажена предавања из области дуалних поремећаја имали су наши наставници и сарадници: проф. др Владимир Јањић, проф. др Драгана Игњатовић Ристић, проф. др Мирјана Јовановић, проф. др Горан Михајловић, проф. др Милица Боровчанин, доц. др Бранимир Радмановић , асистент др Катарина Никић Ђуричић и психијатри Софија Чоловић и Немања Мурић.

УРУЧЕНИ СЕРТИФИКАТИ ПОЛАЗНИЦИМА
КРАТКИХ ПРОГРАМА ФМН И ИКВБ "ДЕДИЊЕ"

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић уручио је данас у амфитеатру сертификате првој групи полазника кратких програма студија из области медицинских наука у нашој земљи под називом: “Интензивно лечење” и “Вантелесни крвоток”, који смо заједнички реализовали у сарадњи са ИКВ Дедиње. Јаковљевић је истакао да је сарадња са ИКВБ "Дедиње" жива и плодоносна и да је први конкретан резултат те сарадње управо реализација кратких програма намењених медицинским сестрама и техничарима који раде у интензивним негама, као и онима који су специфично везани за кардиохирургију ."То су прва два програма из области медицине која су уведена у нашој земљи и на основу повратне информације коју имамо од полазника који данас добијају сертификате успешно смо их реализовали. Посебно ми је задовољство што смо их реализовали у сарадњи са ИКВ "Дедиње" и мислим да је то само први корак у нашој сарадњи. Ми смо отишли и корак даље и наши студенти цео овај семестар одлазе на Дедиње где обављају вежбе из области кардиологије а од наредног , зимског семестра, ту праксу увешћемо и за кардиохирургију. У плану је да сарадњу проширимо не само у области наставе већ и науке зашта постоји обострана жеља и енергија", рекао је декан Јаковљевић.

Оба програма су реализована заједничким снагама Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”. Идеја за читав пројекат потекла је од проф. др Миомира Јовића, који се, иако је тренутно у САД, видео конференцијом обратио присутнима у амфитеатру ФМН и том приликом истакао да о важности читавог пројекта најбоље говоре искуства полазника оба програма који су највишим оценама дали подршку и значај програмима. "Свесни смо да је реализација ових програма ,за два јако важна занимања у области медицине, новина у нашој земљи и верујем да је ово први корак у томе да ово постану озбиљни и дуготрајни програми у нашој земљи", рекао је проф. Јовић. Доц. др Бранко Лозук, помоћник директора ИКВБ "Дедиње" општи, грудни и васкуларни хирург истакао је да је у сарадњи са ФМН обављена једна фантастична ствар и одлична сарадња. "Ми смо направили те кратке програме чији је циљ да полазници усаврше своје знање. Ту није крај. Ми планирамо још много тога и већ од јесени планирамо програм намењен инструментарима који би требало да прерасте и у вишу школу јер кардиоваскуларна патологија којом се ми бавимо има велики број специфичности и на тај начин желимо да поделимо своје знање и искуство са свима онима који у томе желе да учествују", рекао је доц. Лозук. Проф. др Горан Давидовић, кардиолог и продекан за специјализације и уже специјализације ФМН рекао је да је ово јединствен пример сарадње да су две релевантне установе, ФМН и ИКВБ "Дедиње" препознали потребе да средњи и виши кадар имају могућност да прошире своја знања. "Тиме смо, кроз ова два програма, додатно оспособили људе који ће радити у јединицама интензивне неге што ће бити посебно важно за пацијенте али и читав здравствени систем", рекао је проф. Давидовић.

Струковна мастер сестра Мирјана Ранковић са ИКВБ "Дедиње" презентовала је присутнима оба студијска програма и истакла да је са ФМН остварена одлична сарадња. "Медицинске сестре и техничари су овом сарадњом добили много –организована је едукација која до сада није постојала чиме наша професија добија много", рекла је Мирјана Ранковић.

У ТОКУ ТРАДИЦИОНАЛНА
''НЕДЕЉА ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА''

У организацији ИЗЈЗ а уз Завод за денталну медицину Крагујевац и Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу ове недеље обележава се традиционална 33-а ''Недеља здравља уста и зуба''.

У предшколској установи „Црвенкапа“, студенти 4. године ИАСС су у оквиру наставне јединице из Превентивне стоматологије одржали едукацију о очувању здравља уста и зуба. Демонстрирали су правилне технике прања зуба, ставили акценат на здраву исхрану и назначили важност редовних контролних прегледа.

Посебна пажња је усмерена и на едукацију васпитача о пружању правовремене и адекватне помоћи у случају настанка повреда зуба. Како би подстакли децу да стечено знање примене, поклонили су им одговарајући прибор за одржавање оралне хигијене прилагођен њиховом узрасту.

Правилна орална хигијена, здрава исхрана и редовни контролни прегледи су основни предуслов како за здравље уста и зуба, тако и за целокупно опште здравље

АКРЕДИТОВАНЕ ИАС МЕДИЦИНЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању донело је одлуку о акредитацији интегрисаних академских студија медицине на српском и енглеском језику. У овој школској години ФМН поред 88 студената медицине на српском први пут уписаће и 59 студената који ће студије медицине похађати на енглеском језику. Тим поводом градоначелник Крагујеваца Никола Дашић организовао је пријем у Свечаном салону зграде Града за декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића и продекана за МАС проф. др Небојшу Здравковића. Градоначелник је овом приликом истакао да успех нашег факултета има велики значај за Град јер ће привући велики број иностраних студената који се већ интересују за упис на Факултет медицинских наука. „То је, на неки начин интернационализација самог факултета, Универзитета али и самог града Крагујевца. Добићемо, у конкретном случају, најмање 59 страних студената у Крагујевцу што ће доста значити за друштвени живот у граду, за економију, туризам“, рекао је градоначелник Дашић.

На нашем факултету који је у децембру 2022. године обележио 45 година постојања тренутно постоји 13 активних студијских програма а студије на енглеском језику биле су један од приоритета актуелног руководства. Након увођења студија фармације на енглеском језику дуго и предано се радило на припреми за акредитацију ИАС медицине на енглеско језику које су резултирале одобрењем овог програма и предстојећим уписом првих студената који ће похађати овај програм у који ће бити укључено преко 250 наставника и сарадника. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакао је на пријему код градоначелника да је интернационално препознавање нашег факултета, уз високо рангирање на Шангајској листи, одличне резултате у области науке и сада студије медицине на енглеском језику, нешто што би требало да буде генерално оријентација факултета и универзитета у будућности. „Постоји велико интересовање страних студената, пре свега из Индије, али и других делова света који би дошли у Крагујевац и који би, уз одличне услове студирање искористили и могућност повољних финансијских услова студирања и живота код нас”, рекао је декан Јаковљевић.

УТИЦАЈ ДУВАНСКОГ ДИМА НА НАШЕ ЗДРАВЉЕ

У организацији нашег факултета и Универзитета у Катањи (Италија) одржан је семинар посвећен молекулским механизмима одговорним за штетне ефекте цигарета и електронских система за испоруку никотина у настајању и прогресији инфламацијских болести. О овој теми говорили су истраживачи из Италије и наши професори Владислав Воларевић и Александар Арсенијевић. Према речима проф. др Владислава Воларевића истакао је да је ФМН недавно добио четврти грант за испитивање штетности дуванског дима од стране америчке фондације за борбу против дуванског дима. ''Испитујемо, још од 2019. године, штетност утицаја обичних и електронских цигарета на ћелије имунског система, на бронхијалне епителне ћелије и друге. У сарадњи са колегама из Италије организовали смо овај скуп како би представили резултате до којих смо дошли заједничким радом. Резултати заправо показују на који начин цигарете делују на наш организам, који су механизми којим класичне цигарете али и електронске утичу на промене имунских ћелија, на прогресију болести, промену матичних ћелија, промену њихових капацитета да регенеришу јетру, процесе који доводе до прогресије хроничне инфламације у плућима, хроничне инфламације у јетри, цревима'', рекао је проф. Воларевић. Он је додао и да су резултати који су добијени током истраживања показали да електронске цигарете далеко мање утичу на оштећење бронхијалних епиталних ћелија у односу на класичне цигарете, што не значи да нису штетне већ да су мање штетне од обичних. Проф.Воларевић је овом приликом подсетио и да је лабораторија на нашем факултету опремљена роботима који имају могућност да имитирају плућа пушача и додао да је то једина лабораторија таквог типа у југоисточној Европи.

Доц. др Розалиа Ема са Универзитета у Катањи, Центра за смањење ефеката дуванског дима, изарзила је задовоњство наставком сарадње са ФМН у Крагујевцу . ''Ове године испитујемо токсичне ефекте различитих типова тј. укуса електронских цигарета на бронхијалне епителне ћелије као и на ендотелне ћелије и тиме испитујемо њихов штетан утицај плућа тако и на кардиоваскуларни систем'', рекла је доц. Розалиа Ема.

ПРОМОВИСАНА КЊИГА
''АСТМА У ДЕЦЕ-ФЕНОТИПОВИ АСТМЕ У ДЕЦЕ''

У амфитеатру ФМН промовисана је књига ''Астма у деце-фенотипови астме у деце'' ауторке проф. др Анђелке Стојковић, педијатра-пулмолога, директорке Клинике за педијатрију УКЦ и професора нашег факултета. Актуелно руководство наше установе већ годинама велику пажњу посвећује издавачкој делатности и сваки уџбеник и књига коју издамо је за нас велика ствар. У име домаћина ове промоције и издавача најпре се обратио декан проф. др Владимир Јаковљевић који је рекао да је уз основну делатност факултета а то је образовање младих кадрова и науку издавачка делатност нешто на чему се континуирано ради. „Образовање без наше стручне речи није адекватно. и увек сам то форсирао код наших наставника и сарадника. Велико ми је задовољство што сам у прилици да присуствујем промоције професорке Стојковић коју дуго познајем и која је увек била врло активан чинилац развоја наше установе, УКЦ Крагујевац и као таква је врло препозната у стручним круговима као педијатар-пулмолог са ауторитетом. Њена књига коју данас промовишемо је логичан след свега онога што је до сада урадила у професионалном смислу“, истакао је декан Јаковљевић.

Астма код деце је све чешћа дијагноза коју педијатрији успостављају у дечијој доби. Рецензенти књиге су проф. др Бранимир Несторовић и проф. др Весна Томић Спирић , а у име рецензената обратила се проф. др Томић која је нагласила да ауторка у своју књизи износи најновија сазнања из савремене праксе и литературе и богатог искуства о болести која је једна од најчешћи болести савременог доба и као таква представља велики здравствени и социјални проблем „ Проф. Стојковић у својој књизи истиче значај проактивног и индивидуализованог приступа у дијагностици и лечењу деце са астмом, према најновијим сазнањима и принципа персонализоване и прецизне медицине. Стил којим је књига написана је разумљив, лак за усвајање и релевантан за читаоце тако да могу да је конзумирају сви лекари , а посебно они који желе надградњу свог знања“, рекла је проф. др Весна Томић Спирић, која је директора Клинике за алергологију УКЦ Србије.

Генерални секретар Српског лекарског друштва и председник Педијатријске секције проф. др Недељко Радуловић упутио је, поводом промоције мејл, у којем је између осталог написао да проф. др Анђелка Стојковић спада у 2-3 водећа дечја пулмолога које имамо у Републици Србији. „О њеном раду у оквиру Клинике за педијатрију Универзитетског клиничког центра и Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, како ми преносе колегинице и колеге које раде с њом, чујем све најбоље. Посебно ме радује њен до краја позитиван и стимулативан однос према младим лекарима са којима сарађује. „ Дело проф. др Анђелке Стојковић „Астма у деце“ осликава њен ентузијазам, преданост у раду и жељу да, уз све напред наведено, допринесе унапређењу здравствене заштите деце, како код нас тако и шире. Ова књига је изузетно драгоцена, јер у духу најновијих сазнања, свеобухватно и веома темељно обрађује један веома актуелан, озбиљан и континуирано растући проблем савременог човечанства. Подразумева се да ће ово дело колегинице Стојковић бити представљено и на првом наредном састанку Педијатријске секције, који ће бити одржан 4. јуна ове године у Дому лекара Србије у Београду“, навео је проф. Радуловић.

Ауторка књиге проф. др Анђелка Стојковић више деценија успешно лечи од астме многе малишане из Крагујевца али и окружења које гравитира нашем УКЦ .Она је посебно истакла да је њена књига намењена за додатно усавршавање педијатара али и специјалиста интерне и опште медицине. На 45 страна, уз 15 слика и 4 табеле, ауторка је детаљно приказала дијагностички и диференцијално дијагностички приступ и специфичности приступа терапији према концепту савремене медицине. Такође, приказане су могућности примене иновативних биолошких лекова према препорукама глобалне иницијативе за астму.

МИНИСТАРКА НАУКЕ, ТЕХНОЛОШКОГ РАЗВОЈА И ИНОВАЦИЈА
ПОСЕТИЛА УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

У оквиру своје посете Крагујевцу, делегација Министарства науке, технолошког развоја и иновација предвођена министарком др Јеленом Беговић посетила је Универзитет у Крагујевцу.

Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић састао се 24. априла 2023. године у просторијама Ректората са др Јеленом Беговић и њеним тимом, а састанку су присуствовали и чланови Ректорског колегијума Универзитета у Крагујевцу и декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић.

У оквиру састанка је било речи о изградњи Центaра изврсности Универзитета у Крагујевцу, научноистраживачким пројектима и даљој сарадњи, а једна од тема била је и еНаука.

Након састанка са ректором, министарка и чланови њеног тима обишли су градилиште Центaра изврсности, где су и разговарали са проректором за иновације и развој проф. др Владимиром Сенићем, као и са деканом Факултета медицинских наука проф. др Владимиром Јаковљевићем.

Опширније погледајте овде

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ МАТУРАНАТА
И ОВЕ ГОДИНЕ ЗА УПИС НА ФМН

У пуном Амфитеатру данас је одржана прва овогодишња манифестација „Дан отворених врата“ на којој су будућим студентима представљени студијски програми и уписне квоте за школску 2023/2004. годину. Матурантима из целе Србије наш Факултет најпре је представљен филмом који је обухватио 45 година постојања и рада наше установе а онда их је поздравио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Изражавајући задовољство што је и ове године интересовање будућих бруцоша за наш факултет огромно декан је им пожелео добродошлицу у име свих наставника и сарадника. „Наш највећи успех и наша највећа снага су наши студенти односно ви који ћете то ускоро постати. То је оно због чега постојимо , уз све оно што сте у филму чули-наша достигнућа у области науке, висока позиција на Шангајској листи, докторске студије које смо увели у Србији, здравствене специјализације, мастер програми. Оно што је за вас најбитније да ми заиста тежимо, и у највећем броју случајева у томе и успевамо је да ви, у наредних пет или шест година, или три, у зависности који студијски програм одаберете , се овде осећате као у својој кући. Код нас је студент у фокусу и тако ће и остати. Поред УКЦ Крагујевац, који је наша главна наставно научна база, успоставили смо сарадњу са многим релевантним установама у земљи тако да наши студенти , специјализанти и докторанти стручна знања стичу у референтним здравственим установама у земљи. Уписне квоте су нам и ове године исте- медицина 88, фармација 84, стоматологија 24 , основне струковне студије 88.Оно што је ново је да следеће недеље очекујемо да добијемо акредитацију студијског програма ИАС медицине на енглеском језику за 59 студената. Тај програм намењен је пре свега за странце али могу да га упишу и наши држављани. То важи и за студије фармације на енглеском језику а оба студијска програма могу бити алтернатива свима који не прођу на студијским програмима на српском језику. Разлика је у томе што су сви наши студијски програми о трошку државе осим студија на енглеском језику за које би, уколико то буде ваш избор, плаћали школарину“, рекао је проф. Јаковљевић.

ИАС медицине и основне струковне студије представио је асс. др Жељко Тодоровић који је посебно истакао значај рада студената у малим групама, како у првих 5 семестара предклиничке наставе тако и од шестог семестра када почну клинички предмети и рад са пацијентима. Други по старости студијски програм ФМН ИАС фармације представила је проф. др Оливера Миловановић нагласивши да за фармацију увек влада велико интересовање и да сви наши студенти по завршетку овог студијског програма стекну довољно знања и вештина да могу да раде у било којој области фармације. На ИАС стоматологије , од основања овог студијског програма 2010.године ФМН уписује 24 студента што ће бити и ове године. Према речима доц. Др Мирослава Васовића предност студирања на нашој стоматологији где за једно место конкурише више од 5 кандидата сваке године, је млад али стручан кадар и одлична опремљеност Клинике за стоматологију која уз наставни део обавља и здравствену делатност. Студентски парламент и активности које они спроводе представила је члан PR тима ФМН и др стоматологије Ирена Огњановић. На многобројна питања будућих студената и њихових родитеља одговарао је декан Јаковљевић а за све присутне, након обиласка факултета, уприличен је пригодан коктел у нашем ресторану. Следећа овогодишња манифестација „Дан отворених врата“ планирана је за суботу 27. мајa. До сада је, за 45. година на нашем Факултету диплому доктора медицине стекло 4335 студената, 163 доктора стоматологије и 865 магистара фармације, диплому струковне сестре 565 сестара и 532 струковна физиотерапеута.

ИЗВЕШТАЈ СА КОНГРЕСА
ЕВРОПСКОГ УДРУЖЕЊА ЗА ПОРЕМЕЋАЈЕ СРЧАНОГ РИТМА 2023

На овогодишњем конгресу Европског удружења за поремећаје срчаног ритма 2023 у Барселони, Факултет медицинских наука, Универзитета у Крагујевцу је имао свог представника, асист. др Стефана Симовића. Колега Стефан Симовић имао је запажено и награђено предавање о лечењу субклиничке атријалне фибрилације антиаритмицима.

Поред предавања, колега Стефан Симовић је имао интервју са истакнутим професором Haran-ом Burri, редовним професором Универзитета у Женеви, Швајцарска, који је водећи светски стручњак у лечењу поремећаја срчаног ритма и носилац је великог броја препорука за лечење истих. Интервју можете погледати у видеу у наставку. Асист. др Стефан Симовић већ 5 година за редом презентује резултате својих истраживања на овом еминентном скупу који окупља светске стручњаке из света. Поред свих ових активности, асист. др Стефан Симовић објавио је уреднички рад у најпризнатијем часопису који се се бави лечењем поремећаја срчаног ритма ”Еuropace”, о историјату овог удружења. Рад је објављен у специјалном издању током конгреса, а поред колеге Стефана Симовића, коаутори овог рада су и претходни, актуелни и будући председник Европског удружења за поремећаје срчаног ритма (линк )

Осим тога, асист. др Стефан Симовић активан је члан комитета за дигиталну медицину и е-комуникацију Европског удружења за поремећаје срчаног ритма и учествује у раду и организацији највећег светског удружења које се бави дијагностиком и лечењем поремећаја срчаног ритма. Чланство у наведеном комитету подразумева рад на развоју дигиталних технологија и вештачке интелигенције за дијагностику и лечење поремећаја срчаног ритма.

Асист. др Стефан Симовић је асистент на Катедри за интерну медицину, Факултета медицинских наука, Универзитета у Крагујевцу, специјалиста интерне медицине у Универзитетском клиничком центру Крагујевац, субспецијализант кардиологије и докторант Факултета медицинских наука и Факултета инжењерских наука Универзитета.у Крагујевцу.

ПОСЕТА АМБАСАДОРА ИНДИЈЕ ФАКУЛТЕТУ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Његова Екселенција амбасадор Индије у Србији господин SHRI SANJIV KOHLI са сарадницима посетио је данас Факултет медицинских наука где је са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем разговарао о сарадњи ,пре свега доласку студената из Индије на студије медицине на енглеском језику. Тема састанка била је сагледавање капацитета наше установе за организовање студија медицине на енглеском језику с једне стране, и с друге , партнерство са амбасадом Индије на реализацији овог студијског програма за који већ постоји велико интересовање будућих студената из ове земље, али и многих других.

Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу је у процесу акредитације ИАС медицине на енглеском језику и како је истакао декан Јаковљевић један од његових циљева када је преузео дужност декана била је увођење студија на енглеском језику на ФМН. ''То је озбиљан развојни пројекат факултета јер тиме напредују и наши наставници и град Крагујевац , цео регион јер то није само студирање већ и све оне активности које те студенте прате током боравка у нашем граду. Наш факултет као најбоље рангиран на Шангајској листи до сада није имао студијске програме на енглеском језику. Ми смо то почели пре две године на ИАС фармације а сада ћемо то прошири и на студије медицине. Предали смо комплетну документацију за акредитацију и очекујем да до краја априла добијемо и званично одобрење. Ми се за то озбиљно и темељно припремамо а исто то треба да уради и локална самоуправа. Ми смо апликовали за 147 студената на ИАС медицине од којих 88 остаје за наше студенте док је 59 предвиђено за стране студенте са могућношћу трансфера на више године-другу, трећу, четврту, пету и шесту. Трудићемо се да се фокусирамо на бруцоше али подржаћемо и државну стратегију да се изађе у сусрет и студентима који би прешли и на више године. Ту пре свега мислим на велики број Индуса али и других странаца који су студирали у Украјини и који због ситуације у тој земљи желе да наставе школовање у некој другој земљи. Они су препознали Србију као државу која може да им пружи адекватно образовање а значајно је јефтиније од западне Европе и ми ту видимо нашу шансу'', рекао је Јаковљевић. Он је додао и да је поред посете амбасадора Индије било и других посета агената који су заинтересовани да студенте из својих земаља доведу у Србију и Крагујевац и најавио да ће званична кампања промоције студија медицине на енглеском језику почети након добијања одлуке о акредитацији овог програма.

Његова Екселенција амбасадор Индије у Србији господин SHRI SANJIV KOHLI изразио је задовољство што је у прилици да посети ФМН у Крагујевцу и што студентима своје земље може да представи и препоручи факултет као што је наш. Он је рекао и да јако велики број студената из Индије студира у Украјини , око 20 хиљада, и додао да очекује да ће управо они у великом броју своје школовање наставити у Србији и Крагујевцу. ''Према мојим сазнањима већ три хиљаде студената из Украјине је дошло у Србију. Оно што знам да је интересовање за долазак код вас велико и наш заједнички задатак је да тим младим људима помогнемо да изаберу најбоље за њихово даље школовање'', рекао је амбасадор Кохли.

С обзиром да се ради о јако важној теми не само за Факултет медицинских наука већ и читав Универзитет, град Крагујевац али и целу наставно научну заједницу данашњој посети амбасадора Индије присуствовала је и члан Градског већа за инвестиције и управљање пројектима Данка Андоновски која је увођење студија медицине на енглеском језику на ФМН оценила као јако важну ствар за град Крагујевац .''Наша намера је да Крагујевац који је универзитетски центар буде препознат и као град погодан за живљење , а наравно да студенти и читав Универзитет јако доприносе томе. Сама чињеница да ћемо имати велики број страних студената, да ћемо имати бољи квалитет наставе је за нас огромна ствар и град Крагујевац ће у сваком смислу подржати ову иницијативу'', рекла је Данка Андоновски.

УСПЕХ ИСТРАЖИВАЧА ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Истраживачки тим пројекта СВЕТОВИД-19, на челу са проф. др Дејаном Баскићем, постигао је велики успех у испитивању утицаја генетичких полиморфизама на исход COVID-19 болести спроведеног у оквиру пројекта „Human genetic and epigenetic determinants of susceptibility, severity and outcomes in SARS-CoV-2 infection – SVETOVID-19“, финасираног од стране Фонда за науку Републике Србије у оквиру програма IDEJE.

У сарадњи са колегама са Института за информационе технологије, Универзитета у Крагујевцу, први резултати публиковани су под називом IFNL3/4 polymorphisms as a two-edged sword: An association with COVID-19 outcomeу вирусолошком часопису највишег реномеа Journal of Medical Virology.

Овај часопис је према Кобсон-у рангиран као други најистакнутији часопис у области вирусологије са импакт фактором 20,693 у 2021. години.

Детаљније о пројекту СВЕТОВИД-19 погледајте овде

ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР ЈУРИШИЋ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ

Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу организовао је предавање проф. др Владимира Јуришића, под називом Мултиомикс принципи анализе цитокина у хемато имунологији. Проф. Владимир Јиришић је колегама и студентима основних и докторских студија са Факултета медицинских наука, ПМФ-а и Института за информационе технологије, изложио резултате својих дугогодишњих истраживања, која су објављена у водећим међународним часописима и монографијама и представљана на угледним научним конгресима широм света.

Садржај предавања обухвата анализу цитокина, а то су гликопротеини мале молекулске тежине који учествују као посредници у ћелијском имунолошком одговору. Они показују сложену интеракцију током регулације ћелијске диференцијације, упале, пролиферације туморских ћелија, интеракције тумора и околног ткива и многих других физиолошких и патолошких процеса. Принципи милтиомике укључују испитивање улоге цитокина у различитим ћелијским деловима уз помоћ савремених метода. У овом поглављу монографије и предавању детаљно је приказана могућност анализе цитокина код хематолошких малигнитета на основу примене савремених метода у имунологији и молекуларној биологији. Овде је било речи о значају метода у дијагностици, као ио предностима појединих метода анализе цитокина у серуму, у ћелијама и у супернатанту ћелијских култура. Посебно је анализиран метод цитокина који учествују у регулацији гена. Разговарано је и о могућности интерпретације огромног броја добијених налаза коришћењем математичких програма и компјутерског софтвера за израчунавање повезаности и концепције ових цитокина у сложеној цитокинској каскади реакција. Разумевање сложених имуно-хематолошких проблема и улоге цитокина у овим механизмима, посебно на различитим ћелијским нивоима по принципу мултиомике, даје праву наду да сва ова нова открића могу помоћи у бољем лечењу пацијената у будућности са тзв. персонализована терапија.

Опширније погледајте овде

ИНТЕНЗИВИРАНА САРАДЊА СА ИКВБ „ДЕДИЊЕ“

Након потписивања уговора о пословној сарадњи нашег Факултета и ИКВБ „Дедиње“ ова установа постала је наша наставна база у којој је најпре почела заједничка реализација кратких едукативних програма а од недавно је студентима омогућено да, у оквиру вежби из интерне медицине, обављају стручну праксу у области кардиологије.

Уговор наше две установе потписан је у априлу прошле године а већ од јесени , након акредитације Националног савета за високо образовање , почела је едукација запослених на кратким студијским програмима „Интензивно лечење, вантелесни крвоток и механички асистирана циркулација“ . Прва група полазника коју чине запослени са ИКВБ „Дедиње „завршава овај програм ускоро и према најавама директора ове здравствене установе проф. др Милована Бојића и декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића они ће сертификате о успешној савладаној едукацији добити током априла, када је планирано обележавање годишњице сарадње наше две установе.

Оно што је новина од почетка летњег семестра је упућивање наших студената четврте године медицине , у оквиру предмета интерна медицина, на стручну праксу из кардиологије. Сваког петка група студената долази у ову реномирану установу где од врхунских кардиолога, кардиохирурга и интервентних кардиолога стичу знања о најсавременијим процедурама у области кардиоваскуларне медицине које се спроводе на ИКВБ „Дедиње“ , која је у примени најсавременије TAVI процедуре рекордер на светском нивоу по броју урађених процедура у дану. Директор ИКВ“ Дедиње „ проф. др Милован Бојић истакао је да је ФМН у Крагујевцу најбољи медицински факултет у Србији и додао да је поносан што установа којом руководи сарађује са најбољима у Србији посебно што је ИКВБ „Дедиње“ и здравствена и образовна и научна установа. Он је додао и да је Институт , својим радом и резултатом, проминентна здравствена установа не само у европским него и светским размерама. „Уговор који имамо са Медицинским факултетом сјајно функционише. И већ имамо брзу едукацију у сфери интензивног лечење, перфузије и сфери инструментарског дела а у плану је да то подигнемо на већи нивоу. Право је задовољство како функционише наша сарадња у делу наставе јер није задатак такве наставе да подиже и едукује само наше кадрове већ и све запослене у здравственом систему Србије и очекујемо да то ускоро крене. Ви, студенти, овде имате и шта да видите и научите и од кога јер су наши лекари ти који ће вам пренети сво своје знање и искуство а то је немерљиво“, рекао је проф. Бојић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић подсетио је да је иницијална каписла за сарадњу била акредитација и спровођење кратких програма студија, које смо први из наше струке, акредитовали у Србији , које сада приводимо крају. „ИКВБ „Дедиње“ је званично наша наставно-научна база што подразумева сарадњу у делу наставе али и научно-истраживачког рада. Један од приоритета наше установе је да студентима основних студија пружимо најбоље услове за њихову едукацију , пре свега студентима медицине, и од почетка летњег семестра студенти у оквиру интерне медицине долазе на практичну наставу овде. Проф. Бојић најавио је да ћемо ту сарадњу проширити и на хирургију, а у плану је да ткз. карантин у перспективи наши студенти обављају на Дедињу или ВМА. У сваком случају наш циљ је да наши студенти у свим нашим базама, ван Крагујевца где је УКЦ наша најзначајнија и највећа база, виде и све оно што се у Крагујевцу ради а кардиохирургија је свакако нешто што је важно а код нас у УКЦ и даље недоступно“, рекао је декан Јаковљевић. Све ово смо започели и радићемо на унапређењу свега што је већ заживело, рекао је декан и додао да оно што тек предстоји и где очекује најбоље резултате је сарадња у области научно-истраживачког рада. „Ми смо институција која је у области клиничке медицине четврти пут узастопно на Шангајској листи и имамо резултате који то потврђују а ИКВБ „Дедиње“ је установа која је неговала научни рад и једна од ретких здравствених установа која је регистрована и као научно-истраживачка организација, и увек су , захваљујући проф. Бојићу то потенцирали и на томе радили. Сигуран сам да сједињавањем заједничке енергије код наших младих сарадника, посебно на базичним предметима, можемо остварити сјајне резултате“, нагласио је Јаковљевић.

Студенти су истакли да им јако значи могућност да део практичне наставе из интерне медицине обаве у установи која је рекордер у броју операција на отвореном срцу у региону. Они су изразили захвалност декану Јаковљевићу и руководству факултета на прилици да уче од најбољих.

ПРЕДСТАВЉЕНЕ АКТУЕЛНЕ СМЕРНИЦЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ ХОЧКИНОВОГ ЛИМФОМА

У организацији Асоцијације студената фармације (КгПСА) и Комитета за међународну сарадњу студената медицине Србије у Амфитеатру нашег факултета одржан је едукативни пројекат на тему „Хочкинов лимфом“.

Учеснике пројекта у име руководства ФМН поздравила је проф. др Мирјана Веселиновић интерниста-реуматолог, продекан за здравствену делатност која је изразила задовољство и понос што је овај едукативни скуп окупио студенте у великом броју. „Надам се да сте свесни колико овај факултет улаже у вас, колики је фокус на сваком студенту . То је препознала међународна заједница и зато смо на многим њиховим листама високо рангирани, а то је баш зато што је нама студент први и што је све усмерено на студента. Одлично је што имате заједнички скуп и велики је напредак што фармацеути и будући лекари заједно раде и уче, а то је једино могуће данас. Да бисте успешно лечили пацијенте и напредовали у свом послу неопходан је тимски рад јер је то предуслов за све с обзиром да је сваки пацијент посебан и комплексан а тиме и његово праћење и лечење. Што је тим већи то су вам могућности за рад боље“, рекла је проф. Веселиновић. Она је истакла и да су предавачи на овом скупу одлични, наши еминентни хематолози, који ће им уз актуелне смернице за лечење говорити и о својим искуствима и практичном раду што је јако важно и што се не може научити из књига. br />
Славица Гаљак председница Асоцијације студената фармације истакла је да овај пројекат представља фармакотерапијски приступ који обухват едукативни део и радионицу. У оквиру едукације о Хочкиновом лимфому студентима медицине и фармације о овој болести говорили су директор Клинике за хематологију УКЦ Крагујевац и наш професор Предраг Ђурђевић и хематолог Асистент др Снежана Сретеновић овој теми говорили су и фармацеути као и пацијент који болује од Хочкиновог лимфома, па су студенти били у прилици да ову болест сагледају са свих аспеката-лечења, терапије али и искуства пацијента. У оквиру радионица студенти су имали приказе случајева које су морали да реше а најбољи су проглашени победницима. Сваки тим имао је по једног студента медицине и једног студента фармације чиме је остварена сарадња која ће им и сутра, када заврше факултет, бити потребна у свакодневном раду. br />
Учешће у радионицама имали су студенти треће, четврте и пете године фармације и студенти медицине од треће до завршне шесте године студија.

НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ
„САВРЕМЕНИ МОДАЛИТЕТИ ДИЈАЛИЗЕ У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ“

У организацији ФМН и катедре за нефрологију у амфитеатру нашег факултета, одржан је 15. стручни скуп из нефрологије који је, као и протеклих година обухватио обележавање Светског дана бубрега, Национални симпозијум на тему „Савремени модалитети дијализе у клиничкој пракси" и промоцију нове књиге о болестима бубрега у клиничкој пракси под називом „Савремени модалитети дијализе у клиничкој пракси" аутора проф. др Дејана Петровића. Проф. Петровић организатор и руководилац симпозијума, у уводном обраћању нефролозима из целе Србије, подсетио је на све активности које су у области нефрологије организоване на нашем факултету у протеклих 15 година и изразио задовољство што је и овогодишњи стручни скуп нефролога окупио најзначајнија имена српске нефрологије али и младе колеге из свих крајева Србије. „Драго ми је да сте и ове године препознали значај и квалитет едукације нашег стручног састанка и да сте окупили у оволико броју јер смо сви ми, уз фармацеутске куће, на истом задатку а то је подизање квалитета лечења болесника оболелих од болести бубрега“, рекао је проф. др Дејан Петровић. Говорећи о једанаестој књизи из серије књига о лечењу болести бубрега „Савремени модалитети дијализе у клиничкој пракси" проф. др Дејан Петровић рекао је да она има за циљ да едукује лекаре, да се подигне и поправи квалитет лечења болесника хемодијализом као и индивидуализација и квалитет дијализне пескрипције која је кључна за оптимално и адекватно лечење наших болесника.

Проф. др Радомир Наумовић из УКЦ Србије истиче да је циљ стручних окупљања нефролога подизање свести становништва о болестима бубрега с обзиром да последње две деценије говоримо о епидемији хроничних болести бубрега.“ Тема овогодишњег Светског дана бубрега су бубрежне болести у ванредним околностима а једна од њих је и свакако ковид пандемија. Зато је једна од наших тема на овогодишњем стручном састанку нефролога пандемија корона вируса и бубрежним болестима које су повезане са овом инфекцијом као и модалитетима лечења тих проблема“, истакао је проф. Наумовић. Најчешће хроничне болести у популацији старијих особа су управо болести бубрега које обухватају 10 до 12 одсто укупног становништва и њима треба правовремено помоћи, сматра проф. др Игор Митић из УКЦ Нови Сад . “Циљ наших окупљања је да покренемо свест да се болести морају правовремено дијагностикивати и адекватно лечити јер нажалост сви помисле на бубрежне болести само када се помиње оних три, четири хиљаде пацијената који су на дијализи а међу нама је много оних које имају болести бубрега а да то не знају , или се неадекватно лече или су кандидати нажалост не да постану дијализни пацијенти већ да превремено умру“, истакао је проф. Митић и додао да овакви скуповима имају за циљ да побољшају преживљавање огромног броја наших суграђана који су бубрежни болесници.

Говорећи о једанаестој књизи из серије књига о лечењу болести бубрега „Савремени модалитети дијализе у клиничкој пракси „проф. др Дејан Петровић рекао је да она има за циљ да едукује лекаре, да се подигне и поправи квалитет лечења болесника хемодијализом као и индивидуализација и квалитет дијализне прескрипције која је кључна за оптимално и адекватно лечење наших болесника. Симпозијум је акредитован од стране Здравственог савета Србије и донео је 8 бодова предавачима и 4 бода слушаоцима.

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ''МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ СТАРИЈИХ ЖЕНА''

У организацији Владе Републике Србије-Координационог тела за родну равноправност , града Крагујевца, Факултета медицинских наука и популационог фонда УН UNFPA у амфитеатру нашег факултета одржана је конференција на тему- Ментално здравље старијих жена. У уводном делу трибине у препуном амфитеатру говорили су: Стана Божовић председница стручне групе Координационог тела за родну равноправност и државна секретарка Министарства за бригу о породици и демографију, Биљана Илић Стошић начелница Шумадијског округа, Никола Дашић градоначелник Крагујевац и проф. др Владимир Јаковљевић декан ФМН.

Говорећи о менталном здрављу жена у Србији, пре свега старијих жена и активностима које држава спроводи државна секретарка Стана Божовић је рекла да је циљ Владе Србије да достигнемо пуну родну равноправност , да сви буду укључени и заступљени, како налажу процедуру УН и ЕУ чиме и тежимо. ''Ми смо у протеклих месец дана имали низ активности широм Србије на унапређењу управо положају жена. Жене, у укупној популацији чине 54 одсто и то нам свима показује да морамо пружити већу подршку старијим женама, да их морамо подржати и разумети јер знамо да старост вуче одређене проблеме попут депресије, усамљености и страха и зато је јако важно што смо сви данас заједно овде на истом задатку а то је подршка старијим женама '' рекла је Божовић. Она је истакла да је град Крагујевац пример добре праксе и изразила задовољство што се трибина одржава на ФМН, који је како рекла, окосница академске заједнице и здање науке и што су управо са овог места данас упућене важне поуке и поруке о томе шта треба урадити на заштити и унапређењу положаја старијих жена у Србији.

Градоначелник Никола Дашић, у свом обраћању, рекао је да Град Крагујевац може да се похвали унапређењем система за подршку особама са менталним сметњама.'' У складу са акционим политикама на нивоу државе, заокружили смо читав систем почев од саветовалишта „Луна“ које ради при Дому здравља Крагујевац, преко Геронтолошког центра у коме се налази Центар за деменцију до Градске организације Црвеног крста где постоји „Кутак за квалитетније старење“. Ту је и Удружење пензионера, врло активно и креативно. У Центру за неговање услуга социјалне заштите Кнегиња Љубица постоји Служба за одрасла и старија лица, која осим помоћи у кући има и дневни боравак за старије особе, у циљу унапређења квалитета живота'', рекао је градоначелник Крагујевца и позвао све да негујемо поштовање и градимо однос са старијим особама у породици и заједници. То је изузетно важно, јер када се бринемо о менталном здрављу старијих жена, ми се у суштини бринемо о својим родитељима, о својим мајкама.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да ћемо се увек одазивати оваквим позивима за партнерство јер смо друштвено одговорна фирма а пре свега јер се бавимо едукацијом лекара, фармацеута, стоматолога и сестара који ће се бринути здравственом заштитом становништва. Он је изразио задовољство што се сва надлежна министарства препознала да је брига о старима и осетљивим популацијама важна тим пре што смо , нажалост, све старији као нација. ''Наш факултет ће у партнерству са свим релевантним факторима активно учестовати у свим активностима које имају за циљ побољшање положаја свих наших грађана посебно оних најстаријих. Договор је да заједнички направимо пројекте који ће уз учешће наших научника дати могућност да се испитају могућности за помоћ нашим најстаријим суграђанима и да им заједно помогнемо да старост достојанствено проведу'', истакао је декан Јаковљевић.

У наставку трибине одржана су два панела на тему: ''Положај старијих жена у друштву'' и ''Ментално здравље старијих жена'' о чему су говорили члан Градског већа за здравство и социјалну политику др Гордана Дамњановић, Невенка Богдановић секретар ГО Црвеног крста, др Данијела Настић Симовић директорка Завода за смештај одраслих лица Мале Пчелице, др Василије Антић директор ДЗ Крагујевац и други. У холу факултета, испред амфитеатра изложени су радови штићеника Завода ''Мале Пчелице'' и постери који прате активности Градске организације Црвеног крста.

ПРЕДСТАВЉЕНИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ФМН МАТУРАНТИМА У СМЕДЕРЕВУ

Матурантима медицинско-фармацеутске школе „Света Петка“ у Смедереву представљени су студијски програми нашег Факултета у сусрет упису нове генерације бруцоша на интегрисане и основе струковне студије. Школу похађа 370 ученика на смеровима-медицинска сестра-техничар, фармацеутски техничар, медицинска сестра-васпитач , гинеколошко акушерска сестра, педијатријска сестра и физиотерапеут. Матуранти из школе, њих око деведесет показали су највеће интересовање за студије медицине и основне струковне студије, а било је и оних који су се распитивали и о студијама на енглеском језику како на ИАС фармације, које постоје тако и на ИАС медицине чија је акредитација у току.

Факултет и наше студијске програме матурантима у Смедереву представила је продекан за здравствену делатност проф. др Мирјана Веселиновић, интерниста-реуматолог, наглашавајући да је за 45 година ФМН, а посебно у последњем периоду постигао сјајне резултате у области образовања, у науци, сарадњи са врхунским здравственим установама у земљи и региону. „Наш највећи резултат је велико интересовање које из године у годину показују матуранти за упис на наше основне студије о чему сведочи и ваше присуство данас у оволиком броју .Поред медицине, фармације и стоматологије, као и основних струковних студија од прошле године са колегама са Педагошког факултета у Јагодини реализујемо студијски програм медицинска сестра-васпитач. Након акредитације студија фармације на енглеском у поступку смо акредитације ИАС медицине на енглеском и ту очекујемо велико интересовање будућих бруцоша“, рекла је проф. Веселиновић. Она је посебно истакла да се код нас на ФМН годинама уназад примењује туторски систем рада, где је студент у фокусу“ и где сви наставници и сарадници су ту да максимално помогну нашим студентима.“ Туторски систем подразумева рад са студентима у малим групама који омогућава континуирано учење и висок квалитет наставе. Тутора добијате већ на првом предавању и он вас прати токо читавог школовања које траје 3 године на основним, 5 на фармацији и стоматологији и 6 година на студијама медицине. Након завршетка било ког студијског програма нашег факултета имате велике могућности за рад и даље усавршавање. Оно што наше студије чини врло атрактивним и квалитетним је велики број пацијената, са којим се сусрећете у оквиру клиничких предмета и практичан рад на савременој опреми уз коришћење савремених материјала и најсавременију дијагностику“, рекла је проф. др Мирјана Веселиновић.

У оквиру представљања матурантима у Смедереву су приказане и нове збирке за припрему и полагање пријемног испита које су недавно изашле из штампе. Сви присутни позвани су да присуствују традиционалној манифестацији „Дан отворених врата“ када ће матурантима из целе Србије, 22.априла и 27.маја, бити представљени наши студијски програми.

ФМН ПРЕДСТАВЉЕН НА "ДАНИМА КРАГУЈЕВАЧКЕ КЊИГЕ"

Штампана издања Факултета медицинских наука и споменица Природно-математичког факултета, Универзитета у Крагујевцу, представљени су у четвртак, 23. фебруара, на традиционалној манифестацији Дани крагујевачке књиге, коју је Народна библиотека Вук Караџић организовала у својој галерији.

Као свог најзначајнијег и најпродуктивнијег издавача Универзитет је ове године промовисао Факултет медицинских наука, о чијој издавачкој делатности је говорио проф. др Владимир Живковић, истакнути млади истраживач са више од сто објављених научних радова у референтним часописима. Он је нагласио да из године у годину наш факултет све већу пажњу поклања издавачкој делатности и да је то резултирало да у 2022. години издамо књига и уџбеника међу којима Физиологија уџбеник за основне струковне студије, Збирка тест питања из биологије за припрему пријемног испита, Збирка задатака из хемије за припрему пријемног испита, Физикална рехабилитација болесника на хемодијализи, Увод у фармацеутску праксу, Фармакотерапијски приручник за стоматологе, одабрана поглавља', Примењена козметологија, Претермински порођај и улога алфа липоинске киселине у превенцији и терапији, Бихевиорални тестови на анималним експерименталним моделима, Терапија инфламацијских болести црева и анализа трошкова, Савремени аспекти и дилеме у лечењу обољења слезине.

Када је реч о новим издањима проф. Живковић је за 2023. годину најавио интензивну издавачку делатност и додао да су већ у штампи следећа издања: 'Фармацеутска физичка хемија, збирка задатака, Увод у фармацеутску технологију, друго издање, Астма у деце, Претермински порођај и улога алфа липоинске киселине у превенцији и терапији друго измењено издање и Основи ехосонографије.

Мр Катарина Карамијалковић говорила је о нашој публикацији Библиогафија Medicus-а. У другом делу програма представљена је монографија Пет деценија Природно-математичког факултета у Крагујевцу о којој је говорила један од аутора, проф. др Марина Топузовић.

ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИОДРАГУ МИЈИ ЛУКИЋУ

У присуству чланова породице супруге Александра, сина Срђана и кћерке Ане, декана проф. др Владимира Јаковљевића, продекана, шефа катедре за имунологију проф. др Ивана Јовановића, бројних професора, сарадника и пријатеља у амфитеатру ФМН у Крагујевцу одржана је комеморација проф. др Миодрагу Мији Лукићу, емеритус професору нашег факултета , који је преминуо 17. јануара ове године. Након минута ћутања којим су присутни одали пошту проф. Лукићу окупљенима се обратио декан проф. др Владимир Јаковљевић, који је рекао да је професор Лукић човек који је променио дух размишљања на нашем факултету, пре свега на имунологији а затим и у базичним наукама.'' У моменту када смо започињали са докторским студијама професор Мија Лукић је био тај камен око кога се вртела научна грађевина и као такав је, до самог краја, радио на томе'', рекао је декан Јаковљевић.

Проф. Лукић иза себе је оставио неизбрисив траг у науци, микробиологији, имунологији, велики број научни радова али и бројне младе колеге који су били његови ђаци, докторанти а сада су и сами професори. О проф. Миодрагу Лукићу на комеморацији су говорили: проф. др Иван Јовановић шеф катедре за имунологију, проф. др Немања Јовичић потпредседник Друштва имунолога Србије, проф. др Иван Срејовић, продекан за ДАС ФМН. Сви они сагласни су да је тешко издвојити неки од радова професора Мије Лукића као најзначајнији или најбољи, као што је готово немогуће издвојити и неки од периода његовог научног стварања и дати му епитет најбогатијег или најплоднијег. Међутим, чини се да је креативни зенит професор Лукић постигао доласком на Факултет медицинских наука у Крагујевцу 2005.године, где је две године касније 2007. године изабран и за емеритус професора. У телеграму саучешћа који је породици Лукић и факултету упутио ректор Универзитета у Крагујевцу се, између осталог, каже ''Проф. др Миодраг Лукић био је један од најистакнутијих српских имунолога и најцитиранијих научника у нашој академској заједници. Својим преданим радом на научноистраживачком и педагошком плану дао је велики допринос афирмацији Факултета медицинских наука и нашег Универзитета. Високо вреднујући његове доприносе, Универзитет у Крагујевцу му је 2018. године уручио Светосавску награду за животно дело''.

Пребогато искуство, огромно знање и углед светски препознатог научног ауторитета професор Мија Лукић несебично је стављао на располагање млађим колегама који су започињали научну каријеру. Научни резултати који су проистекли из неуморног рада крагујевачке имунологије, и проф. Лукића омогућили су препознавање Факултета медицинских наука у Крагујевцу као једног од најзначајнијих центара за испитивање имунских механизама и патолошких стања у којима посредују имунски поремећаји.

ПОЧЕЛА РЕАЛИЗАЦИЈА ЕРАЗМУС+ ПРОЈЕКТА
"STRENGTHENING CAPACITIES AND DIGITAL COMPETENCES IN BIOMEDICAL EDUCATION THROUGH INTERNATIONALIZATION AT HOME (BIOSINT)"

Факултет медицинских наука домаћин је трећег састанка учесника Еразмус + програма „BIOSINT“ , чији је носилац наша установа а у коме учествују и Универзитети из Темишвара (Румунија) , Левена (Белгија), Тузле, Мостара, Фоче, Подгорице, Тиране и Скадра . Пројекат је званично почео у јануару ове године и планирано је да буде реализован у наредне три године. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић , у уводном обраћању учесницима пројекта, рекао је да је поносан да је направљен добар „конзорцијум“ неколико универзитета који имају за циљ да направе интернализацију код куће, односно да покуша да уведе нове технологије у образовању, пре свега у области медицине .“То је за нас веома битно јер учење на даљину је веома потребно, поготово ако се осврнемо на време које је иза нас током пандемије корона вируса, а може да буде и врло добра ствар за неке нове генерације јер ће омогућити да допремо до свих којима је наше знање потребно а да практично будемо код куће“', рекао је проф. Јаковљевић.

Према речима проф. др Драгана Миловановића који уз доц. др Милана Зарића руководи пројектом на нашем факултету, пројекат БИОСИНТ предлаже активности груписане у пет радних пакета који у потпуности подржавају опште и специфичне циљеве програма Еразмус+ програм. Намера је да унапреди образовање и развој студената биомедицинских наука, као и наставника и административног особља високошколских установа. Основни циљ пројекта је јачање капацитета и дигиталних компетенција у биомедицинском образовању кроз интернационализацију код куће (IaH -Internationalization at Home).

Посебни циљеви пројекта су:

• "State of Art" интернационализација код куће у биомедицинским високошколским установама Европске уније и земљама Западног Балкана (WBC - Western Balkan Countries)
• Развој IaH стратегија на WBC биомедицинским високошколским установама
• Развој дигиталних протокола и услуга за међународне студенте и особље
• Увођење интеркултуралних и међународних компетенција кроз постојеће курсеве и креирање нових виртуелних курсева
• Постављање међународног дигиталног окружења за наставу и учење за домаће студенте
• Промовисање резултата пројекта и информисање заинтересованих страна

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ СВЕЧАНО ПРОМОВИСАО СВОЈЕ НАЈБОЉЕ НАУЧНИЦЕ

Поводом овогодишњег обележавања Међународног дана жена и девојака у науци, Универзитет у Крагујевцу је по други пут доделио признања за најбоље научнице са највише резултата у научноистраживачком раду у протеклој години, на 12 факултета у саставу Универзитета у Крагујевцу и Институту за информационе технологије, Крагујевац. У Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу признања најбољим научницама Универзитета у Крагујевцу уручио је ректор проф.др Ненад Филиповић. Он је овом приликом истакао да је ово знак пажње према свим девојкама и женама на Универзитету које се баве науком и која имају импонзантне резултате. ''На Универзитету у Крагујевцу имамо преко 40 посто научница које заиста вредно и предано раде , што показује и да наш Универзитет има родну равноправност и да дајемо подстреке и све могућности које млади научници могу да имају. Ваш задат је тежак јер је двоструки- носите породицу што је темељ сваког нормалног живота а с друге стране озбиљно се бавите науком. То са собом носи да морате да поднесете одређене жртве и зарад своје каријере али и да ускладите све остале обавезе и зато вам упућујем своју захвалност и дивљење'', рекао је ректор Филиповић.

Присутне је поздравила проректор за научноистраживачки рад Универзитета у Крагујевцу, проф. др Биљана Петровић која је истакла да она, као једина жена у рекоторском колегијуму Универзитета је јако срећна што је наш Универзитет препознао значај жена и установио награђивање најбољих научница. Најбоље научнице Универзитета у Крагујевцу са највише резултата у научноистраживачком раду у протеклој години су: Дејана Златановић, ванредни професор Економски факултет у Крагујевцу, Снежана Ћирић-Костић, ванредни професор Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, Тамара Николић Турнић, доцент Факултет медицинских наука у Крагујевцу, Јелена Спасић, ванредни професор Факултет Педагошких наука у Јагодини , Тамара Ђурђић-Милошевић, доцент Правни факултет у Крагујевцу, Милена Вукић, научни сарадник Природно-математички факултет у Крагујевцу ,Невена Вукић, професор струковних студија Факултет техничких наука у Чачку ,Марина Семиз, доцент Педагошки факултет у Ужицу, Милана Додиг, доцент Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу, Марија Пауновић, доцент Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи, Надица Стојановић, доцент Факултет инжењерских наука у Крагујевцу и Катарина Марковић, научни сарадник Институт за информационе технологије Крагујевац.

У име награђених најбољих научница обратила се доцент нашег Факултета Тамара Николић Турнић која се најпре захвалила Универзитету који је преознао значај жена у научно-истраживачком раду на нашем Универзитету и допринос које оне дају науци. ''Желим да се захвалим и свим својим колегама из Центра за функционална и фармаколошка истраживања ФМН са којима свакодневно радим и проф.др Владимиру Јаковљевићу који успешно предводи наш тим. За мене је ово признање велика сатисфакција за досадашњи рад али и подстрек за будућност'', рекла је доц.др Тамара Николић Турнић.

Међународни дан жена и девојака у науци 11. фебруара установила је Генерална скупштина Уједињених нација 2015. године, са циљем подстицања жена и девојака да се баве науком и научноистраживачким радом.

ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИХАИЛУ ПАНТОВИЋУ

У амфитеатру нашег Факултета данас је одржана комеморација Проф. др Михаилу Пантовићу, неуропсихијатру, редовном професору Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу у пензији ,који је преминуо је у суботу, 14. јануара 2023. године. Комеморацију је отворио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истичући да је проф. Пантовић оставио изузетно јак печат у раду како нашег факултета тако и Клиничког центра. „Проф. Пантовић био је један од оснивача нашег факултета, дугогодишњи руководилац катедре , иноватор и човек који је био претеча постдипломског усавршавања код нас, уз још пар ентузијаста. Он је био и нека врста духовног надзора над мојим развојем, човек кога сам на првом месту осећао као пријатеља а знам какав је однос имао и према студентима, сарадницима и колегама. Таквих људи као што је он, таквих ерудита, интелектуалаца више нема. Био је човек енциклопедијског знања не само из своје уже области медицине већ и филозофије, књижевности, уметности. Имали смо јако добар, људски однос , колегијалан и осећао сам ту очинску љубав код њега у сваком моменту и његов одлазак је ненадокнадив губитак за све нас“, рекао је проф. Јаковљевић.

Професионалну специјалистичку каријеру проф. Пантовић отпочео је на Одељењу неуропсихијатрије тадашњег Медицинског центра „Др Михаило Илић“ у Крагујевцу, и провео је у болници читав активни, радни век, све до одласка у пензију. Био је први директор тадашњег Центра за неурологију Клиничко-болничког центра Крагујевац, који касније прераста у Клинику за неурологију. Усавршавао се на водећим европским клиникама за неурологију. У име УКЦ Крагујевац, Клинике за неурологију говорила је директорка, неуролог, доц. др Татјана Бошковић Матић која је рекла да је имала част да учи од таквог професора током свог школовања. „Када сам се запослила као неуролог био ми је не само директор већ човек од кога сам научила прегршт стручних али пре свега људских ствари о пацијентима. Ово не говорим само у своје име већ у име генерација лекара, у име запослених на Клиници за неурологију, која је уз њега и нас као његових ученика постала препознатљива у стручној и научној јавности Србији“, истакла је доц. др Татјана Бошковић Матић. Проф. др Михаило Пантовић био је један од утемељивача научне мисли у крагујевачкој неурологији, неуропсихијатрији и неуронаукама. Био је дугогодишњи Шеф катедре последипломских студија неуронаука и ментор многим постдипломцима који су данас и сами професори. Један од њих је и проф. др Радиша Војиновић, радиолог и шеф катедре за радиологију који се опростио од свог ментора речима да се неке од његових најлепших успомена управо везују за проф. Пантовића и да су његова предавања, обраћања пацијенту и обични разговори одисали речима које су биле лепе, милозвучне, надахнуте, продуховљене па су због тога лако клизиле кроз причу , без обзира на тему и прилику. „Када сам радио магистеријум и докторат под његовим менторством никада се није трудио да ми наметне ускостручне смернице, већ је то радио на суптилан, њему својствен начин, често уз шале и асоцијације, што ме је много више бодрило у освајању науке“, рекао је проф. Војиновић.

Проф. Пантовић дуги низ година предводио је Катедру за неурологију а обављао је и дужност продекана Медицинског факултета у Крагујевцу. Био је изразито активан у Друштву неуролога Србије, Српском лекарском друштву, Лекарској комори Србије и бројним међународним научним и стручним удружењима. Предводио је групу ентузијаста која је у Крагујевцу основала Друштво за неуронауке, пре 15 година, истакао је фармаколог проф. др Драган Миловановић и додао да је то друштво један од досањаних снова проф. Пантовића и у њему је пун изражај нашао његов раскошни талент, раскошна ерудиција и раскошни интелект. „Окружен сарадницима и следбеницима он је ту осећао један пријатан амбијент и тражио је надахнуће, последњих година посебно у манастиру Студеница где смо причали о медицини, уметности, естетици“, рекао је проф. Миловановић. Личност проф. др Михаила Пантовића је била јединствена, богата, ретка и драгоцена о чему је говорио његов дугогодишњи колега и пријатељ психијатар проф. др Драган Раванић наглашавајући да је факултет, град, медицина, Шумадија изгубила много јер нас је напустио један врхунски интелектуалац. „Био је сјајан предавач, долазили су људи са других факултета да га слушају“, рекао је, између осталог проф. Раванић.

Од проф. Пантовића опростио се и један од његових бројних пријатеља који није из света науке и медицине, народни посланик Мирко Чикириз који је рекао да је проф. Пантовића сматрао својим духовником и да зна да би био поносан да може да види ко се све и на који начин данас опрашта од њега. У име породице се од проф. Пантовића опростила супруга проф. др Весна Пантовић која се и захвалила свима који су дошли на комеморацију и тиме одали пошту њеном супругу.

ПРОМОВИСАНА КЊИГА
''САВРЕМЕНИ АСПЕКТИ И ДИЛЕМЕ У ЛЕЧЕЊУ ОБОЉЕЊА СЛЕЗИНЕ''

У амфитеатру ФМН представљена је књига ''Савремени аспекти и дилеме у лечењу обољења слезине'' коју је издао наш факултет, чији је аутор научни сарадник, хирург у КБЦ ''Бежанијска коса'' др Владимир Милосављевић, који је и један од тројице главних аутора уз проф. др Милоша Бјеловића и доц. др Бојана Стојановића са нашег факултета и хирурга УКЦ Крагујевац.

На самом почетку промоције декан ФМН, који је овом приликом био у улози издавача и аутора проф. др Владимира Јаковљевића, истакао да је један од циљева нашег факултета био и јесте да се издавачка делатност максимално унапреди и да се број тематских књига, монографија и уџбеника повећа. ''Ова књига је за мене заиста једно фантастично штиво и док сам на месту декана стимулисаћу наш наставни кадар да издају књиге и уџбенике'', рекао је декан Јаковљевић. Он је истакао да је ово добар пример добре сарадње више институција, пре свега КБЦ Бежанијска коса и нашег факултета.

Хирург УКЦ Бежанијска коса, научни сарадник, који је студије медицине и докторску дисертацију одбранио на нашем факултету др Владимир Милосављевић истакао је да најпре да је ово прва књига која се бави обољењима слезине након 1996.године и да се састоји из два дела-првог који се бави нехируршким, општом делом и други који обухвата хирушки део. ''Књига има 27 поглавља и трудили смо се да међу ауторима поглавља буду еминентни стручњаци и оно на шта сам посебно поносан је негде око 20 ауто цитата односно радова које смо публиковали сви ми у међународним часописима као и на чињеницу да се у њој први пут појављују неке оперативне технике које до сада у литератури на српском језику нису описане'', рекао је др Милосављевић. У овој књизи наш факултет и УКЦ Крагујевац као један од главних аутора представља хирург доц. др Бојан Стојановић који је нагласио да су у савременој хирургији болести слезине јако присутне, било да је реч о примарним болестима овог органа или да је слезина захваћена патолошким процесима других органа. ''Овај уџбеник је један од ретких који се како у нашој тако и у иностраној литератури бави свим аспектима патологијом и обољењима слезине и циљ нам је био да обезбедимо један нов уџбеник који ће покрити све аспекте обољења слезине и који ће помоћи у свакодневном раду како лекара опште праксе тако и интернистима, патолозима, анестезиолозима, гастроентеролозима али и као средство едукације нашим специјализантима и докторантима нашег Факултета, истакао је доц. др Бојан Стојановић. Проф. др Милош Бјеловић се захвалио руководству нашег факултета које је препознало значај ове књиге али и саме теме.

Међу ауторима поглавља су бројни професори како са нашег, тако и са Медицинског факултета у Београду, Медицинског факултета у Приштини са привременим седиштем у К. Митровици, Медицинског факултета у Фочи али и лекари из УКЦ Србије, УКЦ Крагујевац, УКЦ Ниш, Универзитетског клиничко болничког центра Бежанијска коса, РФЗО и многи други. У име аутора на промоцији је говорила Доц. др Марија Здравковић интерниста-кардиолог, директорка КБЦ Бежанијска коса истакавши да је јако срећна што је у Крагујевцу на ФМН на промоцији, како је рекла, једног фантастичног уџбеника који ће остати српској медицини, који међу ауторима има 13 професора и 6 доцената различитих факултета, што ретко која књига има. ''Сви који буду учили из ове књиге имаће један шири аспект што ће бити посебно важно за пацијенте који се оперишу и којима живот значи од нашег знања'', рекла је доц. др Марија Здравковић. Рецензенти књиге ''Савремени аспекти и дилеме у лечењу обољења слезине'' су проф. др Александар Карамарковић, проф. др Небојша Анђелковић и доц. др Александар Цветковић. У име рецензената обратио се доцент ФМН Александар Цветковић који је и директор Клинике за хирургију УКЦ Крагујевац који је рекао да књига представља покушај приближавања основних знања, која су неопходна за рад са пацијентима код којих је у питању патологија слезине. ''Одавно постоји потреба за једном оваквом књигом на српском језику а дизајнира је тако да допуни, а не да занемари стандардне уџбенике. На модеран и свеобухватан начин обрађена је патологија слезине аспекта различитих медицинских дисциплина, а исто тако су детаљно описани и модалитети лечења. Уверен сам да ће сви они који буду читали ову књигу, од ученика до искусних лекара, наћи много корисних информација'', рекао је доц. Цветковић.

?>

ОДРЖАНА КОМЕМОРАЦИЈА ПРОФ. ДР МИРОЉУБУ ЈОВАНОВИЋУ

У просторијама Интерне клинике УКЦ Крагујевац данас је одржана комеморација поводом смрт проф. др Мирољуба М. Јовановића интернисте – ендокринолога, дугогодишњег директора Интерне клинике и декана нашег Факултета у периоду од 2002.до 2005.године. На комеморацији су говорили декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, помоћник директора УКЦ проф. др Александра Томић Лучић и проф. др Александар Ђукић директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Крагујевац.

Наглашавајући да је одласком проф. Јовановића ендокринологија, УКЦ, Факултет и читава заједница изгубила великог стручњака и професора декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је и да је отишао један изузетан научник, лекар али пре свега човек који је спадао у оне који цене индивидуалност, слободу размишљања и интелектуалне вредности , упоран и истрајан у остваривању циљева, неко ко је волео нова знања и стално их усавршавао.“ Проф. Јовановић је 2002. изабран за декана Медицинског факултета у Крагујевцу и док је био на тој функцији, до 2005.године, отворен је смер за вишег медицинског техничара (садашње основне струковне студије), а припремљен је одсек за фармацију, на који су се 2005. године уписали први студенти. Проф. Јовановић је припадао генерацији доктора и интелектуалаца којих више нема, јер полако изумиру у овој земљи. Он је био прави пример једног искусног и правог лекара , али и професора, едукатора и руководиоца који је дао немерљив допринос Факултету медицинских наука у развоју нових програма. То је у стручном и научном смислу био велики искорак јер смо до тада били само на једном студијском програму“, рекао је декан Јаковљевић.

Проф. Јовановић рођен је 4.2.1944. у Градцу код Баточине. Гимназију је завршио у Крагујевцу са одличним успехом, а Медицински факултет у Београду дипломирао је 1969. године. Специјалистички испит из интерне медицине положио је 1977. године на Интерној клиници А у Београду, магистарски рад из ендокринологије одбранио је 1981. године, а докторску дисертацију 1985. године на Медицинском факултету у Београду. Интензивно се бавио дијагностиком и терапијом ендокриних обољења и болести метаболизма. Био је ментор студентских истраживачких радова и учесник многих симпозијума у земљи и иностранству. Стручно се усавршавао у Немачкој. Учествовао у организовању и спровођењу првог пријемног испита, када је Медицински факултет у Крагујевцу постао самосталан (1986. године). О проф. Јовановићу на данашњој комеморацији говорио је и проф. др Александар Ђукић интерниста-ендокринолог, директор Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма УКЦ Крагујевац истичући да ће недостајати свима онима који припадају ендокринолошкој породици у нашем граду. „Све нас испуњава понос јер смо учили од њега који је био и биће део наше клинике. Поред знања које нам је несебично преносимо научио нас је и многим правилима и тајнама. Проф. Јовановић има огроман утицај на читаву ендокринолошку породицу и он је имао највећи значај за развој ендокринологије у Крагујевцу а ми сада настављамо да радимо оно чему нас је учио и научио“, рекао је проф. Ђукић.

У име руководства УКЦ Крагујевац од проф. Јовановића опростила се помоћник директора, интерниста-реуматолог проф. др Александра Томић Лучић која је подсетила да је управо он заслужан за изградњу данашње зграде Интерне клинике која је формирана као прва клиника тадашњег КБЦ Крагујевац 1987. године, чији је дугогодишњи директор и био. Нова зграда је врло брзо, већ 1992. године, стављена у функцију чиме је омогућен развој субспецијалистичких грана интерне медицине – кардиологије, ендокринологије, хематологије, гастроентерологије и пулмологије.

Иза проф. Јовановића остали су син Душан, магистар дипломатије и међународних односа, који живи у Женеви, у Швајцарској и ради у Уједињеним Нацијама, ћерка Милица, професор музике, која живи и ради у Крагујевцу, ћерка Марија, дипломирани психолог која живи и ради у Хамилтону у Канади, као и четири унука Бранислав, Ненад, Мирољуб и Јован.

ПРЕДСТАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ ЦЕНТРА
ЗА ПРЕДКЛИНИЧКА И ФУНКЦИОНАЛНА ИСТРАЖИВАЊА

Акредитација Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима , добијање званичног сертификата добре лабораторијске праксе, отварање Центра за хипербаричну медицину, ангажовање четворо наставника на државном Универзитету ''Сеченов'' у Москви, 34 рада објављених у престижним међународним часописима, три нова доктора медицинских наука, неки су од резултата Центра за предклиничка и функционална истраживања која је данас у амфитеатру ФМН представио руководилац Центра и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Он је, у оквиру традиционалног окупљања сарадника и наставника, који су ангажовани у овом Центру на почетку календарске године истакао да је по оствареним резултатима 2022.година успешнија од претходне и додао да је у области истраживања, на основу броја научних радова у протеклој години најбољи истраживач Невена Лазаревић ( Драгинић). Резултате и рад у Центру за предклиничка и функционална истраживања поред државе и надлежног министарства препознао је и Универзитет у Крагујевцу па је тако проф. др Владимир Живковић, у оквиру обележавања дана Универзитета добио признање као најбољи научник у области медицине а проф. др Невена Јеремић награђена је као најбоља научница у области медицине, у оквиру доделе награда најбољим женама у науци.

Година иза нас донела је и интензивирање сарадње са државним ''Сеченов '' Универзитетом у Москви али и потписивање меморандума о сарадњи са Институтом ''Монитобе'' из Канаде чији је руководилац проф. др Лори Киршегбаум промовисан у гостујућег професора нашег Факултета. Наставни и сарадници овог Цента имали су запажено учешће на 8-им сусретима секције за кардиоваскуларна истраживања који је одржан у Сегедину у септембру прошле године када је и проф. др Владимир Јаковљевић изабран за председника Европске секције Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања и када је добио признање за животно део ове организације. Проф. Јаковљевић најавио је данас да ће почетком јула у Београду бити одржан светски конгрес патофизиолога чији ће организатор бити и ФМН у Крагујевцу. Он је изразио и задовољство што је у 2022.годни наш Факултет издао уџбеник ''Физиологија'' намењен пре свега студентима струковних студија а чији су аутори , између осталих, и наставници и сарадници Центра за предклиничка и функционална истраживања. Он је додао и да је група коју предводи пример и модел како би требало да раде и друге катедре на ФМН и као главни циљ у календарској години навео учешће тј. писање нових пројеката.

ПРИЗНАЊЕ РЕГИСТРА ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА ФМН

Поводом завршетка кампање ''Ослони се на мене'' Регистра давалаца матичних ћелија хематопезе Србије у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије одржана је конференција за новинаре на којој су представљени резултати кампање и уручена признања свима који су се акцији одазвали. Резултате кампање представила је др Глорија Благојевић подсећајући да је кампања започета са циљем да се број даваоца матичних ћелија, којих је сада у Србији око 12 хиљада повећа. '' Наш циљ је да стигнемо до бројке од 100 хиљада јер ће на тај начин већина болесника којима су матичне ћелије једини вид лечења и излечења од најтежих болести моћи да се трансплантира даваоцима из националног регистра'', рекла је др Благојевић и најавила наставак кампање и у наредном периоду.

Међу добитницима признања за учешће у акцији је и ФМН а признање је др Глорија Благојевић уручила декану проф. др Владимиру Јаковљевићу. Подсетимо, у оквиру програма обележавања славе и дана ФМН Регистар добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије представљен је у нашој установи и том приликом преко 50 наших студената уписало се у регистар чиме с показали и своју трећу димензију која није само наука и образовање, већ и хуманост која је за позив који су одабрали важна колико и прве две.

ДЕКАН ЈАКОВЉЕВИЋ ИЗАБРАН ЗА ЧЛАНА НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЗА СПОРТ

У Палати Србија формиран је Национални савет за спорт, а једногласном одлуком свих 35 чланова, за председника је изабран министар спорта Зоран Гајић .Оснивачкој седници Савета за спорт присуствовао је велики број истакнутих спортских личности и бивших спортиста, као и стручни лица из области науке о спорту и медицине спорта: Божидар Маљковић, Предраг Даниловић, Давор Штефанек, Ненад Боровчанин, Драган Гале Јовић, Жељко Трајковић, Драган Атанасов, професор Владимир Копривица и други.

За члана Националног Савета за спорт изабран је и декан нашег факултета проф. др Владимир Јаковљевић, специјалиста спортске медицине, који је био и спортски лекар Женског рукометног клуба Крагујевац, затим Одбојкашког клуба Раднички, Рукометног клуба Партизан, Женског рукометног клуба Раднички Београд, и на крају женске рукометне репрезентације. Проф. Јаковљевић је и дугогодишњи консултант за суплементацију и исхрану у бројним клубовима и колективима, и потпредседник здравствене комисије Рукометног савеза Србије од 2020. године.

Национални Савет за спорт ће предлагати и пратити имплементацију мера за развој српског спорта, координисати и успостављати комуникацију између свих кључних страна у циљу наставка позиционирања на међународној такмичарској сцени, помагаће у идентификовању и развоју стратешких приоритета и пружати помоћ при тумачењу релевантних прописа, радиће на унапређењу учења у специјализованим областима спорта. Министар спорта Зоран Гајић изразио је задовољство због формирања Националног савета за спорт јер ћемо тиме, како је рекао, третирати спорт као интегралну целину. „Хоћемо да ауторитетом свих чланова, њиховом спортском историјом, успесима, њиховом мотивацијом да помогну српском спорту, а верујте нико није одабран да буде овде про форме, заједно да допринесемо развоју српског спорта. Очекујемо много нових идеја а отприлике основне правце знамо“, рекао је председник новоформираног Националног савета за спорт и министар спорта Зоран Гајић.

СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ ОБЕЛЕЖЕНО 45 РАДА ФМН

Интонирањем државне химне Боже правде и студентске химне Gaudeamus Igitur, у извођењу мешовитог хора уметничког ансамбла „Станислав Бинички“ Министарства одбране Републике Србије, у Кристалној сали Exclusive Event Center почела је свечана академија којом је наш Факултет обележио 45 година рада и постојања.

У присуству министра просвете у Влади Србије Бранка Ружића, највиших представника Града на челу са градоначелником Николом Дашићем, ректором Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненадом Филиповићем, деканима и продеканима медицинских, стоматолошких и фармацеутских факултета из Београда, Новог Сада, Ниша, Приштине, Подгорице, Фоче, деканима факултета нашег Универзитета, директором УКЦ Крагујевац проф. др Слободаном Милисављевићем, директорима здравствених установа из града и региона, великим бројем наших наставника и сарадника представљен је филм у коме су приказани најзначајнији моменти у раду наше установе у протеклих годину дана.

На академији су званице и госте поздравили декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, министар просвете Бранко Ружић, ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић и градоначелник Крагујевца Никола Дашић, сагласни да смо постигли одличне резултате у раду како у области образовања тако и научноистраживачком раду али и проширењу здравствене делатности. Академија је била и прилика да декан уручи дипломе и златнике најбољим овогодишњим дипломцима- у области медицине Јелени Савић, фармације Милици Богићевић, стоматологије Марији Зорић, струковних студија медицинска сестра Јовани Ђуровић и струковном физиотерапеуту Берини Кријешторац. У име награђени окупљенима се обратила и захвалила доктор медицине Јелена Савић. У музичком делу програма присутни су били у прилици да чују и камерни оркестар музичког ансамбла „Станислав Бинички“ који је извео нумере: Тамо далеко, Бојарка, Све док је твога благог ока сјај и Најдужа ноћ.

Говор декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића:

Уважени господине министре, уважени господине градоначелниче, уважени господине ректоре, уважени декани, ранији декани и продекани факултета медицинских наука из Србије и региона, уважени декани факултета Универзитета у Крагујевцу,

Драги наставници, сарадници и ненаставно особље Факултета медицинских наука у Крагујевцу и пре свега ДРАГИ СТУДЕНТИ:

Стицајем животних околности, мени је припала изузетна част да Вам се обратим на данашњи дан, када обележавамо један међу јубилеј: средину између 40-те и 50-те године од када се први пут чула наставна реч из области медицинских наука у граду Крагујевцу и то креирана од стране једног од великана медицинске мисли у нашој земљи Владимира Ђорђевића – Чамбе. За један животни век, 45 година је нешто мало мање од пола пута, ако верујемо нашим генетским прорачунима, а нешто мало више од пола пута узимајућу у обзир све ризике брзог времена у коме живимо. За живот једне школе, а посебно високе школе, то је тек стидљиви почетак, ако бацимо поглед око себе и видимо колика је традиција најстаријих великих медицинских школа у ближем и дањем окружењу. Као и у свему, и на овом задатку смо доведени као нација у ситуацију да у време док су земље западне цивилизације почињале са устројеним високим образовањем формирањем првих универзитета, ми ту исту цивилизацију несебично војно бранимо од надолазеће силе која долазила са истока и која је млела све пред собом. И, као и увек, дали смо свој допринос у тој одбрани, истовремено се несебично жртвујући за идеале и постулате тадашњег просветитељског Запада, истовремено бацајући себе у вишевековну просветитељску тамницу. Једини ко се и тада, као и увек кроз векове, као и сада борио да та политичка тамница не буде и духовна била је Српска православна црква и то треба увек да нам буде у глави и срцу када говоримо о било каквом, па и духу образовању. Јер, духовни пораз је вишеструко значајнији од било каквог материјалног пораза, који је мање или више краткорочан.

Због тих својих идеала, земља Србија је каснила за тзв. цивилизованом Европом непуних 5 векова у формалном смислу, а када је дошла на ред, требало је још више од век и по да град који је у њеном срцу буде формиран као универзитетски центар. Међутим, без обзира колико нешто каснило, ако има плодно тле у карактеру људи на неком поднебљу, увек ће дати позитиван резултат. Тако је и било са Србијом у закашњењу за Европом, тако је било и Крагујевцу у закашњењу за Србијом. Не заборавите, Крагујевац је центар Шумадије, а људима из Шумадије што-шта можете да замерите, али да безрезервно воле своју земљу и цео људски род не можете засигурно.

Драго нам је што формирање тадашњег одељења Медицинског факултета у Београду корелира са формирањем Универзитета у Крагујевцу као институције, чиме је и град Крагујевац дефинитвно добио обрисе озбиљног универзитетског центра, не чему треба бити захвалан свима онима који су у томе помогли: како нашем старијем брату из Доктора Суботића 8, тако и свим тадашњим челницима града Крагујевца из тог времена, који су препознали значај Универзитета за развој једног града и стварању нечега што је за једну урбану средину најбитније – духа. На томе смо им неизмерно захвални и то смо показали и у претходна два дана организујући трибине и научне скупове који су били управо посвећени великанима тог доба.

То одељење медицинског факултета стидљиво формирано 1977. године сада има све одлике једног медицинског универзитета у малом, јер у оквиру свог рада организује 12 студијских програма: 3 програма интегрисаних академских студија, 2 програма основних струковних студија, 3 програма мастер студија, 3 програма докторских студија, специјалистичке студије за здравствене раднике, а у плану су и нови. Три од ових 12 програма реализујемо са другим факултетима Универзитета у Крагујевцу, чиме показујемо високу кооперативност са нашим драгим пријатељима са различитих факултета, а све у циљу побољшања видљивости нашег Универзитета у земљи, региону и ширим оквирима. Сваке године на нашем факултету студира око 2500 активних студената, дипломира око 300 на основним студијама, створимо 30-так нових мастера, 50-так доктора наука, око 100 нових здравствених специјалиста. То су бројке и факта. Најзначајнија од тих бројки је што сваке године објављујемо све већи број научних радова за које су најзаслужнији корифеји овог факултета, који су запалили ватру и унели светлост научно истраживачког рада, а имају адекватне следбенике у једној фантастичној армији младих људи која је изабрала да свој животни и професионални пут трасира овде, а комотно би већина њих могла да ради на било ком универзитету диљем света. То је резултирало да је наш Универзитет од 2019. године континуирано на престижној Шангајској листи из области клиничке медицине, а од 2020. године по рангу други испод Беча. Само је Универзитет „Карол Давила“ у Букурешту боље рангиран од Беча до Истамбула. То нам је само мотив да наставимо да и даље радимо на себи и тиме постанемо још бољи. Јер, једино перманентни рад на себи и у заједништву са свим блиским људима је гарант напретка. У том смислу, надамо се да ће се од следеће школске године много више студената са свих континената шетати по ходницима нашег Факултета, а да ће тим ходници бити још лепши, јер ћемо имати и нове зграде Центара изврсности, за коју су заслужни сви у овој сали, а највише они који седе у првом реду данас. Јер, све то не би било могуће без синергије ресорног Министарства, Ректората Универзитета, Града Крагујевца и свих градитеља који раде на овом пројекту. Међутим, иако се трудимо да пратимо савремене токове и прилагодимо се захтевима тржишта, ма како то сурово и антидуховно звучало, желео бих на крају да подсетим на три чувена хумболтовска принципа идеје Универзитета: 1. Јединство науке, 2. Јединство науке и истраживања, 3. Академска слобода наставника и студената, која никада не смемо да заборавимо, јер она чине Универзитетом снажном кариком сваког друштва.

Живели!

ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА СВЕТИ АЛИМПИЈЕ СТОЛПНИК

У присуству декана факултета проф. др Владимира Јаковљевића, продекана, председника Савета факултета проф. др Небојше Анђелковића, представника Града, директора наставно-научних база, наставника и сарадника, у холу деканата сечењем славског колача обележена је наша слава Свети Алимпије Столпник. Сечење колача обавио је Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски господин Јован уз саслужење свештенства Саборног храма у Крагујевцу. Честитајући нам славу и Дан факултета Преосвећени владика Јован је најпре пожелео свима добро здравље, радост и спасење и изразио уверење да ће наша установа наставити са својом мисијом образовања здравствених радника квалитетно и успешно као и у протеклих 45 година.

Након сечења колача овогодишњи домаћин славе продекан проф. др Душан Ђурић предао је део колача новом домаћину славе доц. др Александру Цветковићу са катедре за хирургију. Проф. Ђурић је, у свом обраћању гостима, честитајући славу свим наставницима, сарадницима и запосленима рекао да је сигуран да ће ФМН и у наредном периоду правити искораке, захваљујући актуелном руководству на челу са деканом Јаковљевићем али и младим снагама, које захтевају потпору. „Они нас инспиришу и омогућавају да ми, захваљујући управо њима проживљавамо другу младост и лепоту искорака новог“, рекао је проф. др Душан Ђурић овогодишњи домаћин славе ФМН.

ОДРЖАН НАУЧНИ СИМПОЗИЈУМ ИЗ ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ИСТРАЖИВАЊА

У организацији Интернационалне академије кардиоваскуларних наука, Друштва физиолога Србије и Факултета медицинских наука у знак сећања на професоре Ивана Анђелковића и Вујадина Мујовића, некадашње декане и професоре нашег факултета, одржан је симпозијум на коме су научне резултате из области кардиоваскуларних наука презентовали гости нашег Факултета из Канаде, Румуније и Мађарске и неки од наших истраживача.

Радове су представили: Inna Rabinovich-Nikitin (Winnipeg, Canada) The Effects of Circadian Disruption on Cellular Quality Control Mechanisms in the Heart, Danina Muntean (Timisoara, Romania) The Antidiabetic Drugs and MAO-Related Oxidative Stress: Make New Friends but Keep the Old, Tamara Nikolic Turnic (Kragujevac, Serbia) From oxidative stress to inflammation: Redox Balance and immune system among patients with severe forms of COVID-1, Jovana Bradic (Kragujevac, Serbia) Galium verum extract as a new tool for attenuation of doxorubicin-induced cardiotoxicity Lorrie Kirshenbaum (Winnipeg, Canada) Regulation of Mitochondrial Injury in Doxorubicin- Induced Cardiomyopathy

У наставку програма проф. др Лори Киршенбаума (Lorrie Kirshenbaum), директор Института за кардиоваскуларна истраживања Универзитета Манитобе у Канади (University of Manitoba, Winnipeg, Canada), промовисан је у у гостујућег професора Факултета медицинских наука. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић потписао је Меморандума о разумевању Факултета медицинских наука и Универзитета Манитобе (University of Manitoba, Winnipeg, Canada).Јаковљевић је истакао да је ово начин да се успостави интензивнија сарадња са колегама из Канаде која би требало да буде на обострано задовољство обе установе, пре свега наставника и сарадника и науке.

РЕКОРДАН БРОЈ ОБЈАВЉЕНИХ НАУЧНИХ РАДОВА У 2022. ГОДИНИ

У оквиру програма обележавања 45 година постојања Факултета медицинских наука, у Амфитеатру, одржана је традиционална ревија радова "Публиковали смо“. Реч је о годишњем прегледу научних активности предавача и целокупне научне заједнице Факултета медицинских наука. у овој години, према речима Проф. др Владимира Живковића, укупно је објавио 256 радова што је највише од када бележимо ове активности. Подсећања ради у 2021. години број објављених радова био је 238, а у 2018. години 122. "Фармакологија и токсикологија су, као и ранијих година, по скору, на првом месту са публикованих 55 радова, следи физиологија са 49, интерна медицина има 40 радова, стоматологија 30 а хирургија 26 радова. По импакт фактору прва је епидемиологија која има 22 објављена рада, затим фармакологија и токсикологија са 55 радова, а следе физиологија, интерна медицина и медицинска генетика“, рекао је проф. Живковић.

У овој години 261 истраживач ФМН је ангажован је на пројектима Министарства за науку и технолошки развој и Фонда за науку Р. Србије, интерним или међународним пројектима, док је 16 наставника ФМН је ангажовано на међународним пројектима. 139 наставника и сарадника ФМН је ангажовано на пројектима Министарства за науку Р. Србије, а 19 наставника ФМН је ангажовано на пројектима Фонда за науку. Тренутно се на ФМН реализују 94 јуниор пројеката и 3 макро пројекта. У категорији истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим кумулативним импакт фактором у 2022. години прва је проф. др Милена Илић ИФ =1061,2, затим проф. др Михајло Јаковљевић ИФ = 822,86 и проф. др Владимир Јаковљевић ИФ=148,209. Када се говорио о Истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим бројем објављених научних радова у часописима на SCI листи у 2022. Години, то су: проф. др Владимир Јаковљевић 30, проф. др Михајло Јаковљевић 29 и проф. др Милена Илић 25.

На традиционалној ревији радова "Публиковали смо“ у пуном Амфитеатру нашег Факултета чуло се да је ово за нас, у делу научно-истраживачког рада, најуспешнија година која је не само признање већ и обавеза да у наредној години останемо у истом рангу или повећамо овогодишњи рекордни резултат. Ове године награђени су најбољи истраживачи- у области клиничке медицине Миодраг Срећковић, стоматолошких истраживања Сузана Живановић, фармације Невена Драгинић, јавног здравља Марија Секулић и базичних истраживања Сандра Николић.


Комплетну презентацију Публиковали смо у 2022. години погледајте овде

ИНТЕНЗИВИРАЊЕ САРАДЊЕ СА СТОМАТОЛОШКИМ ФАКУЛТЕТОМ ИЗ ПАНЧЕВА

У организацији нашег факултета и Стоматолошког факултета у Панчеву Универзитет Привредна академија Нови Сад, организована су предавања и практичне радионице за студенте основних студија. У оквиру дводневног б боравка у Крагујевцу, група студента пете године студија са Стоматолошког факултета у Панчеву слушала je предавање из области Болести зуба и ендодонција под називом „Суво радно поље-примена кофердама“ а које су одржали др Милош Папић и др Сузана Живановић. Предавање из области Стоматолошке протетике под називом „Регистровање просторног односа горњевиличног комплекса помоћу образног лука“ одржали су др Дејан Здравковић и др Милица Јовановић за студенте Стоматолошког факултета у Панчеву. У просторијама ОЈ Завода за стоматологију Факултета медицинских наука након предавања одржане су практичне радионице.

Студентима нашег факултета предавање и практичну радионицу на тему „Препарација зуба за безметалне надокнаде“ одржао је проф. др Данимир Јевремовић у просторијама тренинг центра Акорд-дентал у Крагујевцу. Такође, студенти нашег факултета су имали прилику да слушају предавање на тему „Шивење у пародонталној хирургији“ које је одржао доц.др Миљан Пулетић. Након предавања у тренинг центру Акорд-дентал у Крагујевцу одржана је истоимена радионица. Овакавим видом сарадње студенти имају прилику да чују предавања других наставника и размене искуства са студентима других факултета.

ОДРЖАНА ТРИБИНА ПОСВЕЋЕНА СЕЋАЊУ НА ПРОФ. МИЛОСАВА МИШУ КОСТИЋА

У оквиру програма обележавања славе и дана ФМН, у сарадњи са Центром за научноистраживачки рад САНУ Универзитета у Крагујевцу, организовали смо трибину посвећену проф. Др Милосаву Миши Костићу који је оставио неизбрисив траг на нашем факултету, у науци али и сећањима свих оних који су са њим радили, сарађивали и стварали. По њему, иначе чувеном научнику, физиологу и специјалисти интерне медицине-хематологу наш Амфитеатар од 2006. години носи то име. Ова трибина је организована у оквиру циклуса КОРИФЕЈИ Универзитета о чему је на почетку скупа говорио академик проф. др Милоша Ђуран руководилац Центра САНУ у Крагујевцу. О професору Миши Костићу, који нас је нажалост прерано напустио 1997. Године говорио је и председник САНУ Академик проф. др Владимир Костић али пре свега са аспекта заједничког студирања на Медицинском факултету у Београду, дружења и пријатељства. "Он је мој школски друг, из студентских дана, пре свега. Студирали смо заједно, био је пријатељ, знао сам његове родитеље, био сам на његовој свадби, а касније, док смо заједно расли, он брже од мене, врло често смо се заједно налазили и оговарали свет. Ја сам овде данас пре свега дошао као његов друг да му одам признање као човеку који је био најспособнији и најинтелигентнији у нашој, иначе једној јако посебној генерацији", рекао је академик Костић.

Декан ФМН проф. др Владимир Костић с поносом је истакао да је један од ученика професора Костића и додао да лабораторија у којој је он радио а која је сада Центар за кардиоваскуларна истраживања стоји његова слика и да ће то тако и остати. "Дефинитивно је то, по мени, био човек који је у целој земљи а и шире био највећи научник из области биомедицине на овим просторима, у Крагујевцу свакако највећи", рекао је декан и подсетио да је професор Миша Костић био најмлађи научник, не само на нашим просторима, који је у тренутку преране смрти иза себе оставио 145 научних радова.

О раду професора Костића у клиничком раду, у области интерне медицине и хематологије, говорио је проф. др Небојша Анђелковић који је подсетио присутне колико је његовим ангажовањем крагујевачка хематологија добила и како се развијала, да би дуго након његове смрти, тачније 2012.године стигла до назива Клиника за хематологију. ‘Велики је значај и допринос професора Мише Костића у свему томе а посебно да је први са ових простора који је 1996.године у Истанбулу имао оралну презентацију на Конгресу који је био претеча данашњег Европског удружења хематолога. Клинички рад и његово енциклопедијско знање, познавање карактера и људи долазило је до пуног израза. Одлазак у визиту с њим је био право задовољство јер је своје огромно знање несебично преносио на нас, млађе колеге и сараднике", рекао је проф. Анђелковић.

У име породице присутне је поздравила једна од две кћерке професора Костића, Милица Ристић рођена Костић која се захвалила свима који и данас, 25 година након преране смрти професора с пијететом о њему говоре и чувају успомену на њега. У музичком делу програма студенткиња прве године ФИЛУМ-а, основних студија виолин Зорана Јелић, у класи професорке Јелене Роквић, извела је Бахову Сарабанду из друге партите за соло виолину.

ПРЕДСТАВЉЕН РЕГИСТАР ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

У оквиру програма обележавања славе и дана ФМН данас је промовисан Регистар добровољних давалаца матичних ћелија хематопоезе Србије. Ово је други пут да се, како је истакла др Глорија Благојевић, у нашем граду промовише значај добровољног давања матичних ћелија. Кампања под слоганом '' ''Ослони се на мене'' има за циљ да се број давалаца матичних ћелија, којих је сада у Србији око 12 хиљада повећа. '' Наш циљ је да стигнемо до бројке од 100 хиљада јер ће на тај начин већина болесника којима су матичне ћелије једини вид лечења и излечења од најтежих болести моћи да се трансплантира даваоцима из националног регистра. Довољно је да свако ко жели да се прикључи акцији да крв, што је апсолутно безболно и безбедно, али то не значи да ће аутоматски и бити давалац матичних ћелија. На светском нивоу то је преко 40 милиона људи и нема разлога да их у Србији не буде макар 100 хиљада'', рекла је др Глорија Благојевић. Она је овом приликом подсетила и на значај матичних ћелија и додала да су често оне једини пут за излечење за многа обољења јер су поред конвенционалне хемиотерапије управо трансплантације једини вид излечења.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, који је и сам дао крв и прикључио се регистру потенцијалних давалаца матичних ћелија, изразио је задовољство што се преко 50 наших студената данас уписало у регистар чиме су, како је нагласио, показали и своју трећу димензију која није само наука и образовање, већ и хуманост која је за позив који су одабрали важна колико и прве две.

">

Остале информације можете погледати у АРХИВИ ВЕСТИ овде.