Тренутно сте на:
 
Вести са факултета
  Најновије вести
 


Повезани садржаји:
 
Најновије вести
Архива вести
 

Навигација:
 
Почетна страна
 







 
ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ
НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИАРХИВА ВЕСТИ

 

ОДРЖАН НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ
„КАРДИОРЕНАЛНИ СИНДРОМ У КЛИНИЧКОЈ ПРАКСИ“

У организацији ФМН у Крагујевцу, катедре за нефрологију и проф. др Дејана Петровића интернисте-нефролога и клиничког фармаколога, у нашем Амфитеатру одржан је традиционални симпозијум посвећен болести бубрега. Ово је већ 16-и традиционални научни скуп који сваког марта у Крагујевцу окупи најеминентније нефрологе али и лекаре других специјалности из читаве Србије. Према речима организатора проф. др Дејана Петровића овогодишњи симпозијум укључује три догађаја: обележавање светског дана бубрега, Национални семинар прве категорије који је акредитован од стране ФМН и Здравственог савета Србије и промоција нове књиге из серије књига болести бубрега у клиничкој пракси. Сваког марта, према речима проф. Петровића, у Србији се појачавају активности на промоцији здравља и очувању бубрега, спречавања напредовања болести бубрега. „Главна тема ове године је кардиоренални синдром у клиничкој пракси а то значи да практично ко има болесно срце има и болесне бубреге и обрнуто. Акценат је на оптималном лечењу те, све веће, групе болесника. И овај састанак и ова књига указују на потребу развоја нове уже специјализације из кардионефрологије. То ће, као што је пракса у Европи, омогућити оснивање кардиореналних јединица да би пацијент који има болесно срце и болестан бубрег истовремено добио квалитетну здравствену услугу и да би се побољшао и квалитет лечења и квалитет живота“, рекао је проф. Петровић.

Проф. др Радомир Наумовић интерниста-нефролог, начелник нефрологије и дијализе у КБЦ је истакао да обележавање Светског дана бубрега представља једну глобалну мисију која има за циљ подизање свести и здравственог образовања о значају хроничне и акутне болести бубрега. „Последњих година ове болести попримају епидемијске размере како у свету тако и код нас. Зато је јако важно спроводити превентивне мере односно испитивати болеснике који имају ризик за настанак болести бубрега. Ту се на првом месту болесници који имају дијабетес и повишен крвни притисак. Редован преглед урина је нешто што би свако од нас требало да уради једном годишње и утврдимо да нисмо у ризику. Ако се утврди да јесмо онда контроле морају бити чешће“, рекао је проф. Наумовић.

Проф. др Игор Митић из УКЦ Нови Сад говорио је о системским болестима зглобова и бубрега која је веома честа и болести као што је системски лупус и реуматоидни артритис изазивају велика оштећења. „Важно је препознати ове системске аутоимуне болести и спречити да изазову оштећења срца и бубрега „, рекао је проф. Митић. Симпозикум је обухватио три значајне сесије, уз учешће еминентни предавача, излазни тест и поделу сертификата учесницима.




НОВИ СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ФМН И АГРОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ЧАЧКУ

Сарадња нашег Факултета са Агрономским факултетом у Чачку интензивирана је последњих месеци на реализацији заједничког студијског програма основних академских студија након којих ће дипломци стицати звање дипломирани инжењер нутриционизма.То је саопштено на 29-ом традиционалном симпозијуму о биотехнологији коју организује Агрономски факултет у Чачку и који је окупио велики број како домаћих тако и иностраних предавача из ове и сродних области. Предавање ј одржао и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић док је тим који преводи из Центра изврсности за предклиничка и функционална истраживања представио своје најновије радове на постер сесијама, у оквиру једнодневне сесије која је била посвећена управо нутриционизму.

Декан Јаковљевић је истакао да Агрономски факултет у Чачку има сјајне резултате у области науке а да ће реализацијом заједничког студијског програма из области нутриционизма наша установа помоћи да се повећа број студената основних студија у Чачку. „Носилац студијског програма биће Агрономски факултет у Чачку а ми ћемо помоћи у делу наставе- Ми имамо врло развијен и атрактиван мастер програм исхране и суплементације и ово ће бити основ да студенти који стекну основна знања у Чачку наставе студије код нас. На тај начин омогућавамо јену врсту интеграције на самом Универзитету и мислим да је и наша обавеза да факултетима који немају толики број студената помогнемо да их добију и тиме направе не само искорак већ и да подигну квалитет. За нас је то свакако још један нови изазов којем смо , сигуран сам дорасли“, рекао је проф. Јаковљевић.

Продекан за наставу и научно истраживачки рад Агрономског факултета у Чачку проф. др Владимир Курћубић истакао је да је договор са ФМН око реализације заједничког студијског програма постигнут брзо и ефикасно и да је након прихватања од стране Сената Универзитета у Крагујевцу и КОНУС-а сва документација прослеђена Националном телу за акредитацију. „Предност звања дипломирани инжењер нутриционизма и овог студијског програма што може да обједини више области из поља технолошког инжењерства, пољопривреде и прераде хране и медицинских наука . Сигурни смо да ће стручњаци који буду излазили после четворогодишњих студија бити спремни да се на прави начин баве овом тематиком и да они који желе студије наставе на мастер програму у Крагујевцу“, рекао је продекан Курћубић.

Настава ће се одвијати у Чачку уз одласке наших професора и сарадника за предмете из области медицинских наука, конкурс за упис биће заједнички а сам упис вршиће се на Агрономском факултету.




ИСТРАЖИВАЧКИ РЕСУРСИ ФМН МОГУ БИТИ УПОТРЕБЉЕНИ ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

Делегација Привредне коморе Србије коју је предводила Нермина Љубовић са сарадницима и директор РПК Крагујевац Предраг Лучић посетила је наш Факултет и том приликом у разговору са деканом проф. др Владимиром Јаковљевићем и његовим најближим сарадницима упознала се са научно-истраживачким потенцијалом наше установе и могућностима за проширење сарадње односно стављању наших капацитета у функцију развоја привреде. Заједнички закључак свих учесника скупа је да истраживачки ресурси ФМН могу бити искоришћени за даљи развој привреде не само Крагујевца и региона већ и читаве Србије.

Током посете представника Регионалне привредне коморе Србије ФМН договорена је и научна конференција чија ће главна функција, како је рекао директор РПК Крагујевац Предраг Лучић бити развој привреде базиран на ресурсима Факултета. Продекан за међународну сарадњу и научно истраживачки рад проф. др Невена Јеремић је гостима представила рад Института ФМН, сам факултет али и планове након пресељења у нови простор Центара изврсности који су гости у пратњи домаћина обишли. Проф. Јеремић је том приликом истакла рад наших наставника и научника у области дијететских суплемената на чему се, како је договорено, очекује помоћ РПК Србије у промоцији, пласману а пре свега проналажењу адекватних партнера који би искористили сво знање и искуства наших научника и пласирали готово већ постојеће суплементе .потребно је, заједнички је закључак након разговора са деканом Јаковљевићем, искористи ресурсе ФМН у циљу бољег развоја Србије кроз комерцијализацију дијететских суплемента, козметичких препарата и спортску медицину.




НА ФМН ПРОМОВИСАНА КЊИГА
"ХИРУРГИЈА АОРТЕ" ПРОФ. ДР ЛАЗАРА ДАВИДОВИЋА

У Амфитеатру Факултета медицинских наука одржана је промоција књиге ''Хирургија аорте'' аутора проф. др Лазара Давидовића, професора опште и васкуларне хирургије и декана Медицинског факултета у Београду и његових сарадника. Уџбеник је намењен лекарима, постдипломцима који ће се у будућности бавити васкуларном хирургијом, кардиохирургијом и анестезиологијом. Књига представља изузетно стручно и научно дело јер је засновано на огромном искуству из свакодневног рада уредника и сарадника, као и на бројним публикацијама из области хирургије аорте.

Аутор проф. др Лазар Давидовић професор опште и васкуларне хирургије и декан Медицинског факултета у Београду истакао је да је хирургија аорте најкомплекснија област како кардиалне тако и васкуларне хирургије и захтева једно широко знање, постојање мултидисциплинарних тимова како би ти проблеми могли бити решени на адекватан начин. ''У нашој земљи с обзиром на број болесника ова тематика има све већи значај и зато је важно да на томе и даље радимо'', рекао је проф. Давидовић. За слике и графички изглед уџбеника био је задужен проф. др Синиша Павловић који је нагласио да су већина наших људи визуелци и да преко 65 одсто њих боље памти када нешто види а од хирурга се очекује да добро види, да добро слуша и да рукама уме да уради на најбољи могући начин.''
Надам се да је ова књига добар допринос томе'', истакао је проф. Павловић.

Књига ''Хирургија аорте'' је изазвала велико интересовање крагујевачке академске заједнице, пре свега хирурга свих области , лекара специјалиста али и постдипломаца који усавршавају своје знање и праксу на нашем Факултету. Декан проф. др Владимир Јаковљевић је изразио задовољство што је један овакав уџбеник промовисан на нашем факултету, који је направио један озбиљан научно-истраживачки тим у протеклом периоду, који је препознат у земљи, региону али и широм света.'' Овај уџбеник је исто тако урађен по моделу најбољих књига у иностранству са великим бројем коаутора управо из иностранства и сигуран сам да ће нађи добру и велику читалачку публику међу нашим лекарима специјалистима пре свега али и специјализантима'', рекао је декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић.

Међу коауторима овог уџбеника је и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић који је истакао да је јако значајно да лекари специјалисти али и постдипломци у овој књизи могу да се упознају са новим методама из области дијагностике, терапије али и хирургије аорте и све оне случајеве који су наши хирурзи у сарадњи са европским и светским стручњацима радили и код нас и у свету.

Књига, коју је издао Завод за уџбенике, темељи се на новим научним сазнањима, клиничком току болести и имунолошкој позадини упалних болести аорте. У наредном периоду овај уџбеник биће од велике користи свим здравственим радницима којима је у фокусу кардиоваскуларни пацијент.




ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА И УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ ДОБИЛИ
ПРВОГ ДОКТОРА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА МЕНАЏМЕНТА ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

На Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу одбрањена је прва докторска дисертација студијског програма докторских академских студија - Менаџмент здравственог система, који заједнички реализујемо са колегама са Економског факултета. Овај студијски програм је почео са реализацијон у октобру 2020. године и до сада је уписано преко 80 студената.

Први међу њима који је успешно одбранио докторску дисертацију на тему ,,Анализирање фактора који утичу на квалитет живота пацијената и задовољство запослених здравствених радника на одељењима палијативног збрињавања током COVID-19 пандемије" је Шћепан Синановић, под менторством проф. др Оливере Миловановић, ванредног професора Факултета медицинских наука.

Дисертација је производ истраживачког рада и високо је оцењена од шире стручне јавности и од чланова комисије коју су чинили проф. др Марко Фолић, редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, доц. др Александра Стојановић, доцент Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу и доц. др Ненад Ратковић, доцент Медицинског факултета Војномедицинске академије Универзитета одбране у Београду.

Одбрани докторске дисертације, која је одржана у сали КПР-а Факултета медицинских наука, присуствовали су декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Небојша Здравковић, руководилац студијског програма, професори и колеге Шћепана Синановића.





ОДРЖАН „ИНДЕКС 2024" У ЧАЧКУ

Туристичка организација Чачка, у сарадњи са Министарством просвете Школском управом Чачак, филијалом Националне службе за запошљавање, средњим школама из Чачка и окружења организовала је седамнаести пут презентацију „ИНДЕКС 2024" својеврсни сајам образовања како би ученицима који завршавају средњу школу и желе да наставе даље школовање омогућила што стручнији , квалитетнији и лакши избор будућег занимања.

Матуранти седам средњих школа из Чачка али и Лучана, Ивањице, Пожеге и Горњег Милановца били су у прилици да се упознају са студијским програмима чак 40 факултета из читаве Србије. Факултет медицинских наука на овој манифестацији представио је наш ПР тим, а матуранти су показали, традиционално највеће интересовање за студије медицине, затим стоматологије и фармације, али и основне струковне студије. Поред нашег Факултета са Универзитета у Крагујевцу представили су се и Економски факултет, ФИЛУМ, Факултет инжењерских наука, Педагошки факултети из Јагодине и Ужица, Факултет за машинство и грађевинарство из Краљева, Факултет техничких наука из Чачка и Факултет за хотелијерство и туризам из Врњачке Бање.




ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ХОЋУ-НЕЋУ БАШ ТАЈ ФАКУЛТЕТ"

И ове године представили смо наш Факултет на конференцији „Хоћу-нећу баш тај факултет", у Сокобањи. Већ традиционално, наше предавање нашло се у три најпосећенија, а средњошколци су показали велико интересовање за све смерове, а посебно медицину.

О програму и начину студирања говориле су Ирена Огњановић, доктор стоматологије и члан ПР тима и Јована Живановић, студент продекан ФМН.

Овим путем Вас позивамо да пратите нашу Инстаграм страницу и будете у току са најновијим дешавањима као и терминима за дане отворених врата Факултета које ћемо ускоро објавити.





ПОЧЕЛА НАСТАВА СРПСКОГ КАО СТРАНОГ ЈЕЗИКА ЗА 120 СТРАНИХ СТУДЕНАТА



На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу у суботу 24. фебруара 2024. отпочела је настава српског као страног језика за 120 студената Факултета медицинских наука, који студије похађају на енглеском језику.

Настава се изводи у оквиру Центра за српски као страни језик који на Филолошко-уметничком факултету успешно организује курсеве српског као страног језика већ десет година. Предавачи у Центру за српски као страни језик јесу докторанди ФИЛУМ-а са дугогодишњим искуством.
Сарадња Факултета медицинских наука и Филолошко-уметничког факултета наставак је успешне, плодоносне сарадње ова два факулета у различитим областима.

Опширније погледајте овде


ПРОМОВИСАНА КЊИГА "АНЕСТЕЗИОЛОГИЈА -ТЕОРИЈСКЕ И ПРАКТИЧНЕ ОСНОВЕ
САВРЕМЕНЕ КЛИНИЧКЕ ПРАКСЕ" У ИЗДАЊУ ФМН

У позоришту на Теразијама у Београду, у суботу 24. фебруара, промовисана је књига "Анестезиологија -теоријске и практичне основе савремене клиничке праксе" у издању ФМН. Ово је прва оваква књига објављена након 25 година , када је издат последњи уџбеник из ове области иза којег је стајао оснивач наше анестезиологије проф. др Предраг Лалевић. У писању књиге , која обухвата 146 поглавља из области анестезиологије, реаниматологије, интензивне медицине и терапије бола, учествовало је чак 177 аутора , наставника и сарадника медицинских факултета у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици али и из Бања Луке, Фоче, Загреба. Уредник књиге, шеф катедре за анестезиологију Медицинског факултета у Београду и директора Клинике за анестезију КБЦ „Др Драгиша Мишовић" проф. др Предраг Стевановић изразио је најпре захвалност декану нашег Факултета проф. др Владимиру Јаковљевићу, који, како је рекао препознао значај ове књиге јер сматра да је она капитално дело српске анестезиологије. „Број аутора и коаутора, садржај, све области савремене анестезије, реаниматологије али и све присутније интензивне терапије и медицине бола, велики број слика и графичких приказа, врхунска штампа и квалитет допринели су да имамо књигу која ће бити одлично штиво како за анестезиологе тако и за колеге други специјалности али пре свега младе лекаре које уче савремену анестезију", рекао је проф. Стевановић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић је похвалио професора Стевановића који је успео да окупи толики број аутора на изради књиге коју је издао наш Факултет и која, уз то што је капитално дело у области анестезије, и да уопште није било дилеме да ли ће наша установа бити издавач оваквог дела. „Књига је таква да по мом мишљењу, иако смо календарски на почетку године, може да буде издавачки подухват у области медицине у 2024.години, на Београдском сајму књига. Ова књига и оваква промоција данас може само да нас направи бољим и покаже да ми увек мислимо позитивно и да продукујемо добре докторе и медицинске раднике што је јако важно за све пацијенте у Србији", рекао је декан Јаковљевић. О књизи су говорили и рецензенти академик проф. др Предраг Пешко специјалиста опште хирургије и проф. др Јасна Јевђић са нашег Факултета која је шеф катедре за анестезију и реаниматологију, шеф катедре за ургентну медицину и од пре две године шеф катедре за медицину бола. Она је истакла да уџбеник покрива све релевантне области анестезије, реаниматологију, све болести и стања, преоперативну и постоперативну бригу али и лечење пацијената који захтевају интензивну медицину и терапију бола. Промоција је окупила велики број анестезиолога из целе Србије али и осталих лекара и гостију.

Председник Удружења анестезиолога и анестетичара Србије проф. др Радмило Јанковић директор Клинике за анестезију УКЦ Ниш истакао је да у Србији сада има око хиљаду лекара ове специјалности и додао да је значај анестезиолога јако велики и да је то посебно дошло до изражаја током пандемије Covid-19.Иначе анестезија у Србији почела је да се развија у школи коју је отворио покојни професор Лалевић да би касније то интензивирано најпре у КБЦ „Др Драгиша Мишовић' а онда и на Војномедицинској академији. Данас сви клинички центри, укључујући и крагујевачки, имају јако савремене и развијене центре и клинике за анестезиологију. Наш Факултет уз ову област међу првима је увео и уже специјализације из медицине бола и интензивне медицине а након успешно реализованог Еразмус програма којим је руководила проф. др Јасна Јевђић.




САРАДЊА СА ИНДИЈОМ ЈЕДАН ОД СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА ФМН

У оквиру своје посете Индији 21. фебруара 2024. декан нашег Факултета проф. др Владимир Јаковљевић посетио је Амбасаду Републике Србије у Њу Делхију. Проф. Јаковљевић разговарао је са Њ.Е. господином Синишом Павићем, амбасадором Србије и Индији. Током сусрета саговорници су дошли до закључка да би сарадња у области образовања и науке са Индијом требало да буде један од стратешких циљева наших институција у будућности. Њ.Е. господин Синиша Павић је истакао да ће Амбасада дати пуну подршку и логистику оваквим правцима сарадње.

Проф. Јаковљевић је у Њу Делхију је, захваљујући најзначајнијем партеру нашег Факултета у анимирању индијских студената, „Sun Education&Excel Education Services" био у посети једном од највећих ланаца ексклузивних болница „Manipal Hospitals" и са њима разговарао о могућим правцима сарадње у едукацији студената из Индије, али и других земаља.





ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ПРОФ. ДР ВЛАДИМИРУ ЈАКОВЉЕВИЋУ ЗА ПРОМОЦИЈУ ИСТРАЖИВАЊА У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ НАУКА

У Јодхпуру (Рајастан, Индија) је у току 2. заједнички састанак индијских огранака две најважније светске организације у области кардиоваскуларних истраживања: International Society for Heart Research (ISHR) и International Academy of Cardiovaskular Sciences (IACS).

На позив организатора, Декан нашег факултета, Проф. др Владимир Јаковљевић, председник Европске секције за кардиоваскуларна истраживања, одржао је позивно предавање и добио признање "Prof. Rakesh C. Kukreja oration award" за промоцију и истраживања у области кардиоваскуларних наука.

Признање му је уручио Prof. Naranjan Dhalla, оснивач и доживотни Извршни директор IACS. Резултати Центра за предклиничка И функционална истраживања Факултета медицинских наука, који окупља велики број младих истраживача, а којим руководи управо декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, увелико су препознати и признати како код нас тако и у свету.

У томе иде у прилог и чињеница да је управо овај тим недавно награђен високим признањем Универзитета у Крагујевцу - Светосавском наградом.






ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ СА КАРОЛИНСКА ИНСТИТУТОМ

Факултет медицинских наука Универзитете у Крагујевцу и Каролинска Универзитет из Шведске данас су озваничили вишегодишњу сарадњу потписавши Меморандум о сарадњи ове две установе. Меморандум о сарадњи потписали су декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и проф. др Андреас Франк Сересед шеф одсека за молекуларну медицину и хирургију Каролинска Института .Сарадња је почела кроз заједнички Еразмус плус програм а настављена је избором професора Јована Антовића са Каролинска Института за нашег гостујућег професора који је, у претходних пар година одржао бројна предавања на нашем факултету, а велики број наших младих наставника и сарадника се у претходном периоду усавршавао управо у лабораторијама Каролинска Института.

Каролинска Институт је највећи медицински Универзитет у Шведској, са традицијом дужом од два века, и један је од водећих Универзитета за медицинске науке и медицинска истраживања у свету. Овај Универзитет се константно рангира међу најбољим, како у Европи тако и у свету, на бројним престижним ранг листама. Према академском рангирању светских универзитета, односно Шангајској ранг листи за 2023. годину, Каролинска Институт се налази на 37. месту у свету и на 8. месту у Европи. У оквиру области „Клиничка медицина" рангиран је на 31. месту у свету и 10. у Европи док је у области „Фармација и фармацеутске науке" на 14. месту у свету и 7. у Европи. У областима „Јавно здравље" је међу осам најбољих у свету. Броји преко 8.000 студената. Истраживачи Каролинска Института сваке године објављују око 7.000 радова у научним часописима. Проф.др Андреас Франк Сересед шеф одсека за молекуларну медицину и хирургију Каролинска Института истакао је да потписивање Меморандума о сарадњи омогућава продубљивање сарадње како на пољу истраживања и едукације и студената и наставника. ''Вероватно ће се наставити истраживање у пољу кардиоваскуларних наука, али свакако било која област коју можемо заједнички да реализујемо биће подржана и кроз научна истраживања али и кроз едукацију'', рекао је проф. Серасед. Факултет медицинских наука у Крагујевцу има изузетну међународну сарадњу и први је са ових простора са којим Каролинска Институт потписује меморандум о сарадњи. Добра репутација ФМН пресудна, како је истакао декан Јаковљевић, за остваривање сарадње. ''Поред сарадње са Универзитетом у Канади, Winipeg, јер је то област кардиоваскуларних наука која је мени најближа један од најзначајнијих уговора који сам потписао у протеклих пет и по година је овај данас са Каролинска Институтом из Шведске који је један од водећих института у свету у области биомедицинских наука'', истакао је проф. Јаковљевић.

Потписници Меморандума истичу да ће у фокусу сарадње бити све што је актуелно у области медицине и што ће бити на обострану корист. Потписивању Меморандума присуствовали су : ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, Данка Андоновска која је представљала град Крагујевац , директора УКЦ Крагујевац проф. др Слободана Милисављевића, директор ДЗ др Василија Антића, директор ИЗЈЗ Крагујевац Небојша Ранковић , наши продекани, професори, наставници, сарадници и студенти.






УРУЧЕНА ПРИЗНАЊА НАЈБОЉИМ НАУЧНИЦАМА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ ЗА ПОСТИГНУТЕ ИЗУЗЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ У НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ У 2023. ГОДИНИ

Поводом обележавања Међународног дана жена и девојака у науци, Универзитет у Крагујевцу је и ове године, трећу годину заредом, доделио признања за најбоље научнице са 12 факултета Универзитета у Крагујевцу и Института за информационе технологије Крагујевац, које су оствариле највише резултата у научноистраживачком раду у протеклој, 2023. години.

Признања најбољим научницама уручио је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, који је овом приликом истакао да је положај жена и њихов допринос науци веома битан за развој Универзитета у Крагујевцу и да је овај вид признања истовремено подстрек да и убудуће остварују значајне научноистраживачке резултате. У жељи да током свечаности одамо признање научницама са Универзитета у Крагујевцу које су оствариле значајне резултате на светском нивоу, имали смо прилику да чујемо предавање др Бојане Симовић Марковић, вишег научног сарадника Факултета медицинских наука у Крагујевцу, чији научни резултати су препознати на престижној Стенфорд листи.

Присутне је поздравила и проректор за научноистраживачки рад Универзитета у Крагујевцу проф. др Биљана Петровић, која је истакла значај подстицања жена које се баве науком и похвалила иницијативу Универзитета у Крагујевцу да на годишњем нивоу ода признање научницама за остварене научне резултате. У име овогодишњих добитница признања присутне је поздравила Јелена Катанић Станковић, виши научни сарадник на Институту за информационе технологије, Крагујевац, која је изразила захвалност Универзитету у Крагујевцу јер су жене које су дале допринос развоју науке на Универзитету препознате и награђене и истакла да признања која су примиле припадају и институцијама са којих долазе, колегама са којима раде и породицама које их подржавају и да засигурно представљају подстрек за даљи рад и будуће бављење научном мишљу.

Најбоље научнице Универзитета у Крагујевцу са највише резултата у научноистраживачком раду у 2023. години су:
1. Др Јелена Младеновић, ванредни професор – на Агрономском факултету у Чачку;
2. Марија Мирић, истраживач сарадник – на Економском факултету;
3. Др Фатима Живић, ванредни професор – на Факултету инжењерских наука;
4. др Ива Деспотовић, доцент – на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву;
5. Маг. фарм. Сања Матић, асистент – на Факултету медицинских наука;
6. Др Александра Михајловић, ванредни професор – на Факултету педагошких наука у Јагодини;
7. Др Соња Лучић, ванредни професор – на Правном факултету;
8. Др Драгана Крстић, ванредни професор – на Природно-математичком факултету;
9. Др Јелена Пуреновић, ванредни професор – на Факултету техничких наука у Чачку;
10. Др Сања Маричић, редовни професор – на Педагошком факултету у Ужицу;
11. Др Јелена Арсенијевић Митрић, ванредни професор – на Филолошко-уметничком факултету;
12. Др Јасмина Огњановић, доцент – на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи;
13. Др Јелена Катанић Станковић, виши научни сарадник – на Институту за информационе технологије, Крагујевац.






АМБАСАДОР ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ ИРАН ПОСЕТИО
ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и, амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији, посетио је са сарадницима Факултет медицинских наука. У току посете амбасадор је разговарао са деканом Факултета проф. др Владимиром Јаковљевићем, а затим и са студентима из Ирана који похађају студије медицине и фармације на енглеском језику.

Декан Јаковљевић, захваљујући на посети амбасадору Ирана, изразио је задовољство што међу преко 300 страних студената који од октобра похађају студије медицине и фармације на енглеском језику њих 26 долази из Ирана. Према његовим речима овај студијски програм је дуго и темељно припреман и у старту је забележио велико интересовање студената са свих страна света што показује да је увођење ових студија била прва одлука и да за то постоје апсолутно сви капацитети. "Највећи број студената око половине чак дошао је из Индије ,а следе Ирак, Нигерија, Алжир и Тунис. У разговору са амбасадором схватио сам да су наш напор и резултат препознати како у Србији и тако ван граница наше земље и постоје индиције да ће број страних студената бити далеко већи што изискује помоћ државе. Постоји добра воља, о чему ћемо говорити када дође време, али чињеница је да је Крагујевац препознат као место где се студирају медицинске науке и да ће због тога бити помогнут да то даље развија. С друге стране наш рад и сви напори које смо учинили су препознати и споља што је добар пут за популаризацију наше земље али је и одличан развојни пројекат за град и регију јер покреће и многе друге делатности", рекао је декан Јаковљевић.

Амбасадор Исламске Републике Иран у Републици Србији Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и захвалио се на позиву да буде гост на ФМН и прилици да разговара са студентима из своје земље. Он је истакао да у овом тренутку у Србији студира око 110 студената из Ирана и додао да постоји велика заинетресованост да млади људи из ове земље своје образовање наставе код нас. "Факултет медицинских наука је својом високом позицијом на Шангајској листи , стручним кадром и добрим програмима на енглеском језику, више него повољном ценом школарине и оним што је најважније, а што чујем од наших студената овде, изузетном атмосфером и осећају да су код куће, у нашој земљи препознат као установа у којој треба студирати", рекао је амбасадор. Он је изразио жељу да се успостави сарадња са читавим Универзитетом у Крагујевцу и позвао декана Јаковљевића да са сарадницима у званичну посету Ирану.

Након разговора са деканом Јаковљевићем и конференције за медије у Амфитеатру Њ.Е. господин Рашид Хасанпур Ба'и са сарадницима дуго је разговарао са студентима који су га упознали са условимима студирања, наставним процесом, атмосфером која влада на Факултету и граду Крагујевцу потврђујући да се овде осећају као да су код куће. У Наставку посете амбасадор је обишао Центре изврсности, где је у току завршетак радова на изградњи, а затим и зграду Института Факултета медицинских наука где је упознат са нашим резултатима у области научно-истраживачког рада.




ДОДЕЉЕНА СВЕТОСАВСКА ПОВЕЉА УНИВЕРЗИТЕТА ЦЕНТРУ ИЗВРСНОСТИ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ РЕДОКС РАВНОТЕЖЕ У КАРДИОВАСКУЛАРНИМ И МЕТАБОЛИЧКИМ ПОРЕМЕЋАЈИМА ФМН

Поводом обележавања Светог Саве, Дана духовности у Републици Србији, у свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу одржана је Светосавска академија на којој су додељене награде најуспешнијим студентима, професорима и научно истраживачким тимовима. Према Одлуци Сената Универзитета у Крагујевцу ове године награда за животно дело припала је др Зорану Марковићу научном саветнику и првом директору Института за информационе технологије. Награде за изузетна постигнућа припале су Центру изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима ФМН и проф. др Владимиру Стојановићу са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву. Награде је добитницима уручио проректор за наставу и студентска питања проф. др Владимир Ранковић.

Светосавска повеља за изузетна постигнућа у 2024. годину додељена је Истраживачком тиму Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, Факултета медицинских наука у Крагујевцу, кога чине: - проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Гвозден Росић, проф. др Иванка Зелен, проф. др Зоран Милосављевић, проф. др Драган Миловановић, проф. др Слободанка Митровић, проф. др Владимир Живковић, проф. др Иван Срејовић, проф. др Невена Јеремић, проф. др Тамара Николић Турнић, проф. др Драгица Селаковић, доц. др Исидора Милосављевић, доц. др Јована Јоксимовић Јовић, доц. др Јована Јеремић, доц. др Јована Брадић, доц. др Александра Стојановић, доц. др Јасмина Сретеновић, доц. др фарм. Аница Петровић, доц. др Анђела Милојевић Шамановић, асистенти Маја Николић, Марина Ранковић, Маријана Анђић, Невена Драгинић, Марко Равић, Александар Кочовић, Маја Савић, Катарина Михајловић и сарадник Милица Милинковић.

''Ово није свакидашњи тим и апсолутно заслужује једно овакво признање .То је врхунска екипа младих научника где сам ја први међу једнакима већ 15 година која ради врхунску науку на Факултету медицинских наука и има све референце да од стране Наставно научног већа факултета ,најпре у новембру прошле године, буде кандидован за ову награду коју данас и добијамо. Користим прилику да се захвалим комисији ректората Универзитета у Крагујевцу која је тај предлог прихватила , препознала наш рад и резултате у претходном периоду, и доделила нам ову, за нас веома важну награду'', рекао је руководилац групе и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић. Према његовим речима ова група људи, што је веома важно нагласити, је од 2022.године део Центра изврсности за изучавање редокс равнотеже у кардиоваскуларним и метаболичким поремећајима, другог центра те врсте на нашем факултету који ради озбиљно и сигуран сам да ће постизати још боље резултате у наредном периоду.

Стипендије најбољим студентима завршних година свих факултета Универзитета у Крагујевцу уручила је проф. др Снежана Соковић управитељ Фондације за стипендирање најбољих студената. У музичком делу програма наступили су студенти крагујевачког ФИЛУМ-а.




БОЛНИЦЕ УДРУЖЕНЕ: ЕДУКАЦИЈА МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА И ТЕХНИЧАРА У ИНСТИТУТУ ,,ДЕДИЊЕ"



Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње" је био домаћин значајног састанка посвећеног организацији кратких студијских програма и едукацији медицинских сестара и техничара из других установа. Овом важном скупу, присуствовали су руководиоци неколико десетина здравствених центара из Србије и Републике Српске...

"Сарадња са Факултетом медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, покренута пре годину и по дана, резултирала је успешним програмима интензивног лечења, инструментарских програма и перфузије. Стицањем искустава и израдом одговарајућих уџбеника, ФМН у Крагујевцу и Институт ,,Дедиње" сада улазе у предвечерје нових програма, тежећи унапређењу здравственог система и сарадњи са другим установама. Програми су акредитовани, чувајући срж здравственог система у земљи и спречавајући одлазак стручњака у иностранство. Велики инвестициони циклус у обнови државних здравствених установа, додатно је подржао овај подухват, стварајући наду за очување и унапређење онога што је већ постигнуто"- казао је проф. др Бојић ...

Опширније погледајте овде

 

ПРЕДСТАВЉЕНЕ НОВИНЕ У ОБЛАСТИ КАРДИОВАСКУЛАРНИХ ИСТРАЖИВАЊА

У организацији Факултета медицинских наука, Центра за функционална и предклиничка истраживања, Европске секције интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања и Друштва физиолога Србије у амфитеатру нашег факултета одржан је симпозијум на којем су представљене новине у области кардиоваскуларних истраживања. На скупу су своја излагања имали представници Универзитета у Темишвару, Сегедину, Бања Луци, Медицинског факултета у Београду и домаћини из Крагујевца. Према речима декана ФМН проф. др Владимира Јаковљевића Центар за кардиоваскуларна истраживања покушава да одржи континуитет научно-истраживачког рада све време и подсетио да је половина јануара период када научници којима он руководи сваке године сумирају резултате остварене у протеклих годину дана. "Тема која доминира су кардиоваскуларне болести и наш покушај да са најновијим истраживањима до којих смо дошли учинимо све да дође до што боље превенције и лечења ових ових обољења", рекао је проф. Јаковљевић.

У оквиру симпозијума предавања су одржали: prof. dr Danina M. Muntean (Темишвар, Румунија) на тему: "Targeting Vascular Oxidative Stress in Cardiometabolic Diseases: MAO Inhibition to the Rescue", prof. dr Istvan Baczko (Сегедин , Мађарска) на тему: "Arrhythmogenic remodeling in a translational animal model of elite athlete's heart, проф.др Ранко Шкрбић (Медицински факултет Бања Лука, РС) на тему: The dynamics of renin-angiotensin system components at different clinical stages of COVID-19 infection", проф.др Драган Ђурић (Медицински факултет Београд, Институт за физиологију) на тему "Advances in Cardiometabolic Research: Homocysteine аnd Related Vitamins’’ и проф.др Владимир Јаковљевић (ФМН Крагујевац) на тему : "Annual report of Center of Excellence for Redox Balance Research in Cardiovascular and Metabolic Disorders".




ПОСЕТА СПОРТИСТА ЦЕНТРУ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ НАПОРА И СПОРТСКУ МЕДИЦИНУ

Центар за физиологију напора и спортску медицину нашег факултета посетили су најперспективнији спортисти наше земље из категорије борилачких спортова - Марко Бојковић (ММА) и Јован Николић (бокс).

Поменути спортисти, који су иначе репрезентативци Србије, овом приликом су обавили комплетан спортско-медицински преглед, уз анализу телесне композиције и крвне слике као и ергоспирометријско тестирање. Поверење које су нам својим доласком указали најбољи је показатељ регионалног лидерства нашег центра у пружању спортско-медицинске здравствене делатности што ће значајно унапредити његову препознатљивост међу врхунским и осталим спортистима на територији целе републике.

Иначе, спортска медицина у Крагујевцу обележила је 50 година постојања у оквиру Дома здравља Крагујевац, а самој свечаности у Скупштини града присуствовао је проф.др Владимир Живковић. Ту традицију дугу 5 деценија успешно је наставио наш Центар физиологију напора и спортску медицину.



НАУЧНИ СКУП У ЗНАК СЕЋАЊА НА ПРОФ. ДР МИЛОСАВА МИШУ КОСТИЋА

У знак сећања на једног од доајена физиологије у нашој земљи и генија медицинске мисли проф. др Милосава Мише Костића, по коме наш Амфитеатар и носи име, ФМН организовао је научни скуп, на коме су представљени резултати и истраживачки правци Катедре за физиологију чији је члан био професор Миша Костић, као и истраживања млађих научника из области физиологије и примењене физиологије. Скуп је организован на дан рођења проф. Костића, 20. децембар који би, да је са нама он славио као јубиларни 70-и рођендан. У присуству руководства ФМН, највиших представника Друштва физиолога Србије, наставника и сарадника али и колега и пријатеља проф. Костића, окупљенима се у име породице обратила ћерка проф. Мише Костића Милица М. Костић која се свима захвалила на издвојеном времену и оданости према породици Костић. „У име породица Костић и Ристић мени је припала част да се у првом реду захвалим Катедри за физиологију ФМН чијим се ходницима и даље чује име Мише Костића а за неке његове блиске сараднике сам сигурна да их и даље прогања и његов лика. Бићу лична јер данас је свака друга опција немогућа. Данас је татин рођендан и много се пута питам како би све изгледало да је он данас ту, пре свега за нас, његову децу, његовог унука али и како би изгледао Институт, УКЦ. Пажљиво одабрани бели мишеви који се генетски модификују да буду идентични и без којих већина претклиничких истраживања не би била могућа праве се тако да буду идентични. Данас већина људи следи исти модел али татина сељачка генетика је било нешто другачије, нешто што је њега терало да крчи пут тамо где други нису ишли и где није било лако", рекла је, између осталог Милица Костић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић најпре је истакао да му је управо проф. Костић био први ментор и када год говори о њему има ту неку личну ноту. „То је човек коме сам ја лично захвалан за почетак моје Универзитетске каријере али и човек који је унео светло научно истраживачког рада у ову институцију. Био је, одговорно кажем, највећи научник који је икада радио у нашој земљи у области биомедицинских наука а који нас је прерано напустио. Он је основан лабораторију којом ја руководим и то је велики тим који има сјајне резултате. То је данас Центар за предклиничка и функционална истраживања и који је много проширио делокруг свог рада у односу на оно што је рађено у то време. Ту имамо и део којим руководи проф. др Гвозден Росић и ми смо овај скуп конципирали тако да дамо омаж раду наше читаве катедре, која је један од носилаца научно истраживачког рада ФМН", рекао је проф. Јаковљевић.

У првом делу скупа предавања су одржали: проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Гвозден Росић, проф. др Јована Брадић и доц. др Јована Јоксимовић Јовић. На крају су излагања имале Марина Николић (ФМН) и Данијела Карановић са Медицинског факултета у Београду, чије постер презентације су на 9.сусретима Европске секције за кардиоваскуларна истраживања у октобру у Темишвару награђене новоустановљеном наградом, коју је иницирао управо декан Јаковљевић, а која носи име проф. др Милосава Костића.

Овом научном скупу претходила је изборна скупштина Друштва физиолога Србије на којој је за председника ДФЗ изабран проф. др Ненад Стојиљковић са Медицинског факултета у Нишу док је за председника скупштине изабран проф. др Владимир Јаковљевић.




ОБЕЛЕЖЕНА СЛАВА И 46 ГОДИНА ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Сечењем славског колача у деканату ФМН обележена је слава Свети Алимпије Столпник. Чин сечења колача, у присуству декана проф. др Владимира Јаковљевића, продекана, директора УКЦ Крагујевац проф. др Слободана Милисављевића, ректора Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненада Филиповића, декана и продекана медицинских факултета из Београда, Ниша, Приштине са привременим седиштем у Косовској Митровици, декана факултета нашег Универзитета, директора наших наставно научних база из Београда и Крагујеваца, представника друштвеног и јавног живота града и Србије, обавили су свештеници Саборне цркве. Овогодишњи домаћин славе, проф. др Александар Цветковић, директор Клинике за хирургију УКЦ Крагујевац са породицом предао је део славског колача Стевану Павловићу, шефу финансијске службе који ће бити домаћин славе 2024. године. Проф. Цветковић је том приликом честитао славу свим запосленима на ФМН и пожелео пуно здравља, личне и породичне среће наглашавајући да је поносан што је домаћин славе ФМН који из године у годину бележи све боље резултате у раду на свим пољима.



Уследила је свечана академија у амфитеатру коју су извођењем државне и студентске химне отворио хор и оркестар Факултета педагошких наука из Јагодине. Приказан је филм који је представио најважније резултате и активности факултета у протеклих годину дана. Присутнима се најпре обратио декан проф. др Владимир Јаковљевић који је протеклу годину оценио као веома успешну за нашу установу. „Најзначајнији резултати остварени су у области интернационализације јер смо, за релативно кратко време, прешли пут од регионалног лидера до интернационалног сарадника. то је резултат тимског, квалитетног рада и посвећеност научним истраживањима сврстали су нас у ред најпрестижнијих образовних установа у свету. Пети пут смо на Шангајској листи, бележимо из године у годину све већи број студената, акредитујемо нове студијске програме. Оно што је најбитније да смо акредитовали ИАС медицине на енглеском језику и да смо привукли велики број страних студената, више од било ког факултета у земљи и окружењу, што је велики замајац за цео град и регион а не само за нашу установу", рекао је проф. Јаковљевић и додао да је поносан и на највећи број научних радова који су објављени управо у овој години ао и интензивном раду на великом броју домаћих и међународних пројеката.

У име руководства Универзитета у Крагујевцу славу и дан ФМН честитао је проректор за научно истраживачки рад проф. др Владимир Ранковић који је изразио захвалност нашем факултету због петогодишњег узастопног рангирања Универзитета у Крагујевцу на престижној Шангајској листи. У име Владе Србије и министарства просвете окупљене је поздравила је министарка проф. др Славица Ђукић Дејановић која је рекла да су јој емоције јако помешане јер је своју наставну и научну каријеру започела управо на нашем Факултету где је годинама била професор на предмету психијатрија. „Данас у функцији министра поносна што је ФМН основ доброг функционисања Универзитета у Крагујевцу, што шире здравствену културу, образују врхунске стручњаке –лекаре, стоматологе, фармацеуте, лекаре специјалисте и специјалисте ужих специјализација. О томе говори податак да је готово 6800 младих људи стекло диплому на ИАС и ОСС а да је преко 700 људи успешно одбранило докторску дисертацију", рекла је, између осталог министарка Ђукић Дејановић.

Декан Јаковљевић и министарка Ђукић Дејановић уручили су заједно дипломе, златнике и пригодне поклоне најбољим дипломцима на свим студијским програмима интегрисаних и основних студија. Академији су, поред бројних гостију који су присуствовали сечењу славског колача, присуствовали и државни секретар министарства здравља Александар Милошевић, начелница Шумадијског управног округа Биљана Илић Стошић, заменик председника Скупштине града проф. др Анђелка Стојковић и многи други. Уметнички део програма бројним нумерама увеличао је хор и оркестар ФПН у Јагодини којим су дириговале проф. др Милица Станковић и доц. др Јелена Гркић Гинић.






ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О САРАДЊИ ФМН И КБЦ „БЕЖАНИЈСКА КОСА"

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић и директорка КБЦ „Бежанијска коса" доц. др Марија Здравковић потписали су, у оквиру свечаности обележавања Дана и славе факултета, споразум о сарадњи наше две установе. Споразум дефинише сарадњу у области образовања, научног рада и здравствене делатности чиме ће и ФМН и КБЦ „Бежанијска коса" добити на квалитету у свом свакодневном раду.

Проф. Јаковљевић и директорка Здравковић најпре су изразили задовољство што споразум потписују 9. децембра, на 46. годишњицу рада и постајања ФМН који је у години на измаку постао интернационално препознатљив факултет и лидер у региону у области науке и научно-истраживачког рада. Споразум, како су констатовали, даје могућност остваривања сарадње на различитим нивоима чиме ће квалитет и наставне и здравствене делатности обе установе бити значајно бољи.




УСПЕХ НАШИХ СТУДЕНАТА

Студенти Факултета медицинских наука, Лука Милићевић (V година ИАСМ), Исидора Стојановић (IV година ИАСФ), Мина Кесер (IV година ИАСФ), Андријана Бранковић (IV година ИАСФ) И Мина Кошанин (III година ИАСФ), освојили су другу награду на такмичењу које је организовала компанија MSD (MERCK SHARP & DOHME d.o.o.) из Београда, на тему ,,Идејно решење - Повећање обухвата вакцинације против хуманог папилома вируса код деце узраста од 9 до 19 година”.

Такмичење је одржано 30.11.2023. године у просторијама компаније MSD на Новом Београду, а на свечаној додели награда у Сава центру 7.12.2023. године, присуствовали су Лука Милићевић и Исидора Стојановић.

Тим ФМН из Крагујевца једини је прошао у финале такмичења, чиме се име нашег факултета нашло на другом месту.




ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „ИНТЕНЗИВНО ЛЕЧЕЊЕ" У ИЗДАЊУ
ФМН И ИКВБ „ДЕДИЊЕ"

У оквиру програма обележавања славе и Дана Факултета, у амфитеатру је представљена књига „Интензивно лечење" чији су издавачи ФМН и ИКВБ „Дедиње". Књига је још један корак у реализацији сарадње коју наш факултет успешно реализује са Институтом „Дедиње" почев од априла 2022. године. Према речима декана проф. др Владимира Јаковљевића сарадња са ИКВБ „Дедиње" је заиста жива и интензивна као и са СБ за рехабилитацију и ортопедску протетику „Рудо" и СБ „Свети Сава" а у плану је и потписивање споразума о сарадњи са КБЦ „Бежанијска коса". „Кратки програми студија које смо акредитовали и реализујемо са Институтом „Дедиње" су неопходни за образовање средњег медицинског кадра јер оваквих програма нема. Ово је први програм из области медицинских наука који је реализован у нашој земљи и који је резултирао овом књигом, а други је вантелесни крвоток, за који књигу припремамо за крај фебруара наредне године „, рекао је декан Јаковљевић и најавио да се очекује упис нове групе полазника на оба кратка програма.

У име ИКВБ „Дедиње" о књизи је на промоцији говорио проф. др Миомир Јовић који је истакао да књига представља синтезу знања неопходног за интензивно лечење. „Први пут код нас је организована оваква промоција књиге али и вид кратког програма студија за медицинске сестре и техничаре што је недостатак нашег система образовања у медицини и уопште. У сарадњи са ФМН, ИКВБ „Дедиње" је прошлог октобра кренуо у реализацију тих кратких програма студија и први полазници су у априлу ове године добили сертификате о успешно завршеним студијама. Морам да похвалим све наставнике и сараднике који су својим ентузијазмом допринели да добијемо један овакав уџбеник", рекао је проф. Јовић. Књига „Интензивно лечење" је конципирана на савремен начин. Сваки део и свако поглавље представљају синтезу савремених ставова из одређене области и клиничког искуства аутора", речи су проф. др Предрага Стевановића, једног од рецензената. „Уредници и аутори су овом књигом, специфичном у нашој стручној литератури, скренули пажњу на значај организованог и систематичног, мултидисциплинарног образовања медицинских сестара и техничара за област интензивног лечења", истакао је проф. Стевановић.

„Схватајући изазов савременог тренутка лечења критичних болесника, аутори су приредили уџбеник интензивне медицине по највишим стандардима савременог уџбеника. Теме уџбеника „воде" читаоца од организације и стандарда медицинске неге, преко неопходних одабраних поглавља физиологије као основа клиничке медицине", сматра други рецензент књиге проф. др Маја Шурбатовић, анестезиолог и интезивиста са ВМА у Београду. Интензивно лечење је намењено медицинским сестрама и техничарима, али избором тема, начином презентације и организације текста, са прегледом савремених ставова и метода интензивне медицине, биће од велике користи и лекарима који стичу прва знања из захтевне, мултидисциплинарне интензивне медицине.

Књига има 24 поглавља и у њој се као аутори појављују професори и клиничари са ФМН, ИКВБ „Дедиње" и Високе струковне школе Београд. У име аутора поглавља „Здравствена нега" на промоцији су о значају уџбеника, али пре свега о овој теми говориле: др. сци. мед Биљана Јаковљевић са Високе струковне школе Београд и струковна мастер медицинска сестра са ИКВБ „Дедиње" Мира Ранковић. Оне су овом приликом најавиле публикацију „Практикум из сестринских процедура" које ће пратити и снимак самог тока интензивне неге пацијената.




У 2023. ГОДИНИ ОБЈАВЉЕНО НАЈВИШЕ НАУЧНИХ РАДОВА

У оквиру традиционалне ревије радова "Публиковали смо" на којој се сваке године, уочи дана Факултета сумирају резултати научно-истраживачког рада наших наставника и сарадника објављено је да је ФМН у 2023.години објавио највише радова у водећим међународним научним часописима од када се резултати бележе а то је 2006. година. Кренули смо те године са 20 објављених радова да би тај број у 2021. години износи 214, прошле године 255 а у овој години чак 287 објављених радова. То је, у највећој мери заслуга катедре за интерну медицину која бележи 65 радова, а следе физиологија са 47 објављених радова, фармакологија са 46, хирургија са 41 и катедра за патолошку физиологију са 34 објављена рада. Истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим бројем објављених научних радова у часописима на SCI листи у 2023. Години су: проф. др Владимир Јаковљевић - 35, проф. др Слободан Јанковић - 27 и проф. др Милена Илић- 25 радова.

Када је реч о учешћу на пројектима тренутно је 253 истраживача ФМН ангажована на пројектима Министарства за науку и технолошки развој и Фонда за науку Р. Србије, интерним или међународним пројектима. 29 наставника ФМН је ангажовано на међународним пројектима, 148 наставника и сарадника ФМН је ангажовано на пројектима Министарства за науку Р. Србије , док је 21 наставник ФМН је ангажован на пројектима Фонда за науку. Тренутно се на ФМН реализују 90 Јуниор пројеката и 3 макропројектa, 7 међународних пројеката, 3 пројекта Фонда за науку, 1 пројекат Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу.

Декан ФМН проф. Јаковљевић на крају ревије уручио је похвале најбољим младим истраживачима, који ће уз то добити и новчани део награде а, за најбоље научне радове у одређеним областима, а то су: у области базичних наука сарадник Николина Кастратовић, у категорији фармацеутска истраживања асс. Никола Недељковић, у категорији клиничка истраживања асс. Сања Матић, у категорији стоматолошка истраживања асс. др Мирјана Папић и у категорији јавно здравље проф. др Милена Илић.

Комплетну презентацију Публиковали смо у 2023. години погледајте овде




КАРЦИНОМ ДОЈКЕ- ИММПЛЕМЕНТИРАЊЕ НАЈНОВИЈИХ ТЕХНИКА И ПРИСТУПА У ДИЈАГНОСТИЦИ

У организацији ФМН, УКЦ Крагујевац, КБЦ Бежанијска коса и Српског онколошког друштва у амфитеатру одржан је национални семинар "Карцином дојке - имплементирање најновијих техника и приступа у дијагностици и терапији”. Према званичним подацима у Србији се годишње региструје 4 500 нових случајева карцинома дојке. Захваљујући бољој дијагностици али и одговорности пацијенткиња које редовно обављају превентивне прегледе, тренд откривања болести у раној фази је све присутнији. Окупљене је најпре поздравио декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који је истакао значај данашњег семинар и додао да је факултет дао сву подршку организацији јер су карциноми, код жена управо карцином дојке, све присутнији у нашој популацији. У име руководства и запослених у УКЦ Крагујевац учеснике семинара поздравио је директор ове здравствене установе проф. др Слободан Милисављевић који је рекао да тема, број учесника и предавача гарантују да ће ово бити један квалитетан скуп. Он је додао и да држава много улаже у скрининг малигних обољења која су поред кардиоваскуларних болести прве по стопи морталитета код нас.

Проф. др Небојша Ивановић копредседник организационог одбора, хирург и начелник Клинике за онкологију КБЦ Бежанијска коса истакао је, између осталог, да је данас преглед магнетном резонанцом део рутинске дијагностике, приступи у биопсији и обележавању тумора пре хемиотерапије ради олакшавања хируршких захвата, сами хируршки захвати који иду ка томе да на што поштеднији начин заврше посао до краја, односно одстране туморску промену а да пацијенткиња остане у што бољем и естетском и функционалном стању након операције. Према речима проф. др Марка Спасића, хирурга-онколога УКЦ Крагујевац и шефа катедре за онкологију ФМН, циљ семинара је да лекари представе актуелне смернице али и новине у дијагностици и лечењу карцинома дојке а да лекари из болница који су усмерени ка нама, као терцијарној установи прикажу њихова искуства и да разговарамо о свакодневним препрекама и ограничењима у свакодневном раду како би једни другима помогли у превазилажењу тих ограничења. Поред представника Института за онкологију и радиологију Србије, Института за онкологију Војводине, УКЦ Ниш и нашег УКЦ семинар је окупио и представнике центара који се специјализовано баве дијагностиком и хирургијом карцинома дојке и регионалних установа које немају такве службе.

Организациони одбор Националног семинара "Карцином дојке - имплементирање најновијих техника и приступа у дијагностици и терапији" чине проф. др Небојша Ивановић, проф. др Марко Спасић, проф. др Слободанка Митровић, доц. др Неда Милосављевић, асист. др Наташа Чолаковић, асист. др Симона Петричевић, научни сарадник Јасмина Недовић, др Сања Милојевић, др Владимир Тврдишић, др Милан Гојгић и Весна Ћирковић, дипл. ek. Одлуком Здравственог савета Србије, програм континуиране медицинске едукације акредитован је као Национални семинар-предавачи добијају 12 бодова а учесници 6 бодова.




ОДРЖАН НАУЧНИ САСТАНАК ДРУШТВА ИМУНОЛОГА СРБИЈЕ

У оквиру програма обележавања Славе и дана ФМН у Крагујевцу у амфитеатру је у организацији нашег факултета, Центра за молекулску медицину и Друштва имунолога Србије одржан научни састанак овог друштва посвећен проф. др Миодрагу Мији Лукићу и проф. др Нади Пејновић, који су у овој години преминули а оставили неизбрисив траг не само на нашем факултету већ и у српској и светској имунологији.

Како је рекао проф. др Иван Јовановић имунолог, поред комеморативног дела састанака и подсећања на професоре Миодрага Лукића и Наду Пејновић, он има и другу компоненту а то је да је после дужег времена ФМН успео да окупи, на овај начин и у овом броју оволико имунолога, и представимо научне резултате из области имунологије, не само истраживача из Крагујевца већ и са Медицинског факултета у Београду, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић", истраживачи из ИНЕП-а у Земуну. „За ФМН је ово леп догађај јер представља не само обнављање већ и проширење постојеће сарадње са истраживачким групама из Београда и поновно успостављање пуне сарадње са Друштвом имунолога Србије", рекао је проф. Јовановић.

Учеснике састанка поздравио је и декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који је рекао да му је жао што су нас , у протеклом периоду, напустила два изузетно важна професора Миодраг Лукић и Нада Пејновић. „Оно што ми је посебно драго је да Центар за молекулску медицину и истраживања матичних ћелија урадио један овакав гест и тиме показао да поштује све оно што је, на првом месту урадио проф. Лукић , као и проф. Пејновић. Без креације и енергије , несебичног стављања у функцију ФМН проф. Миодрага Лукића мислим да би ниво катедре за имунологију било далеко слабији. Проф. Лукић је успео да селектира адекватан број младих људи који су наследили његово дело и резултати само у овој години то показују", рекао је декан Јаковљевић. Он је додао и да се сарадња са Друштвом имунолога наставља јер је то синергија која је неопходна али и дужност коју смо сви ми имали. „Ми смо ту да рушимо баријере а не да их правимо и зато је концепт који смо ми као руководство факултета увели је да границе не треба да постоје", рекао је проф. Јаковљевић.





ФМН ИЗНЕДРИО ЈОШ 124 ЛЕКАРА СПЕЦИЈАЛИСТА И 48 МАСТЕР МЕНАЏЕРА

У амфитеатру ФМН продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Горан Давидовић уручио је 124 дипломе лекарима специјалистима и специјалистима ужих специјализација, који су у протеклих годину дана, успешно завршили овај вид стручног усавршавања. Уз честитке на оствареном успеху проф. Давидовић им је пожелео успех у даљем раду и нагласио да на ФМН на 46 специјализација и 21 ужој специјализацији у овом тренутку је активно преко 900 студената, а да је дипломе специјалисте и специјалисте уже специјализације, укључујући и данашњу доделу добило 969 лекара.

Присутне је поздравио и директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић који је истакао да је ово велики дан за све који су постали специјалисти и лекари ужих специјализација.”Честитам Вам у своје и име УКЦ Крагујевац, терцијарне здравствене установе која запошљава преко три хиљаде људи. Ваша диплома данас је обавеза да и даље радите на себи, свом усавршавању и побољшању струке како би заузели претходне генерације лекара и како би постали понос читавог здравственог система Србије”, рекао је проф. Милисављевић. Директор УКЦ је истакао и да ће држава учинити све, од изградње нових болница, набавке најсавременијих апарата али оно што је најбитније је улагање у људе. ”Ви сте оно што је најбитније , ви сте најбољи од најбољих што ова земља има. Надам се и верујем да ћете оправдати наше поверење а наша обавеза је да вам омогућимо адекватне услове за рад и даља усавршавања у земљи и иностранству”, закључио је проф. Милисављевић.



Данас је дипломе добило и 48 мастер менаџера на сва три студијска програма ових студија-менаџмент у систему здравствене заштите, мастер исхрана и суплементација и мастер регенеративна медицина. Дипломце на мастер програмима поздравио је ресорни продекан и руководилац студијског програма менаџмент у систему здравствене заштите проф. др Небојша Здравковић. ”Ово је већ пета генерација студената који су завршили мастер академске студије менаџмент у систему здравствене заштите и трећа генерација дипломаца на мастер програмима исхрана и суплементација и регенеративна медицина. Број оних који су дипломирали до сада и оних који из године у годину уписују ове мастер програме говори о томе да добро радимо свој посао. Ми смо ту за вас, у сваком смислу и циљ нам је да током мастер студија стекнете знања и вештине које ћете примењивати у пракси”, истакао је проф. Здравковић. Дипломе су поред проф. Здравковића на мастер програмима уручили и проф. др Владимир Живковић на исхрани и суплементацији и проф. др Биљана Љујић на регенеративној медицини.




УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ НА ОСНОВНИМ СТРУКОВНИМ
И ИНТЕГРИСАНИМ АКАДЕМСКИМ СТУДИЈАМА

У сусрет 9. децембру, слави и дану Факултета медицинских наука, данас су, традиционално уручене дипломе на свим студијским програмима основних струковних и интегрисаних академских студија.

Дипломе су прво добили струковне медицинске сестре и струкови терапеути, укупно 61 дипломац које је поздравила продекан за основне струковне студије проф. др Наташа Здравковић. Она је рекла да се нада да сви који су добили дипломе данас неће стати са својим усавршавањем завршетком струковних студији. ”Верујем да ћете своје знање наставити да ширите тамо где треба и да ћете нам помоћи јер улазимо у нови циклус акредитације за нових шест програма за основне струковне студије-сестре, физиотерапеути, анестетичари, инструментари, лаборанти и струковни фармацеути. Нама ће тада струковне сестре у практичном делу извођења наставе бити неопходне и надам се да ћете сви бити вољни да нам у томе помогнете како би програме реализовали што боље и квалитетније”, рекла је проф. Здравковић уз честитке свим дипломцима на оствареном успеху.



Свечана додела диплома настављена је уручењем диплома докторима стоматологије које је најпре поздравио ресорни продекан проф. др Гвозден Росић. „За ових пет година нашег заједничког рада и дружења било је и добрих и лоших фаза, али када се све сабере остаје да се памти оно што је лепо и сигуран сам да ћете памтити многе догодовштине везане за наставу али и ваннаставне активности. Ми смо покушали да дамо свој максимум и да вам помогнемо у томе да се што боље едукујете и оспособите за веома значајну професију коју ћете у животу обављати „, рекао је проф. Росић. Он је позвао дипломце да данашњи дан посматрају као линију пресека између њиховог досадашњег формалног статуса и формалне релације са нашим факултетом и будућег времена када очекујемо, рекао је продекан Росић, да се, у својству студената постдипломских студија, вратите код нас. Доктори стоматологије заједно са најбољим дипломцем Лидијом Вељковић положили Хипократову заклетву.



Дипломе је данас добило и 67 магистара фармације које им је уручио продекан за ИАС фармације проф. др Жељко Мијаиловић који им је, како је рекао, честитао један од најважнијих дана у њиховим животима. "Доста тога сте уложили ви и ваши родитељи да би сте дошли довде и то је тек почетак. Убудуће ћете се бавити здрављем људи и апсолутно сам сигуран да је ово почетак вашег рада и усавршавања што се захтева од вас и даље, практично до краја живота”, рекао је продекан Мијаиловић. Он је позвао све дипломиране магистре фармације да наставе даље усавршавање на ФМН, кроз здравствене специјализације или докторске академске студије напомињући да од ове године имамо докторске студије из научне области фармацеутске науке.



Свечана додела диплома завршена је уручењем диплома докторима медицине. Овај студијски програм у протеклих годину дана завршио је 71 дипломац и свима је дипломе уручио продекан за ИАС медицине проф. др Дејан Петровић. Он је честитао свим новим докторима медицине и истакао да су сви уложили велики труд, рад и одрицање у протеклих шест година које су провели на ФМН и да су залужено добили дипломе. ”ФМН у последњих 10 година чини велике напоре у циљу обезбеђивања континуитета и подизања квалитета наставног процеса, што није лак посао. Сигуран сам да су сви ови млади људи током студирања стекли довољно знања и савладали све неопходне вештине и да ће самостално и квалитетно моћи да раде као доктори медицине”, истакао је продекан Петровић. Свечаност је завршена полагањем Хипократове заклетве чији текст је прочитала најбољи овогодишњи дипломац медицине Амина Нуровић.

Од оснивања Факултета до данас изнедрили смо 6845 дипломаца-4427 доктора медицине, 934 магистара фармације, 189 доктора стоматологије, 609 струковних медицинских сестара и 563 струковних физиотерапеута.




УЧЕШЋЕ ФМН НА 60. КАНЦЕРОЛОШКОЈ НЕДЕЉИ

Од 29. новембра до 2.децембра у Сава Центру у Београду одржава се јубиларна 60. канцеролошка недеља, у организацији Канцеролошке секције СЛД. Током трајања скупа, који је окупио преко хиљаду учесника и око 40 предавача из земље и иностранства, говори се и најновијим достигнућима и знањима из области онкологије, али и сарадњи удружења пацијената и лекара у циљу побољшања лечења и превенције канцеролошких обољења. У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36 хиљада ново откривених случајева малигних болести , док од рака умре више од 20 хиљада људи. Статистика је дакле алармантна јер се Србија према најновијим проценама, међу 40 земаља Европе, сврста у групу земаља са средњим ризиком обољевања али нажалост по стопи умирања од карцинома смо на другом месту, одмах након Мађарске.

Значај овог скупа, који је први пут захваљујући предавачима из иностранства, проф. др Жозефу Глигорову онкологу са чувеног Универзитета „Сорбона" и проф. др Јазану Масанату из Енглеске онкопластичном хирургу и многим дугима, је тиме већи јер је попримио међународни карактер и омогућио свим учесницима да се упознају са најновијим терапијским могућностима у лечењу различитих малигних обољења. Секретар канцеролошке секције СЛД, са Института за онкологију и радиологију Србије асс. др Нада Сантрач истакла је значај овогодишње јубиларне 60.канцеролошке недеље која је окупила преко 1000 учесника а то су онколози, хирурзи, медикални онколози, радиациони онколози, терапеути али и представници удружења оболелих од карцинома где се разговара о новим дијагностичким и терапијским процедурама у лечењу малигних болести и траже начини да се неславна статистика, када је реч о обољевању и смртности од рака у нашој земљи поправи. Оно што је важно је да овогодишњи конгрес први пут акредитован као међународни и да је окупио бројне европске и светске стручњаке који се баве лечењем малигних болести. Асс. др Нада Сантрач је захвалила и декану ФМН проф. др Владимиру Јаковљевићу, који је препознао значај овог скупа, и омогућио студентима шесте године медицине да буду део овог важног конгреса.

Студенти носе позитивна искуства током трајања конгреса а неки од њих планирају да се у делу науке у наредном периоду баве управо карциномима дојке.Шеф катедре за онкологију на ФМН , хирург-онколог проф. др Марко Спасић истакао је да јако јако важно што је руководство факултета препознало значај овог скупа за студенте, али и да поред њих велики број лекара који се баве лечењем онколошких пацијената, међу којима је и велики број полазника субспецијалистичких студија онкологије ФМН учествује на конгресу. „То су лекари који су већ стручњаци у својим специјалистичким области и који само проширују своја знања из онкологије", истакао је проф. Спасић, Поред њега наш Факултет на конгресу су преставили и медикални онколог др Јасимина Недовић, доц др Неда Милосављевић радиоациони онколог, др Владимир Тврдишић хирург и специјализант хирургије др Стефан Јаковљевића.




СТУДИЈСКА ПОСЕТА СЈЕДИЊЕНИМ АМЕРИЧКИМ ДРЖАВАМА

Проф. др Ивана Симић Вукомановић са катедре за социјалну медицину ФМН била је чланица петочлане српске делегације у студијској посети Сједињеним Америчким Државама (САД) у оквиру програма Отворени свет (Open World Leadership Program – OWLP). Отворени свет је програм који финансира Конгрес САД, а води Конгресна канцеларија за међународно лидерство (Congressional Office for International Leadership).

Овогодишњи програм под називом Community Engagement & Risk Communication to the Public Health Sector био је намењен професионалцима у области јавног здравља. Студијско путовање подразумевало је посету Вашингтону и Балтимору и размену знања и искуства са представницима неких од најзначајнијих високообразованих и здравствених институција у области јавног здравља - Johns Hopkins Bloomberg School of Public Health, Center for Health Security, University of Maryland School of Nursing, Maryland Department of Health, Prevention & Health Promotion Administration and Office of Infectious Disease Epidemiology & Outbreak Response Bureau, Baltimore City Health Department итд.



ОДРЖАНА ЗИМСКА АКЦИЈА ДАВАЊА КРВИ НА ФМН

У оквиру зимске кампање добровољног давалаштва крви коју организују Градска организација Црвеног крста и Центар за трансфузију УКЦ Крагујевац, на ФМН у понедељак 27. децембра 2023. одржана је акција у којој је прикупљено 44 јединице драгоцене течности.

Наши студенти и парламент ФМН су још једном показали да су свесни важности донирања драгоцене течности онима којима је крв неопходна. Акција Црвеног крста наставља се наредним дана на осталим факултетима Универзитета у Крагујевцу.






УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВОЈ ГРУПИ СТРАНИХ СТУДЕНАТА

Другој групи страних студената ИАС медицине на енглеском језику данас су свечано уручени индекси у амфитеатру ФМН. Индексе за 78 студената који су у Крагујевац стигли из Индије, Нигерије, Бразила, Новог Зеланда, Ирака и других европских и светских земаља индексе је уручила руководилац студијског програма ИАС медицине на енглеском језику проф. др Ивана Живановић Мачужић . Она је поздравила нове студенте и пожелела им добродошлицу на ФН у Крагујевцу истичући да их у наредном периоду очекује дуготрајан и предан рад као и да су сви наставници и сарадници, уз знање и вештине које ће им пренети, ту да и у сваком смислу помогну.

Настава на ИАС медицине на енглеском језику , новоакредитованом студијском програму нашег Факултета, почела је 30.октобра а новој групи студената настава креће од понедељка 20.новембра. Овај студијски програм, поред 59 бруцоша уписали су и студенти виших година медицине, који су у Крагујевац дошли са свих страна света због , како кажу, добрих референци које наш факултет има. У првој години новог студијског програма на ФМН биће уписано укупно 286 страних студената, тако да је до краја године планирана још једна свечана додела индекса.



ПОЧЕЛА НАСТАВА НА ДАС МЕНАЏМЕНТ ЗДРАВСТВЕНОГ СИСТЕМА

Свечаним уручењем индекса и уговора и уводним предавањем проф. др Небојше Здравковића, руководиоца овог студијског програма и продекана за све мастер програме ФМН, данас је у амфитеатру званично почела настава за нову, четврту генерацију докторских академских студија менаџмент здравственог система .

Овај студијски програм наш факултет реализује у сарадњи са Економским факултетом. Према речима проф. др Небојше Здравковића руководиоца овог студијског програма и продекана за све мастер програме ФМН, то је наш најмлађи студијски програм, иначе други програм докторских студија, након Докторских студија медицине а однедавно и фармације. ''Изузетно смо задовољни овим програмом на којем имамо око 80 студената на свим годинама студија а посебно смо поносно да је колега Шћепан Синановић пријављује завршену докторску дисертацију и ускоро очекујемо прву одбрану на овом студијском програму и првог доктора наука менаџмента здравствених система. Студенти су према анкетама које смо радили јако задовољни јер добијају практична знања која су употребљива у здравственим установама у којима раде, а многи од њих су већ на руководећим позицијама'', рекао је проф. Здравковић. Специфичност овог програма је што уз науку, а касније и научна звања која полазници стекну, они добијају и практична знања која могу да користе у свакодневном раду и пракси. На тај начин они могу боље да оптимизују своје здравствене установе, да боље управљају њиховим буџетима и кадром- закључио је проф. Здравковић.

Иначе овај студијски програм , према досадашњим показатељима, подједнако уписују и доктори медицине и магистари фармације али и дипломирани економисти и менаџери.



ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН НАУКЕ НА УНИВЕРЗИТЕТУ
- ПОВЕЉЕ ДОБИЛО 9 ПРОФЕСОРА ФМН

Поводом обележавања Светског дана науке, 10. новембра 2023. год, у Свечаној сали Универзитета у Крагујевцу, свечано су по први пут уручене једна плакета и 18 повеља научницима Универзитета у Крагујевцу у знак признања за остварене изузетне резултате у научноистраживачком раду, који су верификовани и на престижној Станфорд листи за 2023. годину, као и за допринос развоју и афирмацији Универзитета у Крагујевцу.

На почетку скупа присутнима се обратио ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић, а затим је управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Крагујевцу академик Милош Ђуран одржао предавање под називом „Медицинска неорганска хемија: примена комплекса метала у медицини”. На предлог ректорског колегијума најцитиранијем српском научнику академику Ивану Гутману, Универзитет у Крагујевцу доделио је по први пут установљену плакету за постигнуте изузетне резултате у научноистраживачком раду и допринос афирмацији Универзитета у Крагујевцу.

Најбројнији по броју додељених повеља је Факултет медицинских наука.
Девет од укупно 18 повеља добили су наши наставници и сарадници:

  • - проф. др Милена Илић,
  • - проф. др Слободан Јанковић,
  • - проф. др Владимир Јаковљевић,
  • - проф. др Иван Јовановић,
  • - проф. др Небојша Арсенијевић,
  • - проф. др Владимир Јуришић,
  • - проф. др Владимир Воларевић,
  • - виши научни сарадник Бојана Симовић Марковић и
  • - научни сарадник Бранислав Јеремић.
Повеље су додељене и:
  • - др Милораду Бојићу (постхумно), редовном професору Факултета инжењерских наука
     (повељу је примио његов син др Љубиша Бојић)
  • - др Зорану Марковић, научном сараднику Института за информационе технологије, Крагујевац
  • - др Борису Фуртули, ванредном професору Природно-математичког факултета
  • - др Браниславу Ранковићу, редовном професору Природно-математичког факултета
  • - др Владимиру Стојановићу, ванредном професору Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву
  • - др Ненаду Филиповићу, редовном професору Факултета инжењерских наука
  • - др Маријани Косанић, ванредном професору Природно-математичког факултета
  • - др Предрагу Б. Петровићу, редовном професору Факултета техничких наука у Чачку
  • - др Светиславу Савовићу, редовном професору Природно-математичког факултета
Универзитет у Крагујевцу је овом приликом доделио и захвалницу др Ненаду Тасићу, редовном професору Филозофског факултета Универзитета у Београду, за донацију личне библиотеке академика Николе Тасића Универзитетској библиотеци у Крагујевцу.



ПОЧЕЛА НАСТАВА НА ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА МЕДИЦИНЕ И ФАРМАЦИЈЕ

Свечаном доделом индекса и уводним предавањем декана проф. др Владимира Јаковљевића у амфитеатру почела је настава новој генерацији студената на докторским академским студијама. Индексе је добило 75 студента из поља медицинских наука и 11 из поља фармацеутских наука.

Поздрављајући нову генерацију студената докторских студија декан Јаковљевић истакао је да су докторске студије бренд број један нашег факултета и да су ове студије озбиљно реформисане у овој години и да је због тога и почетак наставе каснио у односу на претходне генерације. „Захваљујући разумевању Националног акредитационог тела и добром комуникацијом са њима успели смо да у рекордном року добијемо нову акредитацију и на тај начин на овом студијском програму сада имамо два излазна звања-медицинске и фармацеутске науке. То је квалитативни помак и нови начин студирања где ће бити оријентисано све и искључиво на изради докторске дисертације. Већ после првог семестра сви ви ћете имати свог ментора и своју тему чиме ћемо , прво побољшати квалитет што је најбитније, а друго побољшаћемо ефикасност јер ћете, у много краћем интервалу моћи да завршите своје докторате него што је то било до сада", рекао је декан Јаковљевић.

Индексе је новој генерацији студената уручио продекан за Докторске академске студије проф. др Иван Срејовић који их је пре тога поздравио и пожелео срећу током трогодишњем школовања на овом студијском програму, наглашавајући да је комплетно руководство факултета и сви који су укључени у функционисање овог студијског програма увек ту за све студенте. „Докторске студије се највише разликују од осталих нивоа студија јер овде највише до изражаја долази ваша креативност –колико ћете успети да нађете нешто што неко до сада није радио, да дођете до резултата који ће бити не само важни и интересантни вама већ и најширој научној заједници. Дакле све зависи од вас и ја вам желим пуно успеха", рекао је продекан Срејовић.

У уводном предавању декан Јаковљевић је упознао студенте шта их чека током наредне 3 године односно шест семестара, преко полагања усменог докторског испита и самог избора теме и ментора и рада на докторској дисертацији, а онда и процедура које пролазе до саме одбране и стицања звања доктора медицинских или фармацеутских наука. Овај студијски програм је до сада изнедрио преко 700 доктора медицинских наука.




ПОЧЕТАК НАСТАВЕ ЗА СТРАНЕ СТУДЕНТЕ

Након церемоније свечане доделе индекса, одржане у амфитеатру ФМН, данас и званично почиње академска година студија за прву генерацији студената ИАС медицине и другу годину ИАС фармације на енглеском језику, Индексе за 59 бруцоша али и студента осталих година студија, на оба програма, њих укупно 284 уручили су декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Крагујевцу проф. др Ранковић и председник Скупштине града Крагујевца Мирослав Петрашиновић.

Највећи број студената који започиње студије на нашем факултету је Индије, Нигерије, Бразила, Ирака, Новог Зеланда али и свих крајева света. Они наводе да су се за ФМН у Крагујевцу определили због добре позиције на Шангајској листи најпрестижнијих Универзитета у свету, повољне школарине и добрих услова студирања.

На новоакредитованом студијском програму ангажовано је преко 250 наставника и сарадника нашег факултета, декан проф. др Владимир Јаковљевић истакао је, уз добродошлицу страним студентима, да је ово историјски моменат за факултет, Универзитет у Крагујевцу али и читаву образовно-научну заједницу у Србији. Он је нагласио да је 284 студента колико се уписало на овај студијски програм нешто што је ван свих очекивања управе Факултета напомињући да су на нашем факултету студенти у фокусу и да то правило важи и за све студенте који су дошли са свих страна света код нас.

Церемонији свечане доделе индекса присуствовао је и проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Ранковић који је уз честитке ФМН који је први реализовао студије на енглеском језику навео да су акредитовани за исте студије или су у процесу акредитације и ФИН из Чачка, ПМФ и Економски факултет. Председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић , уз честитке на оствареним резултатима ФМН, истакао је и да ће град Крагујевац, као и до сада, пружити максималну подршку свим активностима које реализује наша установа. Истичући да је овим догађајем наша академска заједница отворила врата страним студентима што ће бити од значаја за ширу друштвену заједницу.

Свечаној додели индекса претходила је конференција за медије на којој је декан, проф. Јаковљевић, навео и најновије резултате рангирања на Шангајској листи најпрестижнијих Универзитета у свету на којој се наш Универзитет, захваљујући клиничкој медици ни и научним радовима из ове области који долазе са нашег факултета високо рангира пету годину за редом.




ДЕКАН ЈАКОВЉЕВИЋ ПОДНЕО ИЗВЕШТАЈ О ПЕТОГОДИШЊЕМ РАДУ

У оквиру 133. седнице Наставно научног већа Факултета медицинских наука, након усвајања свих тачака дневног реда, члановима већа обратио се декан проф. др Владимир Јаковљевић који је презентовао петогодишњи извештај о раду. Он је чланове ННВ подсетио на све резултате које је Факултет медицинских наука остварио од тренутка када је први пут изабран за декана, у септембру 2018. године до данас. Петогодишње узастопно рангирање на Шангајској листи, наставак радова на изградњи Центара изврсности који су сада у завршној фази, ширење здравствене делатности, увођење нових студијских програма, пораст уписаних на свим нивоима постдипломских студија, проширење међународне сарадње, увођење нових наставно-научних база, стабилно финансијско пословање факултета су само неке од тема које је декан истакао.

''Најбитније ми је да сам се трудио у ових пет година, и рекао бих у великој мери успео, да променим лошу атмосферу коју сам затекао у септембру 2018.године.Многе боли то што овде има толико доктораната, толико средстава и чињеница да смо ми снага. Ми смо заправо Универзитет у Универзитету. То смо постали и због тога је важно да се овај тренд рада, уважавања и дружења настави и искрено се надам да ће тако и бити'', закључио је декан Јаковљевић.

Седници ННВ, поред чланова , присуствовали су и свих шефови служби.

У наставку можете погледати ИЗВЕШТАЈ који је поднео декан проф. др Владимир Јаковљевић.




ФМН ПЕТИ ПУТ НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ

И ове године, Универзитет у Крагујевцу, пету годину заредом, нашао се захваљујући резултатима Факултета медицинских наука на Шангајској листи најпрестижнијих универзитета у свету за област Медицина - Клиничка медицина, где је пласиран између 201 и 300 места.

Шангајска листа или Академско рангирање универзитета у свету је неформалан, али престижан систем рангирања, а само 2% светских универзитета има прилику да се нађе на овој листи.

Рангирање се врши једном годишње од јуна 2003. године и сваке године се изнова ажурира према новим и доступним анализама.

Наш Универзитет први пут рангиран је на Шангајској листи 2019.године када је уз наш Факултет рангиран и ПМФ.

Опширније погледајте овде


ОКТОБАР МЕСЕЦ БОРБЕ ПРОТИВ КАРЦИНОМА ДОЈКЕ

Стручним предавањима и радионицом самопрегледа дојки, у Амфитеатру ФМН обележен је октобар месец борбе против карцинома дојке. Скуп су организовали ИФМСА Србија, локални комитет Крагујевац, Студентски парламент ФМН и ”Добра” организација.

Предавање на тему "Карцином дојке-заблуде и чињенице” одржала је клинички асистент , специјалиста опште хирургије, др Нада Сантрач са Института за онкологију и радиологију Србије. О савременој радиолошкој дијагностици карцинома дојке говорила је др Сања Милојевић , специјалиста радиологије УКЦ Крагујевац. Радионицу о самопрегледу дојке одржали су проф. др Марко Спасић хирург-онколог УКЦ Крагујевац и шеф катедре за онкологију ФМН и др Стефан Јаковљевић специјализант опште хирургије.

Скуп је окупио велики број крагујевачких студената, и то не само са нашег већ и са других факултета. Асс. др Нада Сантрач позвала је све студенте да буду гости на јубиларној 60.канцеролошкој недељи која се одржава у Београду од 28.11. до 2.12.2023. године. ФМН ће на том скупу представљати проф. др Марко Спасић а за све заинтересоване студенте који желе да испрате овај догађај факултет ће организовати превоз.




ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА

Поводом Светског дана менталног здравља и Фестивала менталног здравља у организацији Катедре за социјалну медицину Факултета медицинских наука и Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Крагујевац у амфитеатру одржан је симпозијум ''ЈАВНО ЗДРАВСТВЕНИ ЗНАЧАЈ МЕНТАЛНИХ ПОРЕМЕЋАЈА И МУЛТИСЕКТОРСКИ ПРИСТУП У ПРОМОЦИЈИ МЕНТАЛНОГ ЗДРАВЉА''. Симпозијуму су присуствовали: министарка просвете у Влади Србије проф. др Славица Ђукић Дејановић, директорка ИЗЈ Србије ''Др Милан Јовановић Батут'' проф. др Верица Јовановић, декан Медицинског факултета у Бања Луци проф. др Ранко Шкрбић, члан Градског већа за здравство и социјалну политику др Гордана Дамњановић, директори здравствених установа , наши наставници и сарадници и други бројни гости. Окупљене је најпре поздравио проф. др Владимир Јаковљевић декан ФМН који је нагласио да је јако поносан на катедру за социјалну медицину која другу годину за редом, на Светски дан менталног здравља, организује симпозијум на тему менталног здравља. ''Када имате познате и признате предаваче, министарку просвете која је познати психијатар, када имате директорку Батута, институције која се бави глобалном анализом здравља становништва, када имате декана Медицинског факултета из Бања Луке који има одличан пилот пројекат који је спроведен у РС док је он био министар здравља, то у стручном смислу показује да имамо скуп на јако високом нивоу'', рекао је Јаковљевић. Он је додао и да ће факултет наставити са организацијом оваквих скупова посебно јер живимо у времену када је очување менталног здравља јако важно.

Министарка просвете у Влади Србије проф. др Славица Ђукић Дејановић , психијатар, говорила је о практични приказу рада Комисије за ментално здравље при Влади Републике Србије након реуматизма у ОШ Владислав Рибникар. ''Комисија је мултисекторског састава и сваки сектор у држави је добио своје место. Ја сам задужена за подршку трауматизованих ученика, родитеља и наставника у школама и у заједништву са Удружењем психолога Србије, Филозофским факултетом, Институт за ментално здравље, министарство здравља, министарство унутрашњих послова и министарство просвете направили су читав низ пројеката и практично 24 сата сви ученици ове и околних школа Београда имају могућност психолошке и социјалне подршке'', рекла је министарка. Она је данас учесницима симпозијума представила и резултате рада комисије али је говорила и о томе који су и какви задаци школа у наредном периоду – да антиципирају изненадну могућности трауме, да припреме децу на понашања у таквим околностима и да науче децу да препознају опасност по себе и по своје другаре, да знају да нису сами, да имају и стручњаке и маме и тате којима морају причати истину и наравно да охрабримо наставнике охрабримо да безбедност школа буде један од њихових задатака у коме ће активно учествовати. О менталном здрављу младих говорила је директорка ИЗЈС ''Др Милан Јовановић Батут'' проф. др Верица Јовановић која је рекла да је ментално здравље младих је инвестиција у ментално здравље целе популације. ''Када је реч о поремећајима који прате и карактеришу ментално здравље младих они се често везују за поремећаје понашање, поремећаје афекта , поремећаје и начину исхране. Ми смо данас учесницима приближили све оне изазове који се односе на ментално здравље и младих и указали на све неопходне мере за унапређење не само здравља младих већ и на понашање и елиминацију фактора ризика који доводе до поремећаја'', истакла је директора Батута. О томе како је питање менталног здравља регулисано у Републици Српској, односно о успостављању новог модела менталног здравља , од 2000.године до данас, говорио је проф. др Ранко Шкрбић декан Медицинског факултета у Бања Луци.

Сваке године 10.октобра обележава се Светски дан менталног здравља на глобалном нивоу. Овогодишњи слоган гласи НАШИ УМОВИ, НАША ПРАВА. ''Циљ обележавања овог дана јесте скретање пажње јавности на значај очувања менталног здравља као нераскидивог сегмента физичког здравља Према подацима Светске здравствене организације процењује се да у свету 25% особа болује од различитих врста менталних поремећаја. Међу најучесталије убрајају се анксиозни и депресивни поремећаји. Савремени концепт менталног здравља подразумева мултисекторски приступ овој теми '', истакла проф. др Ивана Симић Вукомановић са катедре за социјалну медицину ФМН и ИЗЈЗ Крагујевац и додала да су немили догађаји у мају у нашој земљи определили тему овогодишњег симпозијума. Обележавање Светског дана менталног здравља представља идеалну прилика za подизање нивоа здравствене писмености која је кључна у оснаживању појединца да препозна ране знаке и симптоме менталних поремећаја, закључак је данашњег симпозијума.




УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НА МАСТЕР ПРОГРАМИМА

У амфитеатру ФМН одржана је свечана додела индекса новој генерацији сва три мастер програма – менаџмент у систему здравствене заштите, исхрана и суплементација и регенеративна медицина. Окупљене студенте поздравио је продекан за МАС ФМН проф. др Небојша Здравковић који је истакао да мастер менаџмент у здравству, као најстарији студијски програм је до сада већ изнедрио преко 150 мастер менаџера у здравству од којих је велики број директора здравствених установа из читаве Србије. ''Ви сте честа генерација студената на овом програму, односно трећа на мастер програмима регенеративна медицина и исхрана и суплементација. Посебно смо поносни на чињеницу да МАС исхрана и суплементација и ове године су забележиле велико интересовање полазника и да је попуњена акредитациона квота од 48 кандидата, а интересовање је било далеко веће'', рекао је проф. Здравковић.

Руководилац МАС исхрана и суплементација проф. др Владимир Живковић рекао је да је овај студијски програм постао један од брендова нашег факултета с обзиром да исхрана као тема последњих година побуђује велику пажњу људи медицинске и других струка и да је то један од разлога због којих и ове али и протекле две године успевамо да попунимо уписну квоту. Он је додао и да су могућности оних који стекну звање менаџер исхране и суплементације бројне и да је програм конципиран тако да све најважније и најактуелније из ове области студенти науче на нашем факултету током годину дана колико студије трају.

Међу онима који су данас добили индексе и којима су одржана и прва уводна предавања су и студенти МАС регенеративна медицина које је на ФМН дочекала руководилац овог студијског програма проф. др Биљана Љујић. Ове године је на сва три мастер програма уписано 72 кандидата што је највише од када су отворени ови студијски програми.



НА КОНГРЕСУ У ТЕМИШВАРУ ПРОМОВИСАНА НАУКА И МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧИ

Представници ФМН, декан проф. др Владимир Јаковљевић са својом истраживачком групом за функционална и предклиничка истраживања, успешно су представили наш факултет на 9-ој Европској секцији Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања , која је одржана у Темишвару у Румунији, од 3.до 7.октобра. Осам оралних и 4 постер презентације, као и све похвале водећих европских и светских научника из области кардиоваскуларних истраживања резултат су учешћа наших представника на овом стручном скупу. Оралне презентације, поред проф. Јаковљевића одржали су и професори Владимир Живковић и Иван Срејовић и доценти: Јована Брадић, Јована Јоксимовић Јовић, Александра Стојановић, Аница Петровић и Исидора Милосављевић. У делу постер презентација своје радове представили су Александар Кочовић, Марина Николић, Маријана Анђић и Божидар Пиндовић.

Овогодишња европска секција Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања окупила је бројне научнике из читавог света која су четири дана представљали своја најновија достигнућа у изучавању кардиоваскуларних болести и могућности за њихово лечење. Поред водећих имена из ове области, од оснивача секције проф. др Нарањана Дале, Гранта Пирса, Роберта Болија, Лорија Киршенбаума, Олге Пеханове, Белме Туран, Андреаса Вара, највише представника, односно младих истраживача, имао је Медицински факултет из Бања Луке на челу са деканом проф. др Ранком Шкрбићем а онда наша истраживачка група. Организатор скупа проф. др Данина Мунтин са Универзитета за медицину и фармацију „Виктор Бабес" , која је добила све похвале за одличну организацију скупа, изразила је посебно задовољство сарадњом са нашим факултетом и чињеницом да је недавно обновљен Споразум о сарадњи наше две установе. „Тиме отварамо могућност за реализацију заједничких програма пре свега да се докторске дисертације спроводе делом у лабораторијама у Темишвару, делом у Крагујевцу и да студенти имају прилике да се упознају са различитим техникама рада", истакла је проф. Мунтин.

Декан проф. Јаковљевић и овом приликом изразио је понос што руководи групом младих и успешних научника и како је рекао, без лажне скромности ,група коју предводи доминира у Европској секцији Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања. „Наша група препозната је као сјајна због чега сам ја, између осталог, пре годину дана добио поверење да будем председник ове секције. Наш главни задатак је да промовишемо науку и младе људе и то и чинимо. Драго ми је да је ове године довео већу групу него што смо ми јер је то човек који има невероватну енергију и који је посвећен науци и својим сарадницима. Запажено учешће имају и млади научници из Румуније које предводи колегиница Данина а проф. Белма Туран из Турске је такође дошла са 10 својих младих колега. Све то говори да се наша секција полако шири што ми је посебно задовољство", рекао је декан. Он је додао и да је док је спремао своју презентацију која је заправо докторат Марине Николић, а иза које стоји менторски рад проф. др Невене Јеремић, а он је коментор, схватио колики рад и труд је само у последњих годину дана уложен од стране свих чланова лабораторије којом руководи и да је због тога изузетно поносан на своје сараднике.

На завршној гала вечери традиционално су додељене награде за најбоље оралне презентације, укупно три и 7 награда за постер презентације. На предлог председника Европске ИАСС проф. др Владимира Јаковљевића од ове године уведена је награда за најбоље младе истраживаче која носи име чувеног крагујевачког физиолога и професора нашег факултета Проф. др Милосава Костића, по којем наш амфитеатар носи име. Два млада научника, како је рекао проф. Јаковљевић, ће сваке године на скуповима европске секције добијати ову награду, која уз плакету има и новчани део. Међу истраживачима који су добили награде за постер презентације је и Асс. др Марина Николић са ФМН.

Представници Факултета медицинских наука на крају посете Темишвару обишли су нашу Епархију у том румунском граду. Декан Јаковљевић са сарадницима посетио је Саборну цркву и Епархију у том граду, која датира из далеке 1744,године и која у свом саставу има 44 парохије са око 12 хиљада становника. Интересантан податак је да је Епискп Лукјан, пореклом из Бора, своје монаштво започео у манастиру Дивостин код Крагујевца. Проф. Јаковљевић се захвалио епископу и монаштву на томе што у Румунији негују нашу веру и традицију.




ПРЕДСТАВНИЦИ ФМН ПОСЕТИЛИ САВЕЗ СРБА У РУМУНИЈИ

У оквиру боравка у Темишвару, на деветим сусретима Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања, декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић са својом истраживачком групом и деканом Медицинског факултета у Бања Луци проф. др Ранком Шкрбићем посетио је Савез Срба у Румунији. Домаћин делегације био је председник Савеза Срба у Румунији и посланик у Скупштини Румуније Огњен Крстић који је госте упознао са функционисањем наших сународника на подручју ове државе истакавши да Срби у Румунији, као једна од 18 националних мањина, има добар однос и разумевање од стране државе. Крстић је изразио задовољство и односима које овдашњи Срби имају са матичном државом као и Републиком Српском.

Према његовим речима главни задатак Савеза Срба у Румунији је очување српског идентитета и додао да се Срби који живе у Румунији труде да младе нараштаје васпитавају у српском духу и да велику ствар у томе има и црква с обзиром да у Румунији постоји велики број наших цркава и манастира али и преко 22 различитих културних и уметничких друштава. Декани Јаковљевић и Шкрбић су у пратњи домаћина, са сарадницима обишли Савез Срба у Румунији и понудили сваку врсту помоћи коју они могу да обезбеде за тамошње Србије. Проф. Јаковљевић је нагласио и да ФМН има интензивну сарадњу са Универзитетом за медицину и фармацију у Темишвару и позвао председника Крстића да младима предочи могућност студирања и стручног усавршавања на нашем факултету.




ЈОШ ЈЕДНО ПРИЗНАЊЕ ДЕКАНУ ЈАКОВЉЕВИЋУ

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић, на церемонији свечаног отварања IX Европске секције Интернационалне секције за кардиоваскуларна истраживања у Темишвару промовисан је у гостујућег професора Универзитета за медицину и фармацију Виктор Бабес у овом граду. Ректор Универзитета са проректорима уручио је признање за животно лидерство у кардиоваскуларним истраживањима проф. др Нарањану дали, док су професори Роберто Боли и Золтан Пап награђени за одличне резултате постигнуте у области кардиоваскуларних истраживања.

Овогодишња европска секција Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања која се одржава у Темишвару од 4.до 7.октобра окупила је бројне научнике из читавог света која ће наредних дана представити најновија достигнућа у изучавању кардиоваскуларних болести и могућности за њихово лечење. Наш факултет, уз декана проф. Јаковљевића, који је и председник Европске секције Интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања, представљају и наставници и сарадници: Владимир Живковић, Иван Срејовић, Исидора Милосављевић, Јована Брадић, Аница Петровић, Јована Јоксимовић Јовић, Марина Николић, Маријана Анђић, Александар Кочовић, Александра Стојановић и Божидар Пиндовић, како кроз оралне презентације тако и у оквиру постер сесија.




КАРАНТИН ИЗ РАДИОЛОГИЈЕ ЗА СТУДЕНТЕ У
СБ ЗА ЦЕРЕБРОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ СВЕТИ САВА

Почетком нове академске године почела је реализација споразума о сарадњи који су потписали Факултет медицинских наука у Крагујевцу и СБ за цереброваскуларне болести Свети Сава у Београду. Као резултат потписаног споразума од 25.септембра студенти четврте године ИАС медицине, у оквиру предмета радиологија, обављају стручну клиничку праксу у болници Свети Сава. Директорка СБ болнице Свети Сава прим. др Марјана Вукићевић истиче да су крагујевачки студенти сјајни и воле да уче, да иду на дежурства са лекарима и да је то прави начин да науче основе радиологије у клиничким условима.

Ментор студентима ФМН на радиологији је др Биљана Георгијевски Бркић начелник одељења радиологије у болници Свети Сава и истиче да су крагујевачки студенти веома вредни, посвећени, да активно уче. ''Прве недеље смо им показали које све апаратуре постоје у оквиру радиологије а ове недеље смо већ кренули са болестима плућа и основном рентген дијагностиком, тако да они, врло активно учествују у нашем свакодневном раду'', рекла је др Георгијевски и додала да очекује да ће такав начин рада изродити и квалитет.

Студенти који обављају практичну наставу у болници Свети Сава не крију да су задовољни и начином рада, приступном на који су наишли али и знањем које свакодневно стичу. Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који је обишао наше студенте који су у болници Свети Сава истакао је да је крагујевачки факултет први у Србији који је увео интернат за радиологију а да ће од следећег семестра бити уведен и интернат за неурологију. ''Ова болница је јединствена установа у земљи која збрињава преко пет хиљада акутних и око три хиљаде амбулантних пацијената. Имају фантастичну дијагностичку потпору и сигурно могу да све што је најбоље у тој области покажу нашим студентима. Наш циљ је да наши студенти заврше факултет са што више практичних знања'', рекао је декан Јаковљевић. Он је подсетио и да наши студенти у УКЦ Крагујевац имају карантин у оквиру предмета гинекологија и најавио да ће након паузе због пандемије корона вируса, ускоро поново почети да функционише и карантин из хирургије и интерне медицине.





УСПЕШНО УЧЕШЋЕ НАШИХ МЛАДИХ НАУЧНИКА НА
28. MEЂУНАРОДНОМ КОНГРЕСУ СУДСКЕ МЕДИЦИНЕ У ИТАЛИЈИ

28th International Meeting on Forensic Medicine Alpe – Adria – Pannonia,
on "Homicide, suicide or accident?”

Од 7. до 9. септембра у Италији, одржан је 28. међународни конгрес судске медицине на којој су запажено учешће имали представници ФМН-а. Због своје тематике и потенцијала за унапређење судске медицине, рад Beyond the virus: Examining the impact of COVID-19 on violent fatalities наших доктораната Иване Андрић, Вање Чановић и Филипа Михајловића, проглашен је за најбољи рад у категорији радова аутора до 30 година.

Катедра за судску медицину постигла је изваредан успех на међународном конгресу одржаном у Удинама, Италија од 7. до 9. септембра. Представљајући ФМН, установе која се истиче својим истраживањима и иновацијама у области медицинске форензике, поносно је примила престижну награду током овог догађаја на којем је било презентовано више од 200 радова из целог света. Током тродневног догађаја, представници Катедре за судску медицину ФМН-а представили су своја најновија истраживања, технолошке иновације и приступе у области медицине. На конгресу су стручњаци из целог света разменили најновија сазнања из судскомедицинске области. Рад Beyond the virus: Examining the impact of COVID-19 on violent fatalities наших доктораната Иване Андрић, Вање Чановић и Филипа Михајловића, проглашен је за најбољи рад у категорији радова аутора до 30 година.





ПОСЕТА СТУДЕНАТА ФАРМАЦИЈЕ ИЗ АДАНЕ, ТУРСКЕ

Асоцијација студената фармације и ове године је добила могућност да угости стране студенте. Гости су били студенти фармације из Адане, Турске. Имали су прилику да се упознају са српском културом, градом, нашим обичајима, као и да ближе упознају начин на који се едукују наши студенти. Предавање ,,Анксиозност, депресија и инсомнија” одржао је проф. др Бранимир Радмановић, а радионица, као други део едукације, ће се одржати у Адани у новембру месецу. Декан факултета, Владимир Јаковљевић, дочекао је студенте и пожелео добродошлицу у наш град. Указао им је на то да су размене веома значајне за студенте овог доба и да ће их увек подржати. Асоцијација се може похвалити целокупном подршком Факултета медицинских наука који је увек ту за студента!

Други део размене ће се одржати у новембру, када ће наши студенти имати прилику да посете Адану.



УСПЕШНО УЧЕШЋЕ НАШИХ НАУЧНИКА У САД И КАНАДИ

Од 7. до 9. септембра у Тампи на Флориди, одржан је 10. конгрес северноамеричке секције интернационалне академије кардиоваскуларних наука на којој су запажено учешће имали представници ФМН-декан проф. др Владимир Јаковљевић, доц. др Јована Брадић и доц. др Јована Јоксимовић Јовић. Они су , заједно са светским стручњацима из области кардиоваскуларних наука разменили нова знања и искуства из ове области и одржали веома успешне оралне презентације.

Професор Јаковљевић је у оквиру поздравног предавања представио најновије резултате Центра изврсности, који су садржани у докторској дисертацији Александра Кочовића, који је део тима, и који су изазвали изузетан пријем и интересовање код свих присутних. Декан ФМН и председник Европске секције интернационалне академије за кардиоваскуларна истраживања проф. др Владимир Јаковљевић добио је највише признање , које носи име Нарањана Дале, оснивача и доживотног почасног председника Академије ,за иновације у области кардиоваскуларних наука док је доц. др Јована Брадић за своју презентацију добила награду ''Travel award''. Говорећи о награди декан Јаковљевић истакао је да је то за њега јако важно признање и велика част.

У исто време, проф. др Иван Срејовић и доц. др Исидора Милосављевић налазе се на Институту за кардиоваскуларна истраживања у Винипегу, који је из области базичне и кардиоваскуларне медицине седиште свих истраживања у свету где се обучавају за технике које се сада код нас не раде. Они ће тамо остати до краја септембра док је проф. Јаковљевић у оквиру свог петодневног боравка, као гостујући научник, одржао семинар из дела истраживања које је спровела група којом руководи, а која се односе на ефекат ароније на кардиоваскуларни систем али и хематопоезни систем. Он је и у Канади добио медаљу за иновације, истраживање и науку Института у Винипегу, чиме је постао шести човек ван Канаде који је добио то признање.




СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ ФМН-А ПОКЛОНИО ШКОЛСКИ ПРИБОР ДЕЦИ ИЗ ЦЕНТРА ЗА ПОРОДИЧНИ СМЕШТАЈ И УСВОЈЕЊЕ

Представнице Студентског паралмента Факултета медицинских наука у Крагујевцу уручиле су 100 пакета малишанима из Центра за породични смештај и усвојење.

Уочи почетка нове школске године, ученицима од првог до четвртог разреда поклоњен је школски прибор, како би спремно дочекали 1. септембар.

Судентски паралмент Факултета медицинских наука у Крагујевцу једном годишње прикупља новац кроз организовање хуманитарне журке, али донације долазе и када организују низ мањих акција, попут хуманираног бископа и сличних догађаја којих је чак осам током једне календарске године.




УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ БРУЦОША

У сусрет почетку нове школске године на Факултету медицинских наука, на којем настава почиње 18.септембра, у Амфитеатру су свечано уручени индекси новој генерацији бруцоша. Индексе је добило 88 бруцоша ИАС медине, 84 ИАС фармације, 24 ИАС стоматологије и 87 бруцоша основних струковних студија , будућих струковних медицинских сестара и физиотерапеута.

Нову генерацију студената ФМН поздравио је декан проф. др Владимир Јаковљевић , који им је уз добродошлицу, најпре рекао да су највећа снага нашег факултета управо студенти јер младост, снага и њихова енергија уз синергију са знањем и искуством коју поседују наставници и сарадници је нешто што је потребно добро каналисати и фокусирати на прави начин а ФМН, по свим параметрима, то и чини. „Долазите на факултет који је по много чему уникатан на овим просторима. Не кажем да смо засигурно најбољи али се трудимо да увек будемо нови, и да дамо нешто ново. Последња у низу је акредитација ИАС медицине на енглеском језику и за већ две недеље овде ћете сретати студенте из целог света. Желим да напоменем да се Докторска школа вратила под своје окриље, тачније добили смо поново акредитацију за поље медицине и оно што је нови моменат је акредитација за поље фармацеутских наука. Сви ви који то буде желели своја у области науке ћете моћи да развијате и усавршавате код нас једног дана", рекао је декан Јаковљевић. Он је бруцошима поручио и да уз сво знање које ће стећи на ФМН им жели да буду на првом месту добри људи, и добри лекари, и додао да добар доктор не може да буде неко ко није добар човек. Индексе студентима прве године медицине уручио је ресорни продекан проф. др Дејан Петровић и обавестио их о томе ко је наредних 6 година њихов тутор. Проф. Петровић је поручио студентима да су донели добру одлуку тиме што су изабрали наш факултет на коме се годинама, како је рекао, интензивно ради на унапређењу квалитета наставног процеса.

Бруцошима ИАС фармације и основних струковних студија индексе је уручио продекан за ИАС фармације проф. др Жељко Мијаиловић који је истакао да је пред свим бруцошима тежак и напоран рад који траје 5 или 3 године, и у којима ће се од њих тражити доста. Обраћајући се бруцошима фармације проф. Мијаиловић истакао је да су уписали озбиљне студије на озбиљном факултету, и да као и у животу, тај пут није увек поплочан и лак већ неретко има и трља и проблема. „Овде у првом реду седе ваши тутори- најбољи од одличних, и по својим људским и по својим стручним карактеристикама и који ће од данас, до завршетка ваших студија да брину о вама. То је један од спецификума нашег факултета а вама ће то много значити. Желим вам добродошлицу и позивам вас да радите предано и марљиво што ће вам се, на крају, вишеструко исплатити" закључио је продекан Мијаиловић.

Продекан за ИАС стоматологије проф. др Гвозден Росић поздравио је, како је рекао, најмлађу генерацију најмлађег студијског програма на нашем факултету. „Моја лична опсервација је да мислим да сте одабрали прави студијски програм и праву професију за своју будућност и да сте изабрали право школу која ће вам помоћи да се припремите за своју будућу професију. Свака нова генерација је за нас, ваше наставнике, нова обавеза, нови изазов али и ново задовољство", рекао је проф. Росић и додао да очекује да многих од данашњих бруцоша , након завршетка основних студија, свој професионални и научни пут наставе управо на нашем факултету.





ФАКУЛТЕТ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА ДОБИО СЕРТИФИКАТ ISO 9001:2015
- ПРИЗНАЊЕ ЗА ИЗВРСНОСТ У УПРАВЉАЊУ КВАЛИТЕТОМ

Сертификација ISO 9001:2015 потврђује преданост факултета ка пружању квалитетног образовања и услуга

Факултет медицинских наука у Крагујевцу са поносом објављује да је постао носилац престижног сертификата ISO9001:2015 којим се потврђује да наш факултет примењује систем менаџмента према захтевима стандарда ISO 9001:2015 у областима: Високо образовање и остале помоћне активности и едукације, експертско консултантске делатности, услуге научно истраживачке делатности и издаваштва.

Реномирано интернационално сертификационо тело TÜV AUSTRIJA потврђује посвећеност ФМН према изврсности у пружању квалитетног образовања и услуга студентима, наставном особљу и другим заинтересованим странама.

Сертификат ISO 9001:2015 је међународни стандард који поставља захтев за систематско и ефикасно управљање квалитетом у организацијама. Факултет је прошао кроз свеобухватни процес сертификације, који је укључивао оцену свих аспеката рада факултета који се односе на квалитет, укључујући планирање наставних програма, праћење и процену резултата учења, подршку студентима, управљање наставним особљем и инфраструктуром.

Одобрење сертификата ISO 9001:2015 за факултет има многе предности. Прво, сертификација потврђује да факултет следи међународно признате стандарде управљања квалитетом, што додатно јача поверење студената, родитеља и других заинтересованих страна у квалитет образовања које факултет пружа. Такође, сертификација пружа основу за стално унапређење процеса рада факултета, идентификовање и решавање проблема, као и постизање континуираног побољшања у свим областима.

Проф. др Владимир Јаковљевић, декан факултета, изразио је задовољство добијањем овог признања: "Добијање сертификата ISO 9001:2015 представља значајан корак за наш факултет. То је резултат нашег константног труда и посвећености пружању квалитетног образовања нашим студентима. Сертификација ће нам помоћи да даље унапређујемо наше процесе рада и одржимо висок ниво квалитета у свим областима деловања факултета."

Факултет је одлучан да настави са континуираним унапређењем система управљања квалитетом како би остао лидер у области високог образовања. Сертификација ISO 9001:2015 је потврда да факултет тежи изврсности у свом раду и да је посвећен пружању квалитета и задовољства свим својим корисницима.

Као носилац сертификата ISO 9001:2015, факултет је поставио високе стандарде у образовању и створио снажну основу за континуирано унапређење. Ова достигнућа ће сигурно привући још већи број талентованих домаћих и страних студената и признање од стране партнерских институција, додатно јачајући репутацију факултета као лидера у области образовања.

Сертификат можете погледати овде


У ТОКУ ТРАДИЦИОНАЛНА РАЗМЕНА СТУДЕНАТА

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић организовао је данас пријем за 11 студената који у оквиру традиционалне летње размене бораве у Крагујевцу од почетка јула до краја месеца. Ове године од 11 студената , троје је из Мексика, по двоје из Шпаније и Турске и по један из Словеније, Словачке и Индонезија). Организатор размене је наш факултет а катедре које су укључене у размену су: ендокринологија, офтамологија, клиничка фармакологија, радиологија, и физиологија. Студенти носе јако лепе утиске и из УКЦ Крагујевац где обављају праксу и са нашег факултета али и града који им се јако допао. Анђела Павловић председница IFMSA за Крагујевац овом приликом је најавила да је са деканом Јаковљевићем договорено да се традиционална размена студената, која је до сада била организована само у јулу месецу, убудуће организује и у септембру и у децембру. Студенти нашег факултета ићи ће у узвратне посете, у оквиру размене, у септембру и октобру ове године, најавила је Анђела Павловић.

Добродошлицу студентима пожелео је декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић који их је најпре упознао са нашим факултетом, радом и начином организације, студијским програмима и чињеницом да смо недавно акредитовали ИАС медицине на енглеском језику где ће прва генерација студената наставу почети у овој школској години. Декан је говорио и о значају размене за студенте, могућностима које оне нуде али и лепим успоменама, које уз нова знања, свако ко посети другу државу и факултет стекне и памти целог живота. Он је студентима рекао и да су врата нашег факултета за њих увек отворена.







ОДРЖАНА СВЕЧАНА ДОДЕЛА ДИПЛОМА

Проф. др Небојша Здравковић , продекан за МАС , у амфитеатру уручио је данас дипломе студентима основних и мастер студија који су своје студије на нашем факултету завршили од децембра, Дана факултет до краја јуна. ФМН традиционално додељује дипломе на свим студијским програмима 2 пута годишње - у децембру у оквиру обележавања Дана факултета и на Видовдан.

С обзиром да је ове године 28. јуна одржан пријемни испит за упис студената на основне студије нашег факултета доделу смо организовали данас, рекао је проф. Здравковић који је све дипломце поздравио у име декана проф. Јаковљевића и руководства факултета. Додели су присуствовали и руководиоци на мастер програму исхрана и суплементација проф. др Владимир Живковић и мастер регенеративна медицина проф. др Биљана Љујић.

У оквиру данашње доделе диплому др медицине добило је 19 лекара, 2 магистра фармације, 2 др стоматологије и 15 струковних медицинских сестара. Ако се узме у обзир и децембарска додела на ФМН је у овој школској години диплому доктора медицине добило је 84 дипломаца, 23 доктора стоматологије, 75 магистра фармације, 43 струковних сестара и 18 струковних физиотерапеута. „Ми данас уручујемо и дипломе на сва три мастер програма.

Најбројнији су дипломци на мастер исхрани и суплементацији њих 12, следе мастер менаџери у систему здравствене заштите 9 и на крају 5 мастера из регенеративне медицине„, рекао је проф. Здравковић честитајући свим дипломцима и истакао да је највећи успех факултета од 9. децембра, када смо обележили 45 година рада и постојања, акредитација ИАС медицине на енглеском језику.





ОДРЖАН 9. СВЕТСКИ КОНГРЕС ПАТОФИЗИОЛОГА

У хотелу „Crown Plaza" у Београду, у организацији председника Европске секције интернационалне академије кардиоваскуларних наука, декана нашег Факултета проф. др Владимира Јаковљевића, одржан је 9.Светски конгрес патофизиолога. Тиме је проф. Јаковљевић у нашој престоници, поново спојио Исток и Запад, и у крајње деликатном тренутку, успео да окупи 200 врсних научника из Русије, Америке, Европе, Азије, Аустралије и Новог Зеланда.

Конгрес је почео интонирањем државне химне Боже правде у извођењу музичког ансамбла „Станислав Биничи" Војске Србије, који су у оквиру церемоније свечаног отварања извели још неколико својих нумера. Председница Светског удружења патофизиолога и чланица Словачке академије наука проф. др Олга Пеханов званично је отворила 9. Светски конгрес патофизиолога подсећајући да је Светско удружење патофизиолога основано 1991.године а да је иницијатива за окупљање најугледнијих научника из ове области потекла из Русије , где је одржан први конгрес. „Наши конгреси се одржавају на сваке четири године, а након скупа у Братислави проф. Јаковљевић се заложио да следећи конгрес, који је требало да буде одржан у септембру 2022.године буде у Москви. Због познатих геополитичких дешавања и рата у Украјини конгрес је отказан али је проф. Јаковљевић уложио много труда, рада и дипломатије да се окупимо у Београду и одржимо овај конгрес, на чему сам му неизмерно захвална", рекла је проф. Пеханов. Она је на церемонији отварања саопштила и да проф. др Владимир Јаковљевић од 6.јула преузима функцију председника Светског удружења патофизиолога.

Декан ФМН проф. др Вадимир Јаковљевић, организатор конгреса, истакао је да је имао велику част да су колеге из Москве затражиле да се организација конгреса премести у Београд јер је немогуће било скуп организовати у Москви. Он је подсетио и да је дуги низ година покушавао да Београд кандидује за домаћина оваквог скупа али до тога није дошло. „Овога пута смо успели и спојили смо Исток и Запад тако да су сви позвани учесници, њих око 200 лако пристали да дођу и буду део тродневног 9.Светског конгреса патофизиолога . Са нама су најеминентнији научници из области патофизиологије, укључујући проф. Далу кога многи сматрају за духовног оца модерне кардиоваскуларне науке, проф. Сергеја Бољевича са првог Московског државног Универзитета Сеченов са сарадницима, као и многи други, а мене посебно радује чињеница да је Факултет медицинских наука и Центар за предклиничка и кардиоваскуларна истраживања по броју учесника, што предавача што аутора постер сесија најбројнији и на овом научном скупу", рекао је декан Јаковљевић.

У уводном делу Конгреса предавање о коронарним болестима одржао је легендарни професор Наранџан Дала , чији тим истраживача проучава болести артерија , вена и срца на субатомском и субћелијском нивоу, те долази до невероватних закључака о природи људског бића, али и могућој брзој превенцији кардиоваскуларних болести које су и даље убица број један у свету, иако је наука далеко узнапредовала. Најборојни на овогодишњем конгресу патофизиолога били су наши наставници и сарадници из Центра за предклиничка и кардиоваскуларна истраживања. Оралне презентације одржали су професори Владимир Живковић и Иван Срејовић, доценти: Јована Брадић, Исидора Милосављевић, Јована Јоксимовић Јовић и Јасмина Сретеновић, Александра Стојановић и Аница Петровић. ФМН је на постер презентацијама представила група младих наставника и сарадника:Александар Кочовиш, Марина Николић, Драгана Станишић, Миона Вулетић, Маја Савић, Милош Николић, Марко Равић, Маријана Анђић, Анђела Милојевић Шамановић, Катарина Михајловић и Катарина Ђорђевић.

Наредно окупљање научника из области кардиоваскуларних истраживања одржаће се почетком октобра у Темишвару.





ПРОМОВИСАНИ ДОКТОРИ НАУКА И УМЕТНОСТИ НА УНИВЕРЗИТЕТУ У КРАГУЈЕВЦУ

Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић свечано је промовисао 93 доктора наука и 2 доктора уметности, који су у периоду од маја 2022. до маја 2023. године одбранили докторску дисертацију, односно докторски уметнички пројекат на факултетима Универзитета у Крагујевцу, и то:

  • 3 доктора наука на Факултету инжењерских наука
  • 2 доктора наука на Факултету за машинство и грађевинарство у Краљеву
  • 3 доктора наука на Факултету техничких наука у Чачку
  • 10 доктора наука на Економском факултету
  • 5 доктора наука на Правном факултету
  • 2 доктора наука на Факултету за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи
  • 6 доктора наука на Педагошком факултету у Ужицу
  • 7 доктора наука и 2 доктора уметности на Филолошко-уметничком факултету
  • 8 доктора наука на Природно-математичком факултету
  • 47 доктора наука на Факултету медицинских наука

Ове године на Универзитету у Крагујевцу, по први пут су промовисана и два доктора уметности, који су у наведеном периоду са успехом одбранили докторске уметничке пројекте на Филолошко-уметничком факултету. Највише доктора наука и на овогодишњој свечаности промовисано је са нашег факултета. У докторе медицинских наука промовисани су: Данијела Базић Сретеновић, Наташа Достанић, Радомир Шћепановић, Александра Арнаут, Злата Рајковић Павловић, Жељко Тодоровић, Томислав Николић, Оливера Ђуровић, Живанка Ђуровић, Анђела Милојевић Шамановић, Александар Антонијевић, Јелена Тадић, Миљан Зиндовић, Далибор Јовановић, Сузана Живановић, Милош Станковић, Мирољуб Трифуновић, Маја Савић, Катарина Михајловић, Оливера Стојадиновић, Предраг Крстић, Владимир Вранић, Тијана Кокерић, Биљана Бајић, Слободан Суботић, Ана Живановић, Јасмина Радојловић, Душан Симић, Жељка Рогач, Верољуб Вучић, Милица Пантић, Александра Стојановић, Милош Папић, Зоран Ковачевић, Јелена Милошевић, Дејан Симић, Мирослав Мишовић, Марија Петровић, Бранислав Пишчевић, Сандра Николић, Светлана Пауновић, Милош Степовић, Никола Шобот, Ивана Раковић, Маја Стојановић, Аница Ранковић и Драган Радоњић.

На Универзитету у Крагујевцу, током 47 година рада, промовисано је укупно 1737 доктора наука и два доктора уметности, укључујући и данашњу промоцију. Универзитет је објавио Књигу доктора наука и уметности Универзитета у Крагујевцу 2023, у којој су сажето представљене биографије доктора наука и уметности и научни допринос њихових дисертација, односно докторских уметничких пројеката.




РАСТЕ ПОПУЛАРНОСТ ПРОБИОТИКА:
НАУКА, ИНОВАЦИЈА И ПРИЛИКА ЗА СТУДЕНТЕ ФМН

Ближи се пријемни испит за упис на факултете широм Србије, а изненађује нас раст популарности једне посебне области - пробиотика. У последње време, све већи број студената медицинске и фармацеутске струке показује заинтересованост за област пробиотика, схватајући његов значај за будућност медицине. Ова област науке је доживела значајан процват због напретка у истраживањима и све већег броја клиничких студија које указују на немерљив утицај цревне микробиоте на наше здравље. Открића и докази о предностима пробиотика постају све бројнији, наглашавајући потребу за што бољом информисаношћу.

У том контексту, компанија AbelaPharm отворила је врата Probiotic Excellence центра за студенте фармације нашег факултета.

Професорка Марина Томовић, коју студенти сматрају за једну од омиљених професора, је овим поводом истакла да посета Probiotic Excellence центру пружа изузетну прилику младим будућим стручњацима да се упусте у свет пробиотика и стекну практична знања из области производње, истраживања и контроле квалитета. Probiotic Excellence центар AbelaPharm је опремљен савременом опремом за производњу, истраживање, развој и контролу квалитета пробиотика, што нам омогућава да студентима пружимо много више од класичног теоријског знања, и мотивишемо их да се још више заинтересују за ову значајну област.

Генерални директор Давор Ј. Корчок истиче да је за компанију AbelaPharm подршка образовању и континуираном усавршавању младих кадрова од кључног значаја. „Од самог оснивања па до данас радимо на повезивању привреде и науке. Лепо је када за партнере на том путу имате људе попут декана Факултета медицинских наука из Крагујевца, проф. др Владимира Јаковљевића, који се свакодневно залаже да интегрише иновације на пољу фармацеутске праксе у редован курикулум ове образовне установе. Његов ангажман на повезивању индустрије и науке је сигурно један од главних разлога због којих је Факултет Медицинских наука Универзитета у Крагујевцу већ четврту годину заредом на престижној Шангајској листи најбољих универзитета у области клиничке медицине. Због тога нам је посебно задовољство што смо данас у прилици да будемо домаћини студентима и професорима овог факултета. Наш Probiotic Excellence Centar је постао не само место за стицање знања о пробиотицима, већ и извор инспирације за студенте. Овде су изнедрени докторски, специјалистички и дипломски радови, а младе колеге су добиле прилику да презентују своје радове на међународним конгресима. Центар је такође издавач бројних публикација и водича добре праксе из области пробиотика, чиме доприноси ширењу знања о микробиоти и пробиотицима.", изјавио је доц. др сци. спец. фарм. Корчок овим поводом. Уочи пријемног испита, ова вест о расту популарности пробиотика међу студентима медицинских и фармацеутских факултета у Србији може бити инспирација за све оне који су заинтересовани за иновативне области медицине. Кроз отварање Probiotic Excellence центра, AbelaPharm пружа подршку образовању и континуираном усавршавању младих стручњака, док истовремено, баш као и ФМН у Крагујевцу остварује изванредне резултате на светском нивоу.




ОТВОРЕНА ЛАБОРАТОРИЈА ''СВЕТОВИД 19'' НА ФМН

У просторијама Института ФМН данас је свечано обележен почетак рада лабораторије ''Световид 19'' која је резултат пројекта ''Генетички епигенетичке детерминантне предиспозиције тежине и исхода SARS –CoV-2 инфекције код људи '' koјим руководи наш професор Дејан Баскић са сарадницима. Пројекат траје три године и финансиран је од стране Фонда за науку Републике Србије .''Средства за лабораторију су највећим дело обезбеђена од стране Фонда за наука Републике Србије а простор и само сређивање финансирао је Факултет медицинских наука. За наше услове ово је јако велики пројекат и у фокусу је истраживање генетичких детерминанти односно генетичке карактеристике у општој популацији у одговору на инфекцију корона вирусом. Тражимо одговоре на то које су то детерминанте које утичу на то једна особа корона вирус прележи са лаком клиничком сликом а да друга има тешку клиничку слику или летални исход. Пројектом испитујемо велики број гена који утичу на имунски одговор на исход инфекције, а као резултат досадашњег рада објавили смо један одличан рад у врхунском часопису'', рекао је руководилац лабораторије проф. др Дејан Баскић и додао да се рад на пројекту наставља у новој, модерно опремљеној лабораторији ФМН.

Декан проф. др Владимир Јаковљевић је отварање нове лабораторије оценио као још један фантастичан резултат факултета у области научно-истраживачког рада и додао да је да је сигуран да ће резултати бити примењиви у клиничкој пракси, пре свега у ери пост ковида коју имамо. ''Ово је један од ретких пројеката који је одобрио и финансирао Фонд за науку Републике Србије .За све наше истраживаче који прођу јако строгу селекцију Фонда и добију пројекат ФМН ће му омогућити све расположиве ресурсе да се тај пројекат реализује у пуном капацитету'', истакао је декан Јаковљевић.

Свечаном отварању лабораторије ''Световид 19'' поред декана Јаковљевића, присуствовали су и ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Ненад Филиповић са сарадницима, наши професори Драган Миловановић, Недељко Манојловић, Срђан Стефановић, Предраг Ђурђевић, Милош Тодоровић као и сарадници и запослени у лабораторији.





ФМН ДОБИО НОВУ НАСТАВНО-НАУЧНУ БАЗУ

Специјална болница за цереброваскуларне болести „Свети Сава" у Београду, која годишње збрине око осам хиљада пацијената са можданим ударом из целе Србије и која је референтна установа тог типа у Србији постала је нова настано-научна база нашег Факултета. Споразум о сарадњи у области наставе, научно-истраживачког рада, кратких програма студија, континуиране медицинске едукације, здравствене делатности и радних односа потписали су у Београду декан ФМН у Крагујевцу проф. др Владимир Јаковљевић и директорка Специјалне болнице за цереброваскуларне болести „Свети Сава" прим. др сци. мед Марјана Вукићевић.

Декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић рекао је да је сарадња која је успостављена са СБ за цереброваскуларне болести „Свети Сава" део стратешких циљева факултета која на првом месту има едукацију наших студената и специјализаната, веће могућности за научно-истраживачки рад , поготово за клиничке дисциплине пре свега неурологију и радиологију. Он је рекао да се о овој сарадњи дуго разговарало и да је дошао тренутак да се та сарадња и успостави. „Ово је најбоља установа за превенцију и лечење цереброваскуларних болести у Србији, ИКВБ „Дедиње" је најбоља установа за лечење кардиоваскуларних болести а ФМН је најбољи медицински факултет у региону и нормално је да најбољи сарађују и онда је само небо граница", рекао је декан Јаковљевић.

Директорка болнице „Свети Сава" прим. др сци. мед Марјана Вукићевић рекла је да потписивање споразума са ФМН за њихову установу значи много јер су, како је нагласила, болница први пут препозната од научних институција као кућа која може да ради и да се бави науком, и да нашу клинку преточимо у наука. „Наша сарадња помоћи ће да се најчешћа хронична болест, мождани удар, лечи на прави начин. Наша специфичност је мултидисциплинарност-да у једној кући имамо скоро све специјалности и да се скоро све специјалности баве можданим ударом. Тиме се постиже најбољи квалитет о чему сведочи и Европско злато за квалитет рада, дијагностику и ефекте лечења", рекла је др Вукићевић. Она је додала и да је у болници Свети Сава наука одавно присутна и додала да се нада да ће сарадњом са ФМН у Крагујевцу постати научна установа јер велики број запослених је на докторатима, многе је као лекаре специјалисте и докторе наука управо изнедрио ФМН а много је и оних који су сада студенти докторских студија.

Реализација споразума почиње одмах а већ од почетка наредне школске године, у оквиру зимског семестра, планира се карантин за студенте на предмету неурологија у болници Свети Сава. „Они ће овде моћи да науче праву ургентну медицину а наши млади сарадници у науци имаће праву базу за објављивање радова у најбољим међународним часописима", рекао је декан Јаковљевић. Потписивању споразума присуствовали су : шеф катедре за неурологију и директорка Клинике за неурологију УКЦ Крагујевац доц. др Татјана Бошковић Матић и шеф катедре за радиологију проф. др Радиша Војиновић као и начелник радиологије у СБ „Свети Сава" прим. др сци. мед Биљана Георгиевски Бркић као и запослени у овој болници.








ФМН И ОВЕ ГОДИНЕ ДОБИТНИК ПРИЗНАЊА ЦРВЕНОГ КРСТА ''ШИРОКО СРЦЕ''

Студенти Факултета медицинских наука у 2022. години , на основу традиционалних зимских и пролећних кампања добровољног давалаштва крви које организује Градска организација Црвеног крста, дали су највећи допринос добровољном давалаштву крви и постигли сјајне резултате чиме су испунили услове да наш факултет joш једном добије плакету Црвеног крста Србије „Широко срце". Ово признање у Свечаном салону Скупштине града продекану за ИАС фармације проф. др Жељку Мијаиловићу данас је уручила секретар ГО Црвеног крста Невенка Богдановић. Правилник Црвеног крста Србије о признањима у добровољном давалаштву крви, који се примењује од 2016. године, предвиђа доделу плакете „Широко срце" за најбоље резултате остварене у добровољном давалаштву крви у претходној календарској години, у категоријама: средња школа, факултет, јавна предузећа, насељена места и удружења грађана. Наш факултет је, традиционално, и овог пута био први у категорији факултета.

На свечаности у Скупштини града , поводом 14.јуна, Светског дана добровољних давалаца крви истакнут је значај добровољног давалаштва као и подршка коју Црвени крст уз појединце, школе, факултете, установе и предузећа има и од Завода за трансфузију УКЦ Крагујевац и локалне самоуправе. Слоган овогодишњег Светског дана добровољних давалаца крви је ''Без давалаца крви, животу су руке везане''. Овом приликом Градска организација Црвеног крста и локална самоуправа наградиле су све даваоце који су крв дали 50, 75 и 100 пута.




МЕНСИНО ТЕСТИРАЊЕ НА ФАКУЛТЕТУ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА У КРАГУЈЕВЦУ

У суботу, 12. јуна 2023. године, у амфитеатру Факултета медицинских наука одржано је тестирање коефицијента интелигенције (IQ). Овој активности, у организацији Менсе Србије, приступило је осамнаест кандидата. Осим чланова председништва, учешће у тестирању су узели и чланови локалне Менсе Крагујевца.

Тестирање је активност проистекла из Протокола о сарадњи између Менсе Србија и Факултета медицинских наука. Представници Менсе су се овом приликом захвалили декану Факултета медицинских наука, проф. др Владимиру Јаковљевићу на квалитетној сарадњи.


УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВИМ СПЕЦИЈАЛИЗАНТИМА И УЖИМ СПЕЦИЈАЛИЗАНТИМА

Продекан за специјализације и уже специјализације нашег факултета проф. др Горан Давидовић уручио је данас, у амфитеатру ФМН, у присуству декана проф. др Владимира Јаковљевића, шефова катедри на специјалистичким и уже специјалистичким студијама, и директора наше две највеће наставно-научне базе УКЦ Крагујевац проф. др Слободана Милисављевића и Дома здравља Крагујевац др Василија Антића, индексе новој генерацији доктора медицине и стоматологије и магистрима фармације, односно лекарима специјалистима који су у оквиру летњег конкурса уписали овај вид стручног усавршавања на ФМН. Њих 63 на стаж крећу од понедељка 5. јуна и наредне три, четири или пет година, ако је реч о специјализацијама, односно годину дана, ако је реч о ужим специјализацијама, ће своје стручно усавршавање обављати на нашем факултету и нашим наставно научним базама.

Приликом доделе индекса проф. Давидовић је подсетио да Факултет медицинских наука организује здравствене специјализације као вид стручног усавршавања здравствених радника и сарадника за 46 грана медицине, фармације и стоматологије, односно уже специјализације из 21 гране медицине. " На свим нивоима специјализација тренутно имамо 873 специјализаната- 562 медицина и фармација + 191 стоматологија и 120 субспецијализаната. Закључно са данашњим даном, здравствене специјализације на ФМН Крагујевац завршило је 1048 специјалиста. "Изузетно ми је драго да сте одабрали баш наш факултет да наставите своје стручно усавршавање јер се апсолутно трудимо и дајемо све од себе да у квалитету рада, едукацији и знању које треба да понесте добијате максимум и да сутра можете као лекари специјалисти и специјалисти ужих специјализација радите на најбољи могући начин у интересу својим пацијената", рекао је продекан Давидовић.

Поздрављајући све присутне декан ФМН проф. др Владимир Јаковљевић истакао је да наш факултет у овом делу постдипломске едукације полако али сигурно преузима примат у односу на друге медицинске факултета. 'Посебно ми је драго да су данас са нама директори УКЦ Крагујевац и ДЗ, проф. Милисављевић и др Антић, где наши специјализанти обављају највећи део стажа а истовремено те две здравствене установе су највећи генератор едукације својих запослених. Ми овде све чинимо, од када сам декан, је да се те установе сматрају и делују као једна кућа и све док сам на овој позицији, тако ће и бити. Број специјализаната које уписујемо и у пролећном и у јесењем року показује да смо на правом путу јер смо, у старту, определи људе који ће о њима бринути. Током читавог усавршавања ваши ментори ће вам бити максимално посвећени тако да сам сигуран да ћете овде стећи неопходна знања и вештине и да ћете бити одлични специјалисти и лекари ужих специјализација", рекао је декан Јаковљевић.

У последњем конкурсном року се пријавило 63 специјализаната, од којих највише на радиологији, општој медицини, интерној медицини, педијатрији и баромедицини. Данашњој додели индекса присуствовале су шеф катедре на интерној медицини проф. др Наташа Здравковић и шеф катедре на општој медицини проф. др Мирјана Веселиновић.




ПРЕДСТАВЉЕНЕ НОВИНЕ У ЛЕЧЕЊУ ХПВ ВИРУСА

У организацији студентског парламента у Амфитеатру Факултета медицинских наука, у присуству декана, проф. др Владимира Јаковљевића, предавање о хуманим папилома вирусима на тему "Нов дијагностичко-терапијски приступ код особа оба пола, са акцентом на младе девојке које нису рађале" одржао је др Игор Јеремић специјалиста гинекологије и акушерства , ужа специјалност ХПВ инфекција и патологија грлића материце. Др Јеремић је едукатор радиоталасне хирургије за Европу.

Др Јеремић је окупљеним студентима представио најновији приступ у дијагностици и лечењу ХПВ вируса , који је како је рекао, ван свих светских протокола. Ова инфекција је све присутнија код нас укључујући и младу популацију а може да изазове велике проблеме и један је од основних узрока настанка карцинома грлића материце. Зато је важно да се млади , пре свега будући лекари, упознају са овом проблематиком о чему је говорио др Јеремић са посебним освртом на лечење већ постојеће инфекције радио-таласима. "Иако је ван протокола даје најбоље резултате о чему говори чињеница да за 20 година нисам имао ниједан карцином грлића материце. Примењујем радиоталасну технику која је својеврсна и која се сматра терапијом избора у Америци. Она се код њих приказује студентима и младим људима јер се, у случају промена, приликом њиховог лечења, не оштећује нити грлић, нити се оштећује цервикални канал. Све се завршава за минут и по у локалној анестезији и након тога грлић буде у реду а ми смо решили ХПВ инфекцију", истакао је др Јеремић.




УЧЕШЋЕ ФМН НА СИМПОЗИЈУМУ ХРВАТСКОГ ДРУШТВА ЗА ЕНДОКРИНОЛОГИЈУ И ДИЈАБЕТОЛОГИЈУ

На овогодишњем симпозијуму Хрватског друштва за ендокринологију и дијабетологију (ХДЕД) , који је одржан у Славонском Броду 2.и 3.6.2023. Факултет медицинских наука (ФМН) Универзитета у Крагујевцу имао је своје представнике доц. др Владимира Вукомановића и доц. др Весну Игњатовић.

Доц. Вукомановић је на позив ХДЕД и њиховог председника проф. др Дарка Каштелана, редовног професора Катедре за интерну медицину, Медицинског факултета Универзитета у Загребу, председавао сесијом посвећеној протоколу лечења неуроендокриних тумора (НЕТ) и одржао запажено предавање на тему „Индикације и контраиндикације за спровођење радионуклидне терапије НЕТ (Peptide Receptor Radionuclide Therapy - PRRT)”.

Такође, доц. Вукомановић, иначе шеф Катедре за нуклеарну медицину и клиничку онкологију, презентовао је и досадашњи научно-истраживачки рад Катедре, као и резултате тренутног пројекта ФМН на тему неуроендокриних тумора.

Позитиван утисак и комплименти од стране најеминентнијих експерата из области ендокринологије су још једна међународна потврда квалитета научно-истраживачког рада који се спроводи под руководством ФМН. Иначе, ово је био и први пут да је неко од наставника нуклеарне медицине из Србије позван у да је учествовао на Националном конгресу у Хрватској.






Остале информације можете погледати у АРХИВИ ВЕСТИ овде.

Због промене SSL протокола у nonSSL, повремено може доћи до неисправности линкова на страницама, у том случају пробајте без протокола https://. Извињавамо се на свим могућим сметњама.