ЗАКЉУЧАК СА 148. СЕДНИЦЕ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА
ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

ННВ Факултета медицинских наука у Крагујевцу разматрајући захтев и став дела студената, подржава право студената на слободно изражавање мишљења и остваривање њиховог Уставом загарантованог права на мирно окупљање.

Веће изражава подршку слободи говора и мишљења студената, препознајући њихову улогу у обликовању академске заједнице и друштва у целини.

Овакав став имплицира да се слобода у изражавању мишљења мора одвијати на начин који поштује права и слободе свих припадника академске заједнице, а без било каквих последица због исказаног мишљења.

ННВ апелује на проналажење компромиса који омогућава свим студентима да изнесу и боре се за своје ставове, уз континуирано обогаћивање знања за изабрано будуће занимање, које је друго име за хуманост.

ПРОФ. ДР БЕЛМА ТУРАН ПРОМОВИСАНА У ВИЗИТИНГ ПРОФЕСОРА
ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА

Проф. др Белма Туран (Belma Turan), једна од најеминентнијих истраживача из области кардиоваскуларне физиологије, одржала је данас гостујућа предавања на Институту Факултета медицинских наука.

Проф. Туран шеф је катедре за Биофизику Локман Хеким Универзитета из Анкаре (Lokman Hekim University, Ankara) и члан великог броја најеминентнијих научно-едукативних тела широм Турске. Осим тога, др Туран је глобално препозната већ неколико деценија као један од најутицајнијих истраживача из области кардиоваскуларних истраживања.

Треба поменути и то да је проф. Туран аутор десетина књига и поглавља, уредник више десетина престижних светских часописа, аутор преко 300 публикација на SCI/CC листи (h-index 33), ментор великог броја докторских дисертација, аутор два патента и позивни предавач на преко 100 симпозијума.

На почетку предавања, проф. Туран најпре се захвалила свима што су одвојили време да одслушају њена предавања, заснована на вишегодишњим истраживањима о утицају цинка.

Посебну захвалност на позиву, изразила је проф. Владимиру Јаковљевићу, и истакла да његов тим са катедре види као део своје породице.

Главне теме оба предавања, одржана данас, била су су улога цинка у кардиоваскуларном систему, на који начин цинк доприноси функцији срца, како у физиолошким и нормалним стањима, тако и патофизиолошким стањима. Део предавања је посвећен примени цинка у пракси, колико морамо да будемо опрезни у примени цинка, и како претерана концетрација цинка или недостатак цинка може да утиче на функцију срца.

На крају предавања, проф. др Биљана Љујић продекан за научно-истраживачки рад Факултета медицинских наука, уручила је сертификат којим је проф. Туран изабрана у звање визитинг професора овог факултета.

ДРУГИ НАУЧНИ САСТАНАК ЦЕНТРА ЗА МОЛЕКУЛСКУ МЕДИЦИНУ
И ИСТРАЖИВАЊЕ МАТИЧНИХ ЋЕЛИЈА

У оквиру програма обележавања 47 година рада и постојања Факултета медицинских наука у Амфитеатру одржан је други научни састанак Центра за молекулску медицину и истраживање матичних ћелија и Друштва имунолога Србије, посвећен професорима Миодрагу Мији Лукићу и Нади Пејновић. Скуп је отворила проф. др Наташа Здравковић продекан за ИАС медицине као и проф. др Иван Јовановић руководилац Центра за молекулску медицину и проф. др Немања Јовичић испред Друштва имунолога Србије.

На састанку су презентовани научни резултати истраживача са Факултета медицинских наука и Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу, Института за биолошка истраживања ''Синиша Станковић'' и Пољопривредног факултета у Београду. Овај скуп је био прилика да се размене искуства и оствари сарадња са истраживачким групама у Србији. На скупу су одржана и пленарна предавања: научног сарадника Сање Мијатовић и професора Зоре Дајић Стевановић и Зорана Марковића. Резултате својих истраживања представили су: доц. др Ана Дивјак, др Исидора Станисављевић, доц. др Андра Јевтовић и др сци. мед. Сања Зорнић.

НЕВЕНА МАТИЋ СА ФМН МЛАДА ЕВРОПСКА АМБАСАДОРОКА

Невена Матић, студенткиња основних струковних студија Факултета медицинских наука у Крагујевцу, именована је за младу европску амбасадорку из Србије у оквиру иницијативе за земље Западног Балкана. Ова заједница има за циљ промовисање кључних вредности Европске уније, подизање свести о значају сарадње ЕУ са партнерима из овог подручја, заштити људских права, као и подршку уметности и културе.

“Као млада европска амбасадорка, посветићу се промоцији кључних вредности Европске Уније, као што су солидарност, једнакост и заштита људских права. Мој кључни фокус је унапређење здравља, јер верујем да је оно темељ сваког друштва. Посебну пажњу усмерићу на подизању свести о значају превенције, здравих животних стилова и здраве едукације, посебно међу младима. Кроз пројекте и иницијативе радићу на повезивању заједнице и јачању сарадње између Западног Балкана и Европске уније, с циљем изградње здравијег, културно богатијег и праведнијег друштва.”, рекла је након именовања на место младе европске амбасадорке Невена Матић са нашег факултета.

ОДРЖАНА СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА
ПОВОДОМ 47 ГОДИНА ФАКУЛТЕТА

УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ
НА СВИМ СТУДИЈСКИМ
ПРОГРАМИМА

ОДРЖАНА ТРАДИЦИОНАЛНА
РЕВИЈА РАДОВА „ПУБЛИКОВАЛИ СМО“

У оквиру традиционалне ревије радова „Публиковали смо“ на којој се сваке године, уочи дана Факултета сумирају резултати научно-истраживачког рада наших наставника и сарадника презентовано је да је ФМН у 2024.години објавио 234 рада на SCI листи, што је ако се изузме прошла година када је објављено 287 радова, највише од 2006.године када смо кренули са развојем научно истраживачке делатности и 20 објављених радова .

Највећи допринос броју објављених радова дала је катедра за физиологију са 41 радом, затим фармакологија и токсикологија са 29 радова. Следи катедра за хуману генетику са 25 радова, патолошка физиологија са 23 колико је забележила и катедра за имунологију. Истраживачи Факултета медицинских наука са оствареним највећим бројем објављених научних радова у часописима на SCI листи у 2024. години су: проф. др Владимир Јаковљевић -27, проф. др Слободан Јанковић - 23 и доц. др Сања Станковић са 19 објављених радова.

Када је реч о учешћу на пројектима тренутно је 281 наставник и сарадник нашег Факултета ангажован на пројектима Министарства за науку Републике Србије а 25 наставника на пројектима Фонда за науку. На нашем Факултету тренутно се реализује 93 јуниор пројекта и три макропројектa, пет међународних и пет пројеката Фонда за науку, као и један пројекат Српске академије наука и уметности и Универзитета у Крагујевцу.

Публикацију о научно-истраживачким активностима Факултета медицинских наука у 2024.години окупљенима у Амфитеатру представила је продекан за научно-истраживачки рад проф. др Биљана Љујић. Декан Факултета проф. др Владимир Јањић је рекао да можемо бити задовољни постигнутим у области научно-истраживачког рада што је резултирало и овогодишњим, шестим за редом, рангирањем на Шангајској листи најпрестижнијих Универзитета у свету за област клиничка медицина. „Нама је велико задовољство и част што је осморо наших професора и истраживача на престижној Стенфордовој листи и ми смо им се, у оквиру обележавања дана Факултета , на пригодној свечаности захвалили уручивши им захвалнице и пригодне поклоне због њиховог достигнућа. Оно што желим да нагласим је да сваки наставник и сарадник треба да промисли шта то свако појединачно и ми као заједница можемо боље и више да урадимо у наредном периоду да наставимо узлазну путању коју бележимо последњих година“, рекао је декан Јањић.

Декан Јањић је на крају ревије радова „Публиковали смо“ уручио похвале, пригодне поклоне а који ће уз то добити и новчани део награде , за најбоље научне радове у следећим областима: стоматолошка истраживања Раши Младеновићу, фармацеутска истраживања Марини Николић, јавно здравље Милошу Степовићу, клиничка истраживања Владимиру Вукомановићу , базичне науке Тијани Марковић и Исидори Станисављевић.

Комплетну презентацију Публиковали смо у 2024. години погледајте овде

НАГРАЂЕНИ ПРОФЕСОРИ ФАКУЛТЕТА
РАНГИРАНИ НА СТАНФОРД ЛИСТИ

У Амфитеатру данас је одржана свечаност на којој су представљени научници са нашег Факултета рангираних на овогодишњој Станфорд листи а који су својим радом у области науке и истраживања допринели да наш Факултет остане високо позициониран у овој области. Данашња свечаност део је програма обележавања 47 година ФМН а добитници награда су: проф. др Владимир Јаковљевић, проф. др Слободан Јанковић, проф. др Владимир Јуришић, проф. др Владислав Воларевић, проф. др Александар Арсенијевић, доц. др Раша Младеновић, проф. др Иван Јовановић, проф. др Милена Илић и асистент др. Николина Кастратовић као најбољи млади научник.

Наглашавајући да је ово први догађај у оквиру обележавања 47 година ФМН декан проф. др Владимир Јањић рекао је да сви награђени и оно што су урадили за Факултет и научну заједницу заслужују да овом свечаношћу почне обележавање нашег дана. „ФМН захваљујући вама првенствено ,али и великом броју наставника и сарадника као и сарадњи са другим институцијама, је у самом врху у нашој земљи и заиста смо на то поносни. Од великог броја сјајних научника које имамо ви сте најбољи јер сте на Станфорд листи 2% најбољих научника у свету што је велико задовољство и свих нас који радимо са вама али и нас који сада руководимо Факултетом“, рекао је декан Јањић. Он је истакао и да од свих очекује да наставе истим путем и додао да нам предстоји транзициони период, односно пресељење у нову зграду Центара изврсности. “Оно што није добра вест је да средства за опремање Центара изврсности у износу од 4 милиона, који је требало да обезбеди држава, мораћемо ми да обезбедимо из сопствених средстава макар за почетак. Могуће је да ће држава у перспективи ипак да узме учешће у опремању простора који ће свима нама, посебно у делу наставе и науке, омогућити много бољи и квалитетнији и простор и рад“, закључио је декан Јањић.

Сви награђени, који су присуствовали свечаности, обратили су се окупљенима и говорили о свом раду, резултатима које су остварили, значају ментора од којих су учили али и подршци коју су имали од стране Факултета током свих година бављења научно-истраживачким радом. Заједнички закључак је да су пријатно изненађени одлуком руководства Факултета да уприличи ову свечаност јер се то ранијих година организовало само на Универзитету. Захвалнице и пригодне поклоне награђенима уручили су декан проф. др Владимир Јањић и продекан за научно истраживачки рад и међународну сарадњу проф. др Биљана Љујић.

ОДРЖАН ТУРНИР У ФУТСАЛУ

У оквиру програма обележавања 47 година Факултета медицинских наука у сали Друге гимназије одржан је турнир у футсалу на којем су учешће узеле екипе нашег и Економског факултета као и екипа професора и запослених на ФМН.

Турнир је завршен без победника с обзиром да је свака од три екипе забележила по једну победу.

ОДРЖАН КОНГРЕС СТУДЕНАТА СТОМАТОЛОГИЈЕ

На Конгресу студената у организацији нашег факултета и Стоматолошког факултета у Панчеву Универзитет Привредна академија Нови Сад, организована су предавања и практичне радионице за студенте основних студија. У уводном излагању, продекан за Интегрисане академске студије стоматологије ФМН у Крагујевцу, проф. др Марко Милосављевић, поздравио је учеснике Конгреса и пожелео успешан рад на радионицама.

У оквиру једнодневног боравка у Крагујевцу, у просторијама ОЈ Завода за стоматологију Факултета медицинских наука, група студента четврте године студија са Стоматолошког факултета у Панчеву присуствовала је предавању и практичним радионицама из области Стоматолошке протетике под називом „Биомеханички принципи препарације керамичких фиксних надокнада“ које су одржали доц. др Анђела Милојевић Шамановић и асистенти др Милица Јовановић и др Дејан Здравковић. Предавање и практичне радионице из области Болести зуба и ендодонција под називом „Практични водич за суво радно поље“ одржали су доц. др Милош Папић и доц. др Сузана Живановић.

Студентима пете године нашег факултета предавање на тему „Дентална фотографија“ одржао је проф. др Данимир Јевремовић, док је предавање и практичну радионицу под називом „Рестаурација IV класе – постизање хармоније применом „polychromatic layering“ одржала проф. др Ирена Мелих.

Захваљујући овој врсти сарадње студенти су и ове године били у прилици да чују предавања других наставника и размене клиничка искуства са студентима других факултета.

ОДРЖАН ФЕСТИВАЛ НАУКЕ ''ДАЈ(Т)Е СЕ НА ЗНАЊЕ''

У Првој крагујевачкој гимназији одржан је 13. Фестивал науке „ДАЈ(Т)Е СЕ НА ЗНАЊЕ„ на коме су се, уз учешће ученика ове школе, представили и студенти крагујевачких факултета укључујући и Факултет медицинских наука.

Овогодишња тема фестивала била је „Са вештачком интелигенцијом(ВИ) на ти„. У оквиру церемоније свечаног отварања, на којој је ФМН представљала продекан за здравствену делатност и сарадњу са наставно научним базама проф. др Татјана Бошковић Матић, говорили су директорка Прве гимназије Славица Марковић, начелник Школске управе Радојко Дамјановић и проректор за научно-истраживачки рад Универзитета у Крагујевцу проф. др Биљана Петровић.

Поред многобројних изложби , експеримената и радионица заинтересовани су могли да да присуствују и предавањима на тему вештачке интелигенције. На фестивалу је присутнима представљена гимназија „Јован Дучић„ из Добоја.

УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ СПЕЦИЈАЛИЗАНАТА

У Амфитеатру Факултета продекан за специјалистичке и уже специјалистичке студије проф. др Владимир Милорадовић уручио је индексе новој генерацији специјализаната и ужих специјализаната који од 2.децембра отпочињу своје стручно усавршавање на овом нивоу постдипломских студија ФМН.

Преко сто доктора медицине и стоматологије и магистара фармације у овогодишњем јесењем конкурсном року одлучило је да упише здравствене специјализације и уже специјализације на ФМН. Поздрављајући их у своје и име руководства Факултета проф. Милорадовић рекао је да доделом индекса и поласком на специјализације почиње најважнији период у смислу њихове професионалне едукације ."Желим вам срећно школовање и подсећам да је овај Факултет више него сјајно позициониран не само у нашој земљи већ у читавом региону. На Шангајској листи је мало факултета не само из Србије већ и окружења. Поред нашег и Медицинског факултета у Београду из бивше Југославије ту је и факултет у Загребу. Та одлична наставно-научна база треба да се реперкутује и у вештине које ћете ви савладати у нашем УКЦ. Будите максимално проактивни , радите са својим менторима непрекидно не би ли дошли до што више знања. Наша заједничка обавеза је да се специјализација спроведе по плану а за сва питања и евентуалне проблеме ту су ваши шефови катедри и наравно и ја као ресорни продекан", рекао је проф. др Владимир Милорадовић.

У овом року уписано је 105 нових специјализаната и традиционално највеће интересовање бележе катедре за општу и интерну медицину.

ОСМИ ПОЗИВ ТАЛЕНТОВАНИМ МЛАДИМ ИСТРАЖИВАЧИМА

Осми позив талентованим младим истраживачима – студентима докторских академских студија за укључивање у научноистраживачки рад у акредитованим научноистраживачким организацијама.


Министарство науке, технолошког развоја и иновација објављује осми по реду позив талентованим младим истраживачима - студентима докторских академских студија за њихово укључивање у рад научноистраживачких организација.

Правила за пријављивање на позив подразумевају да су кандидати ове школске године уписали први пут прву годину докторских академских студија, да имају највише тридесет година, да имају просечну оцену са основих и мастер студија најмање 9,00 и да су остварили редовност у студирању. Сву потребну документацију за пријаву на позив истраживачи предају електронским путем преко платформе „Бирам науку“. Логовање истраживача се обавља преко сигурносног сертификата (Consent ID) преко налога еУправе. Пријава кандидата на позив је од 1. до 15. децембра 2024. године.

Детаљи конкурса налазе се на сајту Министарства (линк)

Факултет медицинских наука ће поводом овог позива одржати отворена врата 6. децембра у 16 часова у Амфитеатру Факултета..

ОДРЖАНА ТРИБИНА О РАЦИОНАЛНОЈ УПОТРЕБИ АНТИБИОТИКА

Европски дан посвећен рационалној употреби антибиотика обележен је на Факултету медицинских наука у Крагујевцу, 19. Новембра. Уз помоћ проф. др Срђана Стефановића, продекана за ИАС фармације чланови Асоцијације студената фармације у Крагујевцу (КгПСА) и Студентског парламента Факултета медицинских наука у Крагујевцу су организовали трибину поводом рационалне употребе антибиотика, као врло значајне и актуелне теме.

Трибина је организована у виду три предавања:

• Антибиотици од успеха до неуспеха. Како даље? - проф. др Милорад Павловић
• Значај одређивања патогена, методе за одређивање антимикробне резистенције - др Ивана Петровић, спец. медицинске микробиологије са паразитологијом
• Фармаковигиланца, спонтано пријављивање и регулаторне мере - др Марија Михаиловић, спец. клиничке фармакологије и спец. менаџмента у здравству

ОТВОРЕНА 61. КАНЦЕРОЛОШКА НЕДЕЉА СЛД

У Сава центру у Београду свечано је отворена, традицонална, 61. канцеролошка недеља у организацији истиоменe секције СЛД. Овај тродневни скуп окупио је водеће домаће али и светске стручњаке из области онкологије који ће разменити знања и искуства из клиничке праксе у овој области медицине. Истовремено одржава се и 37. симпозијум медицинских сестара-техничара онколошких институција Србје. Према подацима Института за јавно хздравље „Др Милан Јовановић Батут“из 2023. године у нашој земљи од малигних болести оболи око 42 хиљаде становника а битку са овим болестима изгуби око 22 хиљаде људи.

Овај важан међународни скуп отворио је хирург-онколог проф. др Иван Марковић председник канцероошке секције СЛД који је истакао да сва сазнања из области онкологије, која стижу током читаве године се субилимирају на последњем регионалном састанку у организацији СЛД.“Лекари који се баве лечењем онколошких пацијената добијају информације које су им битне односно шта су стандардни у овом тренутку“, рекао је проф.др Иван Марковић. Директорка РФЗО прооф.др Сања Радојевић Шкодрић исаткла је да је је почетком ове године српска онкологија добила највеће проширење листе лекова.“Одобрене су укупно 22 терапије, међу којима 16 најсавеременијих лекова за лечење онколошких пацијената попут карцинома дојке, плућа, простате и дебелог црева“, истакла је професорка Радојевић Шкодрић.

Запажено учешће на 61. канцеролошкој недељи имају наставници и сараници ФМН у Крагујевцу са катедре за онкологију и радијациону терапију као предавачи и модератори. Шеф катедре за ужу специјализацију онкологије проф. др Марко Спасић нагласио је и да није занемарљиво ни учешће младих лекара, специјалиста али и лекара на специјализацијама из различтих области медицине који су препознали значај актуелности из области онкологије.

Иначе централне теме овог скупа су рак дојке, карционом плућа, меланом, дигестивна онкологија, карцином ендометријума као и тумори главе, врата и лимфоми.

УСПОСТАВЉАЊЕ НАУЧНЕ И НАСТАВНЕ САРАДЊЕ
ФМН СА УНИВЕРЗИТЕТОМ У ФИРЕНЦИ

На позив домаћина, проф. др Иван Јовановић са нашег Факултета, посетио је Универзитет у Фиренци, Катедру за експерименталну и клиничку медицину. Проф. Јовановић био је гост проф. Амедеа Амедеи, имунолога и редовног професора Универзитета у Фиренци. Проф. Амедео је до данас добио више од 10 милиона евра кроз грантове за пројекте које финансирају различити субјекти укључујући: European Commission (MICAfrica, Ambrosia and Priority), ESA-Nasa (Neptune), CNR (COVPI), Italian Health Ministry (Fetr-ALS, Neuralstop, Plaiority), Toscana Region (MICpROBIMM), Marche Region (Probiosenior), Ministry of University and Research (Fonzie, THE, Mnesys). Објавио је 274 научна рада, са 12.164 цитата и H-index-ом 5.

Током ове посете договорена је сарадња и заједничко учешће истраживача са Факултета медицинских наука у Крагујевцу и истраживача са Универзитета у Фиренци на неколико међународних интердисциплинарних пројеката. Постављена је и основа за потписивање уговора о сарадњи наших институција у области научноистраживачког рада али и размене студената мастер и докторских студија.

ПРЕВЕНЦИЈА НЕЖЕЉЕНИХ РЕАКЦИЈА НА ЛЕКОВЕ
#MedSafetyWeek 2024

Позив здравственим радницима и грађанима да пријављују сумње на нежељене реакције на лекове

Пријављивањем сумњи на нежељене реакције на лекове можете да допринесете безбеднијој примени лекова за све нас

Факултет медицинских наука у Крагујевцу у сарадњи са Агенцијом за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) и ове године, у недељи 4-10. новембра 2024, спроводи кампању под називом #MedSafetyWeek у циљу подизања свести о значају пријављивања нежељених реакција на лекове. Овогодишња кампања са темом „Превенција нежељених реакција на лекове“ фокусира се на важност употребе лекова на прописан начин, како би се спречиле нежељене реакције и важност пријављивања нежељених реакција, када се испоље.

АЛИМС и друге агенције за лекове широм света овогодишњом кампањом желе да позову и охрабре грађане и здравствене раднике да пријављују сумње на нежељене реакције на лекове.

Пријављивањем сумњи на нежељене реакције на лекове активно учествујете у откривању нових безбедносих питања и помажете АЛИМС-у да предузме, ако је потребно, одговарајуће активности и мере како би примена лекова била безбеднија за све нас.

АЛИМС истиче:
Свака пријава је важна и игра кључну улогу у стицању додатних сазнања о користима и ризицима примене лекова у свакодневној пракси и омогућава предузимање одговарајућих активности како би се потенцијални ризици умањили.
Пријављивањем сумњи на нежељене реакције на лекове доприносите безбеднијој примени лекова што може утицати и на унапређење праксе прописивања лекова, као и повољнијег исхода лечења.

АЛИМС позива:
Пријавите АЛИМС-у сваку сумњу на нежељене реакције на лекове.

То можете учинити путем АЛИМС-ове онлајн платформе (директно или инсталирањем апликације на мобилном уређају или рачунару) или образаца за пријаву нежељених реакција (обрасце и информације о начинима њиховог слања можете пронаћи овде).

Пацијентима се саветује да се обрате свом лекару ако су забринути за своје здравље.

Додатне информације и материјале осмишљене за #MedSafetyWeek 2024, као и поруке за пацијенте и здравствене раднике, можете да погледате на интернет странама ALIMS-a.

ПОЧЕЛА НАСТАВА НА ДОКТОРСКИМ СТУДИЈАМА ФМН

Уручењем индекса 25-ој генерацији студената докторских студија медицинских и фармацеутских наука и 5-ој генерацији студената докторских студија менаџмент у систему здравствене заштите почела је нова школска година на Факултету медицинских наука на овом степену студија.

Индексе студентима ДАС-а уручио је продекан за докторске академске студије проф. др Александар Ђукић док је студентима докторских студија менаџмент у систему здравствене заштите индексе уручио проф. др Небојша Здравковић.

Нову генерацију студената докторских студија, 90 на докторским наукама и 13 на фармацеутским наукама, поздравио је продекан за ДАС проф. др Александар Ђукић који им је дао техничка упутства око самог наставног процеса, начина студирања, избора теме докторске дисертације и саме израде доктората. Он је нагласио да ће све студенти већ сутра на сајту Факултета моћи да пронађу све неопходне информације почев од њихових имена са изборним предметима за које су се определили до комплетног распореда предавања до краја семестра.

Прво предавање новој генерацији студената ДАС –а одржала је проф. др Снежана Живанчевић Симоновић, а затим су уследила предавања проф. др Небојше Здравковића и доц. др Ивице Петровића.

Докторске академске студије на ФМН уведене су 2005. године као прве у земљи и до сада је на нашем Факултету докторску дисертацију успешно одбранило преко 700 докторанада. Ове студије трају три године односно шест семестара и након тога, израдом и одбраном докторске дисертације, студенти стичу академско звање доктор медицинских/фармацеутских наука.

Проф. др Небојша Здравковић, редовни професор, именован је за новог директора Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ). Ово именовање представља велико признање за његов дугогодишњи допринос у области високог образовања и управљања у здравству.

Проф. др Небојша Здравковић редовни је професор на Факултету медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, где тренутно обавља функције продекана за мастер академске студије, руководиоца мастер академских студија „Менаџмент у систему здравствене заштите” и докторских академских студија „Менаџмент здравственог система”, као и шефа Катедре за медицинску информатику и статистику. Ово именовање представља велико признање за његов дугогодишњи допринос у области високог образовања и управљања у здравству.

Његов ангажман и залагање за квалитетно образовање допринели су стандардизацији и унапређењу наставног процеса у области здравственог менаџмента. Његова посвећеност развоју високог образовања огледала се кроз функције председника Одбора за предузетништво Универзитета у Крагујевцу и члана радне групе за рангирање Универзитета у Крагујевцу на међународним ранг листама.

Професор Здравковић има богато искуство у управљању и реализацији бројних домаћих пројеката, као и у учешћу на многим међународним пројектима, чиме је значајно допринео интернационализацији и угледу Факултета медицинских наука и Универзитета у Крагујевцу.

Поред академске каријере, проф. др Здравковић активно је учествовао у креирању политика у високом образовању као члан Националног савета за високо образовање Републике Србије и Савета за Национални оквир квалификација.

Осим академског ангажовања, проф. Здравковић поседује богато искуство и у привреди, а био је и координатор од 2008. до 2012. године за спровођење уговора са компанијом ФИАТ Србија.

Током ангажовања у јавном сектору, три пута је био биран за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, а осам година је обављао функцију заменика градоначелника града Крагујевца.

ОТВОРЕНИ 49. ОКТОБАРСКИ ЗДРАВСТВЕНИ ДАНИ

Данас су у Крагујевцу свечано отворени 49. Октобарски здравствени дани, дводневни међународни конгрес, у организацији окружне подружнице СЛД на тему: „Неуронауке-медицински технолошки и инкултурациони изазови“ који је окупио велики број домаћих и међународних предавача и учесника који су у прилици да сазнају најновија достигнућа у области психијатрије и неурологије. Скуп је организован уз подршку Факултета медицинских наука, УКЦ Крагујевца и локалне самоуправе.

Конгрес, који за циљ има окупљање чланова СЛД и других здравствених радника ради унапређења знања, вештина и ставова у складу са савременим достигнућима у медицини, ове године донео је новине у области психијатрије и неурологије, а говори се и о актуелним темама из области стоматологије. Декан ФМН проф. др Владимир Јањић, психијатар, с обзиром на тему нашао се у улози и госта и домаћина. Он је приликом отварања скупа истакао да ће на скупу бити речи о различитим аспектима неуронаука- од неких функционисања односно живљења на ћелијском нивоу до различитих етичких питања, питања менталног здравља до питања најсавременијег лечења мултиплесклерозе, схизофреније, депресије, паркинсонове болести. „Покрили смо дакле један широк аспект тема и мислим да је одзив учесника и предавача ове године изузетно велики што само указује на актуелност теме коју смо ове године изабрали“, рекао је декан Јањић.

Новине у дијагностици и лечењу психијатријских и неуролошких обољења биле су теме на којима су запажено учешће имали наставници и сарадници ФМН. Проф. др Татјана Бошковић Матић са катедре за неурологију, иначе директор Клинике за неурологију УКЦ Крагујевац, истакла је да из области неурологије ће бити представљене новине у области цереброваскуларних обољења, мултиплесклерозе, главобоље али и остале неуролошке патологије.

Октобарски здравствени дани су одлуком Здравственог савета Србије акредитовани као међународни конгрес и доносе бодове за све учеснике и предаваче.

Подршку организацији скупа, традиционално, дају Град Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу, Факултет медицинских наука у Крагујевцу, Универзитетски клинички центар Крагујевцу, Регионална лекарска комора за централну и западну Србију, Инситут за јавно здравље Крагујевац, Дом здравља Крагујевац, Завод за денталну медицину Крагујевац, Завод за ургентну медицину Крагујевац, Завод за здравствену заштиту радника „Застава“ Крагујевац.

Одлуком Здравственог савета Србије „49. Октобарски здравствени дани“ су акредитовани као Међународни конгрес (А-1-1704/24) за лекаре, стоматологе, фармацеуте, биохемичаре, медицинске сестре и здравствене техничаре. Број додељених бодова за учешће је следећи: а) предавач 15 бодова, б) усмена презентација рада 13 бодова, в) постер презентација рада 11 бодова, г) пасивно учешће (слушалац) 10 бодова.

Комплетан програм погледајте овде.

ФМН УЧЕСТВОВАО НА 15. САЈМУ ОБРАЗОВАЊА

Наш Факултет и ове године узео је учешће на традиционалном сајму образовања, који је уз подршку града Крагујевца, одржан на Шумадија сајму. Сајам је и ове године окупио бројне образовне и васпитне установе из Крагујевца и околине а циљ је да повеже ученике и родитеље са образовним установама, средњим школама и факултетима, који излажу своје програме за стицање знања. Сајам је и прилика да се будући бруцоши упознају са студијским програмима факултета нашег Универзитета па је тако и овог пута велику посећеност и интересовање будућих студената изазвао штанд Факултета медицинских наука. Матуранти средњих школа показали су, као и ранијих година, највеће интересовање за студије медицине на нашем факултету али и остале студијске програме, посебно студије на енглеском језику. Све неопходне информације они су добили од представника Студентског парламента и нашег ПР тима.

Сајам је иначе отворио члан Градског већа за образовање Душан Алексић који је истакао да је образовање један од најважнијих приоритета савременог доба и да знање и образовање представљају темеље на којима почива развој сваког друштва.

ОДРЖАН НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ О ПРИМЕНИ ЈОНИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА У ДИЈАГНОСТИЧКЕ И ТЕРАПИЈСКЕ СВРХЕ

Онкологија, актуелна тема због све већег броја оболелих од карцинома у нашој земљи, била је у фокусу првог Националног симпозијума "Примена јонизујућег зрачења у дијагностичке и терапијске сврхе" одржаног у свечаној сали Ректората Универзитета у Крагујевцу а у организацији нашег факултета. Идеја за организацију симпозијума потекла је од наших наставника а лекара из Центра за радијациону онкологију УКЦ Крагујевац уз подршку катедри за радиологију и нуклеарну медицину и клиничку онкологију. Декан ФМН проф. др Владимир Јањић поздрављајући госте и учеснике симпозијума посебно је нагласио да је тема јако деликатна имајући у виду чињеницу да је популација онколошких пацијената вулнерабилна. Крагујевац је један од неколико центара у Србији који пацијентима оболелим од карцинома пружа могућност добијања зрачне терапије. Ми имамо један од најбољих Центара за радијациону терапију у Србији а наставници и сарадници нашег факултета који тамо раде као радиоациони онколози су водећи експерти у земљи и шире када је реч о овој врсти терапије", рекао је декан Јањић. Он је подсетио и да је у Крагујевцу од прошлог лета почела са реализацијом психолошка подршка онколошким болесницима у сарадњи УКЦ Крагујевац и Дома здравља и нагласио да је то јако важно за оболеле и да ће то бити и обавеза у здравственим установама широм Србије који лече онколошке пацијенте.

Подршку симпозијуму дали су и министарство здравља Владе Србије, које је на скупу представљао државни секретар др Мирсад Ђерлек , Универзитет у Крагујевцу и УКЦ Крагујевац. Државни секретар др Ђерлек рекао је да ми као држава желимо да се припремимо да наша следећа улагања буду у смеру лечења онколошких пацијената. Он је у том делу нагласио да се ради на изградњи нове зграде ИОРС у Београду али да је у плану и да се у сва четири клиничка центра у Србији изграде посебни објекти где ће се лечити онколошки пацијенти. Директор УКЦ Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић рекао је да је овај симпозијум прилика да сви заједно сагледамо шта је то што је ново, добро за пацијенте и шта ће то у перспективи бити добро за лечење како карцинома у почетној тако и оних у поодмаклој фази болести. Ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Ранковић истакао је овом приликом да све већи број оболелих од различитих врста карцинома из године у годину потврђује велику важност ове области, теме и једног оваквог скупа.

Симпозијум је обрадио теме које су показале да се јонизујуће зрачење провлачи кроз све сегменте медицине- од дијагностике до терапије. Овај скуп , као обавезни део континуиране медицинске едукације, у организацији нашег факултета акредитован је од Здравственог савета Србије и још једном је потврдио да су унапређење знања и искуства од изузетног значаја како за здравствене раднике и сараднике тако и за пацијенте.

УРУЧЕНИ ИНДЕКСИ НА МАСТЕР СТУДИЈАМА

У амфитеатру Факултета медицинских наука осмој генерацији студената мастер менаџмента у систему здравствене заштите и четвртој генерацији студената мастер програма исхрана и суплементација и регенеративна медицина свечано су додељени индекси.

Све нове студенте на мастер програмима у име руководства ФМН поздравио је проф. др Небојша Здравковић, продекан за мастер студије, руководилац за мастер менаџмент у систему здравствене заштите и члан Националног савета за високо образовање. Он је присутне подсетио да су мастер студије на Факултету медицинских наука успостављене увођењем мастер програма менаџмент у систему здравствене заштите пре седам година који је недавно реакредитован, а да су пре четири године уведене студије мастер исхрана и суплементација и мастер регенеративна медицина. „Интересовање за све студијске програме, посебно за студијски програм мастер исхрана и суплементација, и после свих ових година је јако велико. Посебно сам поносан на мастер програм менаџмент у систему здравствене заштите који је стартовао први и којим ја руководим као и на чињеницу да је до сада преко сто студената, у највећем броју директора здравствених установа, завршило студије, стекли звање менаџер у систему здравствене заштите и имплементирали стечено знање у свом свакодневном раду.

Мастер исхрана и суплементација је и ове године привукао велико интересовање и попунио акредитациону квоту од 48 нових студената а мастер регенеративна медицина, којим руководи проф. др Биљана Љујић, такође је привукао доста нових студената. Све то показује да су наши мастер програми квалитетни и као такви препознати у целој земљи јер имамо студенте из свих делова Србије“, истакао је проф. Здравковић.

Индексе новој генерацији студената мастер програма уручили су проф. др Небојша Здравковић за менаџмент у систему здравствене заштите, укупно 13, проф. др Нела Ђоновић руководилац мастер програма исхрана и суплементација за 48 нових студената, и проф. др Марина Газдић Јанковић за 15 студената мастер регенеративна медицина.

ПРЕДСТАВЉЕНЕ НОВИНЕ У ГИНЕКОЛОШКОЈ ХИРУРГИЈИ И ОЧУВАЊУ
И ОБНОВИ ФЕРТИЛНОСТИ

Факултет медицинских наука у Крагујевцу угостио је професоре са Империјал Колеџа из Лондона кoји су говорили о гинеколошкој хирургији и очувању и обнови фертилности. Ради се о тиму који је први пут успешно извео трансплатацију материце у Великој Британији , оперативним захватом који је до скоро био немогућ. Они су ФМН посетили на позив проф. др Петра Арсенијевића специјалисте гинекологије и акушерства а који је рекао да је јако значајно што његове колеге говоре о веома значајним темама у гинекологији- онкофертилитету и хируршким интервенцијама код презервације фертилитета код жена. На предавању је било речи и о новој класификацији и дијагностици тумора оваријума. „Овакве операције се раде код нас али ми и даље занемарујемо фертилну способност пацијенткиња, тако да ће нам ово дати увид у могућност операција малигних болести и чувања фертилне способности пацијената“, истакао је проф. Арсенијевић.

Специјалиста гинекологије и хирург на Империјал Колеџу у Лондону Срђан Сасо рекао је да је његово предавање везано за гинеколошке патологије и онкофертилитета, како можемо да третирамо ту патологију на хируршки начин, али истовремено да нађемо начин да спасимо и презервирамо плодност те жене, што је доста битно за младе жене, како у Србији, тако и у Европи, где наталитет опада. „Дакле причаћемо о хирургији, о ултра звуку, мало о репродуктивној медицини и заиста ми је велика част што сам ту“ , рекао је др Сасо.

Проф. Ричард Смит са Империјал колеџа из Лондона, шеф тима људи који су одрадили трансплантацију утеруса рекао је да је то подухват који је први пут изведен пре неких годину дана у Великој Британији, и начину на који се он изводи, о свим изазовима који тај захват носи и о даљем развоју и могућностима вршења трансплантација у другим центрима. Бен Џонс, доцент на Империјал колеџу у Лондону, стручњак за фертилитет и онкофертилитет говорио је о изазовима јајних ћелија и ембриона Посебно данас, када жене у нешто старијем добу планирају трудноћу, и начину на који те ћелије, односно јајне ћелије и ембриони, могу да буду коришћени касније „In Vitro“ фертилизације.

ФМН УЧЕСТВОВАО НА ЕВРОПСКОЈ НОЋИ ИСТРАЖИВАЧА

На овогодишњој Европској ноћи истраживача, чланови Катедре за фармацеутску микробиологију имали су прилику да посетиоцима прикажу један од својих најзанимљивијих експеримената – Agar art, технику цртања живим бактеријама. Ова креативна метода омогућава научницима да користе микроорганизме као “боје” за стварање уметничких дела на површини хранљивих подлога.

Посетиоци манифестације, посебно они млађи, показали су велико интересовање за ову јединствену технику. Они су имали прилику да се опробају у засејавању бактерија, уз надзор чланова катедре, и сами створе своја “бактеријска уметничка дела.

Заинтересованост за Agar art је била изузетно велика, што је још једном потврдило да наука може бити и креативна и забавна, као и да привуче пажњу људи свих узраста."

УРУЧЕНЕ ДИПЛОМЕ ПРВОЈ ГРУПИ ДИПЛОМАЦА
ИАС МЕДИЦИНЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

На свечаности уприличеној испред нове зграде Центара изврсности декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јањић, у присуству продекана за студије на енглеском језику доц. др Бранимира Радмановића, уручио је дипломе првој групи студената нашег факултета који су успешно окончали своје студије на енглеском језику. Реч је о 11 сада већ доктора медицине из Нигерије, Либана, Ирана и Индије који су стицајем околности прошле године уписали шесту годину медицине на нашем факултету. Углавном је реч о страним студентима који су морали да прекину своје школовање у Украјини и дођу у Србију. Они нису крили своје задовољство како због стечених диплома већ и знања које су понели са ФМН, пре свега практичног знања, односа наставника, сарадника али и свих запослених према њима али и како су истакли, срдачног и лепог пријеме на који су наишли у Крагујевцу.

Декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јањић поздрављајући присутне дипломце подсетио је да су студије медицине на енглеском језику уведене прошле године и да су студенти који су добили дипломе али ни они који још студирају, и они који тек долазе заправо наши емисари у свету и наша најбоља референца. „Ја се надам да ће сва стечена знања и искуства са ФМН пренети у својим срединама на најбољи могући начин. Ми, у зависности од године студија, имамо различит број студената а у овом тренутку на ИАС медицине на првој години је њих 107 што је далеко више од прошле године када их је било 59 по основу одобрене квоте, која је у међувремену проширена“, рекао је декан Јањић. Он је истакао и да је велико задовољство руководства и запослених на ФМН што студенти из читавог света и даље долазе код нас и што су препознали нашу установу као место где могу да стекну сва потребна знања и вештине, а у исто време препознати смо и по научном истраживачком раду свуда у свету, што нас додатно квалификује за долазак свих оних који желе да добију најбоље у области медицине и фармације.

Продекан за ИАС медицине на енглеском језику доц. др Бранимир Радмановић истакао је највећи изазов био ускладити план и програм са програмима држава из којих су дошли страни студенти. „Било је доста студената који су тражили да поново слушају наставу и похађају вежбе из предмета које су већ положили да би утврдили своја знања. И ту већ опет помињем радиологију рецимо јер су у Крагујевац стигли са тим положени испитом а само једном или два пута су у рукама држали радиолошки снимак с обзиром да им се највећи део наставе и испита одвијао онлајн. Ми смо омогућили да слушају и ону наставу коју су већ имали да би могли квалитетно да заврше шесту годину, постану добри лекари и као такви лече своје пацијенте у земљама из којих су дошли“, рекао је продекан Радмановић. Он је додао и да је данашњи дан доказ да је Факултет медицинских наука у томе и успео.

На нашем Факултету у току је упис нове генерације страних студената у нову академску годину.

АКАДЕМИКУ АЛЕКСАНДРУ ЛЕОНИДОВИЧУ ГИНЦБУРГ ДОДЕЉЕНА ТИТУЛА ПОЧАСНОГ ДОКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

На Универзитету у Крагујевцу, 25. септембра 2024. године, промовисан је Александар Леонидович Гинцбург, академик Руске академије наука и директор руског Националног института за епидемиологију и микробиологију „Гамалеја“, у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу и творaц вакцине Sputnik-V.

Полазећи од великог доприноса науци, остварених изузетних научних резултата, унапређења медицинске науке, развоја медицинске мисли и научноистраживачког рада, Сенат Универзитета у Крагујевцу на седници одржаној 24. јуна 2021. године, а на предлог Факултета медицинских наука, једногласно је донео Одлуку о промовисању академика Руске академије наука Александра Леонидовича Гинцбурга у почасног доктора Универзитета у Крагујевцу.

Свечану промоцију проглашења академика Гинцбурга у почасног доктора (Doctor Honoris Causa) Универзитета у Крагујевцу отворио је в.д. ректора Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Ранковић који је истакао да му је велика част и задовољство што је у прилици да испред академске заједнице Универзитета у Крагујевцу председава узвишеном чину доделе почасног доктората академику Гинцбургу. Промоцији су поред проректора Универзитета, проф. др Биљане Петровић, проф. др Јелене Атанасијевић, проф. др Владимира Сенића, декана и чланова Сената Универзитета у Крагујевцу, присуствовали и представници Министарства просвете, Града Крагујевца, директори здравствених установа, као и студенти, представници медија, бројни гости и поштоваоци рада и дела академика Гинцбурга.

Присутнима се у име предлагача обратио проф. др Владимир Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, изневши богату научну биографију академика Гинцбурга.

Први саветник у Амбасади Руске Федерације у Републици Србији, господин Никола Помилујко, поздравио је присутне у име Амбасаде и изразио задовољство што је у прилици да присуствује додели титуле почасног доктора водећем руском научнику у области медицине. У свом излагању осврнуо се на стратешко партнерство између наше две земље које се ослања на вишевековно пријатељство руског и српског народа.

Академик Гинцбург је одржао приступну беседу у којој је говорио о значају развоја вакцине изазовима који су претходили њеном развоју, као и о најновијим истраживањима у припремама за борбу против нових сојева вируса, истакавши важност сарадње научних и здравствених институција наших двеју земаља у циљу постизања најбољих научних резултата и унапређења здравствених система двеју земаља.

ПОЧЕЛА НАСТАВА ЗА НОВУ ГЕНЕРАЦИЈУ СТУДЕНАТА ИНТЕГРИСАНИХ И ОСНОВНИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА НА ФМН

Уручењем индекса, најпре бруцошима ИАС стоматологије, а затим и ИАС фармације и ИАС медицине, 23. септембра почела је нова школска година на Факултету медицинских наука. Нову, четрнаесту генерацију студената ИАС стоматологије поздравио је најпре будући декан ФМН проф. др Владимир Јањић. Он се бруцошима ИАС стоматологије захвалио што су изабрали наш, сада већ, како је рекао, и њихов факултет за своје образовање и усавршавање. ''Свако од вас је дошао овде да учи и ја вас молим да због вас самих се од самог почетка што више трудите и учите, а сви ми који учествујемо у извођењу наставе смо ту за вас. Све што више будете научили више ћете касније вредети јер ако будете имали довољно знања и вештина много лакше ћете, након завршетка студија, наћи посао и прави пут'', рекао је проф. Јањић. Индексе бруцошима стоматологије уручио је будући продекан за ИАС стоматологије доц. др Марко Милисављевић, који је у исто време, уз проф. др Мирослава Васовића, доц. др Рашу Младеновића и доц. др Милоша Папића, један од тутора новим студентима. Тиме је званично почело школовање 24 будућа доктора стоматологије на нашем факултету.

Индексе су затим добили бруцоши ИАС фармације, студијског програма који на ФМН постоји од 2005. године, који је до сада завршило 935 студената који су стекли звање магистар фармације. Будући декан проф. др Владимир Јањић је поздравио бруцоше фармације и истакао да су студенти наша највећа вредност и снага. „Студије које сте изабрали нису нимало лаке и зато треба од почетка вредно и предано да учите. Имате различите предмете од хемијских до строго медицинских и временом ћете схватити колико је све хетерогено. Циљ свих нас на овом факултету је да одавде понесте најбоља знања и да будете наша најбоља референце где год се, након што завршите студије, појавите“, истакао је декан Владимир Јањић. Продекан за ИАС фармације проф. др Срђан Стефановић, који је новој генерацији уручио индексе, честитао је бруцошима на храбрости да изаберу фармацију као једну хуману професију за свој будући позив. „Жеља свих нас на факултету, и наставника и ваннаставног особља, је да успоставимо објективан, ваљан и одржив систем вредности заснован на моралним вредностима и начелима где би квалитет био једини меродавни критеријум вредновања студентског рада и залагања. Искрено се надам да ћете нам ви у томе помоћи и да ћете у томе препознати као опште добро како би сте сутра стекли одређена знања и вештине и постали компетентни стручњаци за лекове“, рекао је проф. Стефановић.

Бруцошима ИАС медицине индексе је у Амфитеатру ФМН уручила проф. др Наташа Здравковић продекан за ове студије која им је пожелела добродошлицу и истакла да су студије медицине тешке, напорне и да истискују пуно учења и одрицања. ''Тиме што се изабрали ове студије, а тек када их завршите, логично је да сте се усмерили ка човеку и пацијенту који од вас зависи. То је кључно и у томе је суштина позива који сте одабрали'', рекла је проф. Здравковић. Пре уручења индекса студенте који су се определили да на нашем факултету стекну теоријска и практична знања и постану доктори медицине поздравио је будући декан проф. др Владимир Јањић.Он је истакао да је посао лекара с једне стране престижан али с друге је то врло тежак и одговоран посао. ''Од вас сви много очекују јер су људи најосетљивији када је реч о њиховом здрављу и здрављу њихових најмилијих тако да морате у себи да пронађете емпатију, да разумете људе, да разумете ваше пацијенте, да им посветите довољно пажње а да са друге стране задржите довољан степен објективности како би сте им помогли на најбољи могући начин. То често није ни мало лако и то ћете временом и сами увидети. Увек морате да се ставите на место ваших пацијената да би сте могли да обављате посао на најбољи могући начин'', рекао је проф. Јањић. Он је додао и да, пре свега тога, свако ко је данас добио индекс мора да стекне довољно знања и вештина и истакао да ће се ново руководство и сви наставници и сарадници трудити да квалитет наставе подигну на још виши ниво.

Сви бруцоши добили су на уручењу индекса и првим предавањима све основне информације и смернице које се тичу њихови обавеза током овог семестра али и наставка студија. Индексе студентима ОСС уручиће у среду ресорни продекан проф. др Снежана Радовановић чиме ће бити заокружен процес доделе индекса и почетка нове школске године на нашем факултету за домаће студенте.

ПРОФ. ДР ВЛАДИМИР ЈАЊИЋ СТУПИО НА ДУЖНОСТ ДЕКАНА ФМН

Редовни професор Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, психијатар, проф. др Владимир Јањић, данас, 27. септембра 2024. године ступио је на дужност декана.

Проф. Јањић ће ову дужност обављати у наредне три године. Томе је претходила одлука чланова Наставно научног већа Факултета медицинских наука, од 18. јуна, на 142. седници када су чланови Већа великом већином гласова донели одлуку о утврђивању предлога кандидата за избор декана Факултета.
Предлог Наставно научног већа потврдио је Савет ФМН на седници одржаној 1. јула 2024. године када је са 19 гласова за и једним гласом против донео одлуку о избору новог декана Факултета - проф. др Владимира Јањића, редовног професора за ужу научну област Психијатрија.

Нови декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јањић наредних дана представиће свој тим продекана и план и програм даљих активности нашег Факултета.

Остале информације можете погледати у АРХИВИ ВЕСТИ овде.