PROLEĆNA AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI ODRŽANA NA FMN

U okviru tradicionalne prolećne kampanje za studente, Gradska organizacija Crvenog krsta u saradnji sa Centrom za transfuziju KC Kragujevac, organizovala je akciju dobrovoljnog davanja krvi na Fakultetu medicinskih nauka. Ovo je prva ovogodišnja akcija koja se organizuje na fakultetima Univerziteta u Kragujevcu i poslednja u nizu je održana na našem fakultetu u okviru koje je prikupljeno 19 jedinica krvi. Interesovanje studenata bilo je veće ali su pojedini odbijeni iz zdravstvenih razloga, pre svega sezonskih alergija i niskog hemoglobina kod devojaka. Kako je istakla Marica Patrnogić stručni saradnik GO Crvenog krsta studenti kragujevačkih fakulteta , uključujući i FMN, i ovog puta su pokazali da su vrlo svesni značaja ovakvih akcija. Sledeća kampanja za studente biće, kako je rekla Patrnogić, biti organizovana tradicionalno u novembru mesecu kada je i interesovanje studenata veće.

Iz Gradske organizacije Crvenog krsta najavljuju da će nastaviti sa tradicionalnim sezonskim akcijama, posebno u letnjem periodu kada se uvek beleže nestašice krvi. Povodom 14.juna svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi i ove godine GO Crvenog krsta dodeliće priznanja višestrukim davaocima krvi a naš Fakultet je tradicionalno jedan od nosioca priznanja za najhumaniju sredinu pa su očekivanja da i ove godine dobijemo priznanje ''Siroko srce''

ODRŽANA DRUGA OVOGODISNJA MANIFESTACIJA
„DAN OTVORENIH VRATA“ NA FMN

U punom Amfiteatru danas je održana druga ovogodišnja manifestacija „Dan otvorenih vrata“ na kojoj su budućim studentima predstavljeni studijski programi i upisne kvote za školsku 2023/2024 godinu. Novina , u odnosu na aprilsku manifestaciju je da je našem fakultetu odobrena akreditacija studija medicine na engleskom jeziku za 59 polaznika. FMN će tako u školskoj 2023/2024 godini upisati 88 studenata na IAS medicine na srpskom i 59 na engleskom jeziku, 84 na IAS farmacije, 24 na IAS stomatologije i 88 na osnovne strukovne studije.

Maturantima iz cele Srbije naš Fakultet najpre je predstavljen filmom koji je obuhvatio 45 godina postojanja i rada naše ustanove a onda ih je pozdravio dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević. On je istakao da je student na našem fakultetu u fokusu, da na početku studija dobija svog mentora koji ga prati tokom čitavog školovanja i da da svi brucoši upisom kod nas postaju deo jedne velike porodice gde svi brinu jedni o drugima. Dekan je naglasio i da je jako zadovoljan zbog činjenice da ove godine upisujemo prvu generaciju studenata na IAS medicine na engleskom jeziku i pozvao sve prisutne koji se ne upišu na medicinu na srpskom jeziku u julu konkurišu na upis studija medine na engleskom jeziku.

IAS medicine i osnovne strukovne studije predstavio je ass. dr Željko Todorovi. Drugi po starosti studijski program FMN IAS farmacije predstavila je prof. dr Marina Kostić dok je o IAS stomatologije govorila saradnik i nastavi dr stomatologije dr Milica Đurđević. tima FMN i dr stomatologije Irena Ognjanović. Na mnogobrojna pitanja budućih studenata i njihovih roditelja odgovarao je dekan Jakovljević. Predaja dokumenata za upis očekuje se, prema rečima dekana Jakovljevića, od 19. juna dok će prijemni ispiti najverovatnije biti organizovani od 27. juna. Sve informacije oko upisa biće blagovremeno objavljene na sajtu fakulteta. Inače, za sve prisutne, nakon obilaska fakulteta, upriličen je prigodan koktel u našem restoranu.

Opširnije pogledajte ovde

SIMPOZIJUM ''DUALNI POREMEĆAJI'' U ORGANIZACIJI UKC I FMN

U organizaciji Klinike za psihijatriju UKC Kragujevac i katedre za psihijatriju Fakulteta medicinskih nauka, u hotelu ''Zepter'' u Vrnjačkoj banji održava se drugi simpozijum ove klinike pod nazivom ''Dualni poremećaji''.

Simpozijum koji je okupio oko 50 predavača iz čitave Srbije, sva četiri univerzitetska klinička centra ali i referentne ustanove koje se bave lečenjem i zbrinjavanjem psihijatrijskih bolesnika, otvorio je dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević koji je izrazio zadovoljstvo što su kragujevački psihijatri sa Klinike za psihijatriju i katedre FMN po drugi put uspeli da organizuju jedan važan simpozijum. ''Zaista smatram da , po ovim podacima koje ste nam danas predstavili, katedra za psihijatriju po broju objavljenih radova i naučnim dostignućima je u rangu rezultata koje je u protekloj godini ostvarila katedra za fiziologiju. I Klinika za psihijatriju i katedra za psihijatriju u Kragujevcu su jako važne pogotovo u današnje vreme jer ako postoji momenat da je psihijatrija u fokusu, iako je ovaj simpozijum odavno planiran, je svakako ovaj sada. Najnoviji događaji u Srbiji samo nam potvrđuju da je vaša struka jako važna i da treba raditi na prevenciji. Verujem da imate želju i energiju za to jer imate četiri redovna profesora na katedri i predstavljate važnu kariku našeg fakulteta ali i UKC Kragujevac. Temelje naše psihijatrije je postavila ovde prisutna profesorka Slavica Đukić Dejanović , 90-ih godina prošlog veka, a vi ste, kao njeni naslednici, nastavili da radite i sprovodite prave stvari sve vreme'', rekao je Jakovljević. Dekan je posebno istakao značaj i angažovanje nastavnika i saradnika sa katedre za psihijatriju na specijalističkim i doktorskim studijama FMN i podsetio da je jedno najtraženijih izbornih područja mladih ljudi koji upisuju doktorske studije upravo oblast neuronauka.

U ime organizatora, na ceremoniji svečanog otvaranja, okupljenima se obratila prof. dr Mirjana Jovanović redovni profesor FMN i direktorka Klinike za psihijatriju UKC Kragujevac. Ona je predstavila aktuelni trenutak na klinici ali i katedri i posebno naglasila da se jedan, relativno mali kolektiv, na godišnjem nivou susretne, samo kroz ambulanti rad sa gotovo 23 hiljade pregleda. Kada je reč o temi ovogodišnjem simpozijuma profesorka Jovanović rekla je da su dualni poremećaji istovremeno pojavljivanje bolesti zavisnosti i psihijatrijskog entiteta kod iste osobe. ''Cilj nam je da se ova problematika najpre sagleda sa aspekta uže akademske zajednice a da je ona predstavimo široj stručnoj javnosti. To je važno jer na naše ponašanje utiču pretpostavke koje imamo i ono što smatramo istinom .Odluke donosimo na osnovu onoga što mislimo da znamo i to je negde bila ideja da krenemo, a sada već budemo i u završnoj fazi pisanja udžbenika na temu dualnih poremećaja, u šta su uključene kolege iz sva četiri univerzitetska klinička centra. Predavanjima i radionicama na ovu temu u okviru ovog simpozijuma videćemo do kakvih novih saznanja i ideja ćemo doći'' rekla je prof. Jovanović i dodala da je zadatak svih kragujevačkih psihijatara lični rast i razvoj što implicira i kolektivni rast i razvoj od čega će najveću korist imati upravo pacijenti.

Simpozijumu u Vrnjačkoj banji prisustvovala je i psihijatar prof. dr Slavica Đukić Dejanović, direktor UKC Kragujevac prof. dr Slobodan Milisavljević i mnogobrojni gosti. Vrlo zapažena predavanja iz oblasti dualnih poremećaja imali su naši nastavnici i saradnici: prof. dr Vladimir Janjić, prof. dr Dragana Ignjatović Ristić, prof. dr Mirjana Jovanović, prof. dr Goran Mihajlović, prof. dr Milica Borovčanin, doc. dr Branimir Radmanović , asistent dr Katarina Nikić Đuričić i psihijatri Sofija Čolović i Nemanja Murić.

URUČENI SERTIFIKATI POLAZNICIMA
KRATKIH PROGRAMA FMN I IKVB "DEDINJE"

Dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević uručio je danas u amfiteatru sertifikate prvoj grupi polaznika kratkih programa studija iz oblasti medicinskih nauka u našoj zemlji pod nazivom: “Intenzivno lečenje” i “Vantelesni krvotok”, koji smo zajednički realizovali u saradnji sa IKV Dedinje. Jakovljević je istakao da je saradnja sa IKVB "Dedinje" živa i plodonosna i da je prvi konkretan rezultat te saradnje upravo realizacija kratkih programa namenjenih medicinskim sestrama i tehničarima koji rade u intenzivnim negama, kao i onima koji su specifično vezani za kardiohirurgiju ."To su prva dva programa iz oblasti medicine koja su uvedena u našoj zemlji i na osnovu povratne informacije koju imamo od polaznika koji danas dobijaju sertifikate uspešno smo ih realizovali. Posebno mi je zadovoljstvo što smo ih realizovali u saradnji sa IKV "Dedinje" i mislim da je to samo prvi korak u našoj saradnji. Mi smo otišli i korak dalje i naši studenti ceo ovaj semestar odlaze na Dedinje gde obavljaju vežbe iz oblasti kardiologije a od narednog , zimskog semestra, tu praksu uvešćemo i za kardiohirurgiju. U planu je da saradnju proširimo ne samo u oblasti nastave već i nauke zašta postoji obostrana želja i energija", rekao je dekan Jakovljević.

Oba programa su realizovana zajedničkim snagama Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu i Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. Ideja za čitav projekat potekla je od prof. dr Miomira Jovića, koji se, iako je trenutno u SAD, video konferencijom obratio prisutnima u amfiteatru FMN i tom prilikom istakao da o važnosti čitavog projekta najbolje govore iskustva polaznika oba programa koji su najvišim ocenama dali podršku i značaj programima. "Svesni smo da je realizacija ovih programa ,za dva jako važna zanimanja u oblasti medicine, novina u našoj zemlji i verujem da je ovo prvi korak u tome da ovo postanu ozbiljni i dugotrajni programi u našoj zemlji", rekao je prof. Jović. Doc. dr Branko Lozuk, pomoćnik direktora IKVB "Dedinje" opšti, grudni i vaskularni hirurg istakao je da je u saradnji sa FMN obavljena jedna fantastična stvar i odlična saradnja. "Mi smo napravili te kratke programe čiji je cilj da polaznici usavrše svoje znanje. Tu nije kraj. Mi planiramo još mnogo toga i već od jeseni planiramo program namenjen instrumentarima koji bi trebalo da preraste i u višu školu jer kardiovaskularna patologija kojom se mi bavimo ima veliki broj specifičnosti i na taj način želimo da podelimo svoje znanje i iskustvo sa svima onima koji u tome žele da učestvuju", rekao je doc. Lozuk. Prof. dr Goran Davidović, kardiolog i prodekan za specijalizacije i uže specijalizacije FMN rekao je da je ovo jedinstven primer saradnje da su dve relevantne ustanove, FMN i IKVB "Dedinje" prepoznali potrebe da srednji i viši kadar imaju mogućnost da prošire svoja znanja. "Time smo, kroz ova dva programa, dodatno osposobili ljude koji će raditi u jedinicama intenzivne nege što će biti posebno važno za pacijente ali i čitav zdravstveni sistem", rekao je prof. Davidović.

Strukovna master sestra Mirjana Ranković sa IKVB "Dedinje" prezentovala je prisutnima oba studijska programa i istakla da je sa FMN ostvarena odlična saradnja. "Medicinske sestre i tehničari su ovom saradnjom dobili mnogo –organizovana je edukacija koja do sada nije postojala čime naša profesija dobija mnogo", rekla je Mirjana Ranković.

U TOKU TRADICIONALNA
''NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA''

U organizaciji IZJZ a uz Zavod za dentalnu medicinu Kragujevac i Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu ove nedelje obeležava se tradicionalna 33-a ''Nedelja zdravlja usta i zuba''.

U predškolskoj ustanovi „Crvenkapa“, studenti 4. godine IASS su u okviru nastavne jedinice iz Preventivne stomatologije održali edukaciju o očuvanju zdravlja usta i zuba. Demonstrirali su pravilne tehnike pranja zuba, stavili akcenat na zdravu ishranu i naznačili važnost redovnih kontrolnih pregleda.

Posebna pažnja je usmerena i na edukaciju vaspitača o pružanju pravovremene i adekvatne pomoći u slučaju nastanka povreda zuba. Kako bi podstakli decu da stečeno znanje primene, poklonili su im odgovarajući pribor za održavanje oralne higijene prilagođen njihovom uzrastu.

Pravilna oralna higijena, zdrava ishrana i redovni kontrolni pregledi su osnovni preduslov kako za zdravlje usta i zuba, tako i za celokupno opšte zdravlje

AKREDITOVANE IAS MEDICINE NA ENGLESKOM JEZIKU

Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju donelo je odluku o akreditaciji integrisanih akademskih studija medicine na srpskom i engleskom jeziku. U ovoj školskoj godini FMN pored 88 studenata medicine na srpskom prvi put upisaće i 59 studenata koji će studije medicine pohađati na engleskom jeziku. Tim povodom gradonačelnik Kragujevaca Nikola Dašić organizovao je prijem u Svečanom salonu zgrade Grada za dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića i prodekana za MAS prof. dr Nebojšu Zdravkovića. Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da uspeh našeg fakulteta ima veliki značaj za Grad jer će privući veliki broj inostranih studenata koji se već interesuju za upis na Fakultet medicinskih nauka. „To je, na neki način internacionalizacija samog fakulteta, Univerziteta ali i samog grada Kragujevca. Dobićemo, u konkretnom slučaju, najmanje 59 stranih studenata u Kragujevcu što će dosta značiti za društveni život u gradu, za ekonomiju, turizam“, rekao je gradonačelnik Dašić.

Na našem fakultetu koji je u decembru 2022. godine obeležio 45 godina postojanja trenutno postoji 13 aktivnih studijskih programa a studije na engleskom jeziku bile su jedan od prioriteta aktuelnog rukovodstva. Nakon uvođenja studija farmacije na engleskom jeziku dugo i predano se radilo na pripremi za akreditaciju IAS medicine na englesko jeziku koje su rezultirale odobrenjem ovog programa i predstojećim upisom prvih studenata koji će pohađati ovaj program u koji će biti uključeno preko 250 nastavnika i saradnika. Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević istakao je na prijemu kod gradonačelnika da je internacionalno prepoznavanje našeg fakulteta, uz visoko rangiranje na Sangajskoj listi, odlične rezultate u oblasti nauke i sada studije medicine na engleskom jeziku, nešto što bi trebalo da bude generalno orijentacija fakulteta i univerziteta u budućnosti. „Postoji veliko interesovanje stranih studenata, pre svega iz Indije, ali i drugih delova sveta koji bi došli u Kragujevac i koji bi, uz odlične uslove studiranje iskoristili i mogućnost povoljnih finansijskih uslova studiranja i života kod nas”, rekao je dekan Jakovljević.

UTICAJ DUVANSKOG DIMA NA NASE ZDRAVLJE

U organizaciji našeg fakulteta i Univerziteta u Katanji (Italija) održan je seminar posvećen molekulskim mehanizmima odgovornim za štetne efekte cigareta i elektronskih sistema za isporuku nikotina u nastajanju i progresiji inflamacijskih bolesti. O ovoj temi govorili su istraživači iz Italije i naši profesori Vladislav Volarević i Aleksandar Arsenijević. Prema rečima prof. dr Vladislava Volarevića istakao je da je FMN nedavno dobio četvrti grant za ispitivanje štetnosti duvanskog dima od strane američke fondacije za borbu protiv duvanskog dima. ''Ispitujemo, još od 2019. godine, štetnost uticaja običnih i elektronskih cigareta na ćelije imunskog sistema, na bronhijalne epitelne ćelije i druge. U saradnji sa kolegama iz Italije organizovali smo ovaj skup kako bi predstavili rezultate do kojih smo došli zajedničkim radom. Rezultati zapravo pokazuju na koji način cigarete deluju na naš organizam, koji su mehanizmi kojim klasične cigarete ali i elektronske utiču na promene imunskih ćelija, na progresiju bolesti, promenu matičnih ćelija, promenu njihovih kapaciteta da regenerišu jetru, procese koji dovode do progresije hronične inflamacije u plućima, hronične inflamacije u jetri, crevima'', rekao je prof. Volarević. On je dodao i da su rezultati koji su dobijeni tokom istraživanja pokazali da elektronske cigarete daleko manje utiču na oštećenje bronhijalnih epitalnih ćelija u odnosu na klasične cigarete, što ne znači da nisu štetne već da su manje štetne od običnih. Prof.Volarević je ovom prilikom podsetio i da je laboratorija na našem fakultetu opremljena robotima koji imaju mogućnost da imitiraju pluća pušača i dodao da je to jedina laboratorija takvog tipa u jugoistočnoj Evropi.

Doc. dr Rozalia Ema sa Univerziteta u Katanji, Centra za smanjenje efekata duvanskog dima, izarzila je zadovonjstvo nastavkom saradnje sa FMN u Kragujevcu . ''Ove godine ispitujemo toksične efekte različitih tipova tj. ukusa elektronskih cigareta na bronhijalne epitelne ćelije kao i na endotelne ćelije i time ispitujemo njihov štetan uticaj pluća tako i na kardiovaskularni sistem'', rekla je doc. Rozalia Ema.

PROMOVISANA KNJIGA
''ASTMA U DECE-FENOTIPOVI ASTME U DECE''

U amfiteatru FMN promovisana je knjiga ''Astma u dece-fenotipovi astme u dece'' autorke prof. dr Anđelke Stojković, pedijatra-pulmologa, direktorke Klinike za pedijatriju UKC i profesora našeg fakulteta. Aktuelno rukovodstvo naše ustanove već godinama veliku pažnju posvećuje izdavačkoj delatnosti i svaki udžbenik i knjiga koju izdamo je za nas velika stvar. U ime domaćina ove promocije i izdavača najpre se obratio dekan prof. dr Vladimir Jakovljević koji je rekao da je uz osnovnu delatnost fakulteta a to je obrazovanje mladih kadrova i nauku izdavačka delatnost nešto na čemu se kontinuirano radi. „Obrazovanje bez naše stručne reči nije adekvatno. i uvek sam to forsirao kod naših nastavnika i saradnika. Veliko mi je zadovoljstvo što sam u prilici da prisustvujem promocije profesorke Stojković koju dugo poznajem i koja je uvek bila vrlo aktivan činilac razvoja naše ustanove, UKC Kragujevac i kao takva je vrlo prepoznata u stručnim krugovima kao pedijatar-pulmolog sa autoritetom. Njena knjiga koju danas promovišemo je logičan sled svega onoga što je do sada uradila u profesionalnom smislu“, istakao je dekan Jakovljević.

Astma kod dece je sve češća dijagnoza koju pedijatriji uspostavljaju u dečijoj dobi. Recenzenti knjige su prof. dr Branimir Nestorović i prof. dr Vesna Tomić Spirić , a u ime recenzenata obratila se prof. dr Tomić koja je naglasila da autorka u svoju knjizi iznosi najnovija saznanja iz savremene prakse i literature i bogatog iskustva o bolesti koja je jedna od najčešći bolesti savremenog doba i kao takva predstavlja veliki zdravstveni i socijalni problem „ Prof. Stojković u svojoj knjizi ističe značaj proaktivnog i individualizovanog pristupa u dijagnostici i lečenju dece sa astmom, prema najnovijim saznanjima i principa personalizovane i precizne medicine. Stil kojim je knjiga napisana je razumljiv, lak za usvajanje i relevantan za čitaoce tako da mogu da je konzumiraju svi lekari , a posebno oni koji žele nadgradnju svog znanja“, rekla je prof. dr Vesna Tomić Spirić, koja je direktora Klinike za alergologiju UKC Srbije.

Generalni sekretar Srpskog lekarskog društva i predsednik Pedijatrijske sekcije prof. dr Nedeljko Radulović uputio je, povodom promocije mejl, u kojem je između ostalog napisao da prof. dr Anđelka Stojković spada u 2-3 vodeća dečja pulmologa koje imamo u Republici Srbiji. „O njenom radu u okviru Klinike za pedijatriju Univerzitetskog kliničkog centra i Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, kako mi prenose koleginice i kolege koje rade s njom, čujem sve najbolje. Posebno me raduje njen do kraja pozitivan i stimulativan odnos prema mladim lekarima sa kojima sarađuje. „ Delo prof. dr Anđelke Stojković „Astma u dece“ oslikava njen entuzijazam, predanost u radu i želju da, uz sve napred navedeno, doprinese unapređenju zdravstvene zaštite dece, kako kod nas tako i šire. Ova knjiga je izuzetno dragocena, jer u duhu najnovijih saznanja, sveobuhvatno i veoma temeljno obrađuje jedan veoma aktuelan, ozbiljan i kontinuirano rastući problem savremenog čovečanstva. Podrazumeva se da će ovo delo koleginice Stojković biti predstavljeno i na prvom narednom sastanku Pedijatrijske sekcije, koji će biti održan 4. juna ove godine u Domu lekara Srbije u Beogradu“, naveo je prof. Radulović.

Autorka knjige prof. dr Anđelka Stojković više decenija uspešno leči od astme mnoge mališane iz Kragujevca ali i okruženja koje gravitira našem UKC .Ona je posebno istakla da je njena knjiga namenjena za dodatno usavršavanje pedijatara ali i specijalista interne i opšte medicine. Na 45 strana, uz 15 slika i 4 tabele, autorka je detaljno prikazala dijagnostički i diferencijalno dijagnostički pristup i specifičnosti pristupa terapiji prema konceptu savremene medicine. Takođe, prikazane su mogućnosti primene inovativnih bioloških lekova prema preporukama globalne inicijative za astmu.

MINISTARKA NAUKE, TEHNOLOSKOG RAZVOJA I INOVACIJA
POSETILA UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

U okviru svoje posete Kragujevcu, delegacija Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija predvođena ministarkom dr Jelenom Begović posetila je Univerzitet u Kragujevcu.

Rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović sastao se 24. aprila 2023. godine u prostorijama Rektorata sa dr Jelenom Begović i njenim timom, a sastanku su prisustvovali i članovi Rektorskog kolegijuma Univerziteta u Kragujevcu i dekan Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimir Jakovljević.

U okviru sastanka je bilo reči o izgradnji Centara izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu, naučnoistraživačkim projektima i daljoj saradnji, a jedna od tema bila je i eNauka.

Nakon sastanka sa rektorom, ministarka i članovi njenog tima obišli su gradilište Centara izvrsnosti, gde su i razgovarali sa prorektorom za inovacije i razvoj prof. dr Vladimirom Senićem, kao i sa dekanom Fakulteta medicinskih nauka prof. dr Vladimirom Jakovljevićem.

Opširnije pogledajte ovde

VELIKO INTERESOVANJE MATURANATA
I OVE GODINE ZA UPIS NA FMN

U punom Amfiteatru danas je održana prva ovogodišnja manifestacija „Dan otvorenih vrata“ na kojoj su budućim studentima predstavljeni studijski programi i upisne kvote za školsku 2023/2004. godinu. Maturantima iz cele Srbije naš Fakultet najpre je predstavljen filmom koji je obuhvatio 45 godina postojanja i rada naše ustanove a onda ih je pozdravio dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević. Izražavajući zadovoljstvo što je i ove godine interesovanje budućih brucoša za naš fakultet ogromno dekan je im poželeo dobrodošlicu u ime svih nastavnika i saradnika. „Naš najveći uspeh i naša najveća snaga su naši studenti odnosno vi koji ćete to uskoro postati. To je ono zbog čega postojimo , uz sve ono što ste u filmu čuli-naša dostignuća u oblasti nauke, visoka pozicija na Sangajskoj listi, doktorske studije koje smo uveli u Srbiji, zdravstvene specijalizacije, master programi. Ono što je za vas najbitnije da mi zaista težimo, i u najvećem broju slučajeva u tome i uspevamo je da vi, u narednih pet ili šest godina, ili tri, u zavisnosti koji studijski program odaberete , se ovde osećate kao u svojoj kući. Kod nas je student u fokusu i tako će i ostati. Pored UKC Kragujevac, koji je naša glavna nastavno naučna baza, uspostavili smo saradnju sa mnogim relevantnim ustanovama u zemlji tako da naši studenti , specijalizanti i doktoranti stručna znanja stiču u referentnim zdravstvenim ustanovama u zemlji. Upisne kvote su nam i ove godine iste- medicina 88, farmacija 84, stomatologija 24 , osnovne strukovne studije 88.Ono što je novo je da sledeće nedelje očekujemo da dobijemo akreditaciju studijskog programa IAS medicine na engleskom jeziku za 59 studenata. Taj program namenjen je pre svega za strance ali mogu da ga upišu i naši državljani. To važi i za studije farmacije na engleskom jeziku a oba studijska programa mogu biti alternativa svima koji ne prođu na studijskim programima na srpskom jeziku. Razlika je u tome što su svi naši studijski programi o trošku države osim studija na engleskom jeziku za koje bi, ukoliko to bude vaš izbor, plaćali školarinu“, rekao je prof. Jakovljević.

IAS medicine i osnovne strukovne studije predstavio je ass. dr Željko Todorović koji je posebno istakao značaj rada studenata u malim grupama, kako u prvih 5 semestara predkliničke nastave tako i od šestog semestra kada počnu klinički predmeti i rad sa pacijentima. Drugi po starosti studijski program FMN IAS farmacije predstavila je prof. dr Olivera Milovanović naglasivši da za farmaciju uvek vlada veliko interesovanje i da svi naši studenti po završetku ovog studijskog programa steknu dovoljno znanja i veština da mogu da rade u bilo kojoj oblasti farmacije. Na IAS stomatologije , od osnovanja ovog studijskog programa 2010.godine FMN upisuje 24 studenta što će biti i ove godine. Prema rečima doc. Dr Miroslava Vasovića prednost studiranja na našoj stomatologiji gde za jedno mesto konkuriše više od 5 kandidata svake godine, je mlad ali stručan kadar i odlična opremljenost Klinike za stomatologiju koja uz nastavni deo obavlja i zdravstvenu delatnost. Studentski parlament i aktivnosti koje oni sprovode predstavila je član PR tima FMN i dr stomatologije Irena Ognjanović. Na mnogobrojna pitanja budućih studenata i njihovih roditelja odgovarao je dekan Jakovljević a za sve prisutne, nakon obilaska fakulteta, upriličen je prigodan koktel u našem restoranu. Sledeća ovogodišnja manifestacija „Dan otvorenih vrata“ planirana je za subotu 27. maja. Do sada je, za 45. godina na našem Fakultetu diplomu doktora medicine steklo 4335 studenata, 163 doktora stomatologije i 865 magistara farmacije, diplomu strukovne sestre 565 sestara i 532 strukovna fizioterapeuta.

IZVESTAJ SA KONGRESA
EVROPSKOG UDRUŽENJA ZA POREMEĆAJE SRČANOG RITMA 2023

Na ovogodišnjem kongresu Evropskog udruženja za poremećaje srčanog ritma 2023 u Barseloni, Fakultet medicinskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu je imao svog predstavnika, asist. dr Stefana Simovića. Kolega Stefan Simović imao je zapaženo i nagrađeno predavanje o lečenju subkliničke atrijalne fibrilacije antiaritmicima.

Pored predavanja, kolega Stefan Simović je imao intervju sa istaknutim profesorom Haran-om Burri, redovnim profesorom Univerziteta u Ženevi, Svajcarska, koji je vodeći svetski stručnjak u lečenju poremećaja srčanog ritma i nosilac je velikog broja preporuka za lečenje istih. Intervju možete pogledati u videu u nastavku. Asist. dr Stefan Simović već 5 godina za redom prezentuje rezultate svojih istraživanja na ovom eminentnom skupu koji okuplja svetske stručnjake iz sveta. Pored svih ovih aktivnosti, asist. dr Stefan Simović objavio je urednički rad u najpriznatijem časopisu koji se se bavi lečenjem poremećaja srčanog ritma ”Europace”, o istorijatu ovog udruženja. Rad je objavljen u specijalnom izdanju tokom kongresa, a pored kolege Stefana Simovića, koautori ovog rada su i prethodni, aktuelni i budući predsednik Evropskog udruženja za poremećaje srčanog ritma (link )

Osim toga, asist. dr Stefan Simović aktivan je član komiteta za digitalnu medicinu i e-komunikaciju Evropskog udruženja za poremećaje srčanog ritma i učestvuje u radu i organizaciji najvećeg svetskog udruženja koje se bavi dijagnostikom i lečenjem poremećaja srčanog ritma. Članstvo u navedenom komitetu podrazumeva rad na razvoju digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije za dijagnostiku i lečenje poremećaja srčanog ritma.

Asist. dr Stefan Simović je asistent na Katedri za internu medicinu, Fakulteta medicinskih nauka, Univerziteta u Kragujevcu, specijalista interne medicine u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac, subspecijalizant kardiologije i doktorant Fakulteta medicinskih nauka i Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta.u Kragujevcu.

POSETA AMBASADORA INDIJE FAKULTETU MEDICINSKIH NAUKA

Njegova Ekselencija ambasador Indije u Srbiji gospodin SHRI SANJIV KOHLI sa saradnicima posetio je danas Fakultet medicinskih nauka gde je sa dekanom prof. dr Vladimirom Jakovljevićem razgovarao o saradnji ,pre svega dolasku studenata iz Indije na studije medicine na engleskom jeziku. Tema sastanka bila je sagledavanje kapaciteta naše ustanove za organizovanje studija medicine na engleskom jeziku s jedne strane, i s druge , partnerstvo sa ambasadom Indije na realizaciji ovog studijskog programa za koji već postoji veliko interesovanje budućih studenata iz ove zemlje, ali i mnogih drugih.

Fakultet medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu je u procesu akreditacije IAS medicine na engleskom jeziku i kako je istakao dekan Jakovljević jedan od njegovih ciljeva kada je preuzeo dužnost dekana bila je uvođenje studija na engleskom jeziku na FMN. ''To je ozbiljan razvojni projekat fakulteta jer time napreduju i naši nastavnici i grad Kragujevac , ceo region jer to nije samo studiranje već i sve one aktivnosti koje te studente prate tokom boravka u našem gradu. Naš fakultet kao najbolje rangiran na Sangajskoj listi do sada nije imao studijske programe na engleskom jeziku. Mi smo to počeli pre dve godine na IAS farmacije a sada ćemo to proširi i na studije medicine. Predali smo kompletnu dokumentaciju za akreditaciju i očekujem da do kraja aprila dobijemo i zvanično odobrenje. Mi se za to ozbiljno i temeljno pripremamo a isto to treba da uradi i lokalna samouprava. Mi smo aplikovali za 147 studenata na IAS medicine od kojih 88 ostaje za naše studente dok je 59 predviđeno za strane studente sa mogućnošću transfera na više godine-drugu, treću, četvrtu, petu i šestu. Trudićemo se da se fokusiramo na brucoše ali podržaćemo i državnu strategiju da se izađe u susret i studentima koji bi prešli i na više godine. Tu pre svega mislim na veliki broj Indusa ali i drugih stranaca koji su studirali u Ukrajini i koji zbog situacije u toj zemlji žele da nastave školovanje u nekoj drugoj zemlji. Oni su prepoznali Srbiju kao državu koja može da im pruži adekvatno obrazovanje a značajno je jeftinije od zapadne Evrope i mi tu vidimo našu šansu'', rekao je Jakovljević. On je dodao i da je pored posete ambasadora Indije bilo i drugih poseta agenata koji su zainteresovani da studente iz svojih zemalja dovedu u Srbiju i Kragujevac i najavio da će zvanična kampanja promocije studija medicine na engleskom jeziku početi nakon dobijanja odluke o akreditaciji ovog programa.

Njegova Ekselencija ambasador Indije u Srbiji gospodin SHRI SANJIV KOHLI izrazio je zadovoljstvo što je u prilici da poseti FMN u Kragujevcu i što studentima svoje zemlje može da predstavi i preporuči fakultet kao što je naš. On je rekao i da jako veliki broj studenata iz Indije studira u Ukrajini , oko 20 hiljada, i dodao da očekuje da će upravo oni u velikom broju svoje školovanje nastaviti u Srbiji i Kragujevcu. ''Prema mojim saznanjima već tri hiljade studenata iz Ukrajine je došlo u Srbiju. Ono što znam da je interesovanje za dolazak kod vas veliko i naš zajednički zadatak je da tim mladim ljudima pomognemo da izaberu najbolje za njihovo dalje školovanje'', rekao je ambasador Kohli.

S obzirom da se radi o jako važnoj temi ne samo za Fakultet medicinskih nauka već i čitav Univerzitet, grad Kragujevac ali i celu nastavno naučnu zajednicu današnjoj poseti ambasadora Indije prisustvovala je i član Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima Danka Andonovski koja je uvođenje studija medicine na engleskom jeziku na FMN ocenila kao jako važnu stvar za grad Kragujevac .''Naša namera je da Kragujevac koji je univerzitetski centar bude prepoznat i kao grad pogodan za življenje , a naravno da studenti i čitav Univerzitet jako doprinose tome. Sama činjenica da ćemo imati veliki broj stranih studenata, da ćemo imati bolji kvalitet nastave je za nas ogromna stvar i grad Kragujevac će u svakom smislu podržati ovu inicijativu'', rekla je Danka Andonovski.

USPEH ISTRAŽIVAČA FAKULTETA MEDICINSKIH NAUKA

Istraživački tim projekta SVETOVID-19, na čelu sa prof. dr Dejanom Baskićem, postigao je veliki uspeh u ispitivanju uticaja genetičkih polimorfizama na ishod COVID-19 bolesti sprovedenog u okviru projekta „Human genetic and epigenetic determinants of susceptibility, severity and outcomes in SARS-CoV-2 infection – SVETOVID-19“, finasiranog od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru programa IDEJE.

U saradnji sa kolegama sa Instituta za informacione tehnologije, Univerziteta u Kragujevcu, prvi rezultati publikovani su pod nazivom IFNL3/4 polymorphisms as a two-edged sword: An association with COVID-19 outcomeu virusološkom časopisu najvišeg renomea Journal of Medical Virology.

Ovaj časopis je prema Kobson-u rangiran kao drugi najistaknutiji časopis u oblasti virusologije sa impakt faktorom 20,693 u 2021. godini.

Detaljnije o projektu SVETOVID-19 pogledajte ovde

PROF. DR VLADIMIR JURISIĆ ODRŽAO PREDAVANJE

Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu organizovao je predavanje prof. dr Vladimira Jurišića, pod nazivom Multiomiks principi analize citokina u hemato imunologiji. Prof. Vladimir Jirišić je kolegama i studentima osnovnih i doktorskih studija sa Fakulteta medicinskih nauka, PMF-a i Instituta za informacione tehnologije, izložio rezultate svojih dugogodišnjih istraživanja, koja su objavljena u vodećim međunarodnim časopisima i monografijama i predstavljana na uglednim naučnim kongresima širom sveta.

Sadržaj predavanja obuhvata analizu citokina, a to su glikoproteini male molekulske težine koji učestvuju kao posrednici u ćelijskom imunološkom odgovoru. Oni pokazuju složenu interakciju tokom regulacije ćelijske diferencijacije, upale, proliferacije tumorskih ćelija, interakcije tumora i okolnog tkiva i mnogih drugih fizioloških i patoloških procesa. Principi miltiomike uključuju ispitivanje uloge citokina u različitim ćelijskim delovima uz pomoć savremenih metoda. U ovom poglavlju monografije i predavanju detaljno je prikazana mogućnost analize citokina kod hematoloških maligniteta na osnovu primene savremenih metoda u imunologiji i molekularnoj biologiji. Ovde je bilo reči o značaju metoda u dijagnostici, kao io prednostima pojedinih metoda analize citokina u serumu, u ćelijama i u supernatantu ćelijskih kultura. Posebno je analiziran metod citokina koji učestvuju u regulaciji gena. Razgovarano je i o mogućnosti interpretacije ogromnog broja dobijenih nalaza korišćenjem matematičkih programa i kompjuterskog softvera za izračunavanje povezanosti i koncepcije ovih citokina u složenoj citokinskoj kaskadi reakcija. Razumevanje složenih imuno-hematoloških problema i uloge citokina u ovim mehanizmima, posebno na različitim ćelijskim nivoima po principu multiomike, daje pravu nadu da sva ova nova otkrića mogu pomoći u boljem lečenju pacijenata u budućnosti sa tzv. personalizovana terapija.

Opširnije pogledajte ovde

INTENZIVIRANA SARADNJA SA IKVB „DEDINJE“

Nakon potpisivanja ugovora o poslovnoj saradnji našeg Fakulteta i IKVB „Dedinje“ ova ustanova postala je naša nastavna baza u kojoj je najpre počela zajednička realizacija kratkih edukativnih programa a od nedavno je studentima omogućeno da, u okviru vežbi iz interne medicine, obavljaju stručnu praksu u oblasti kardiologije.

Ugovor naše dve ustanove potpisan je u aprilu prošle godine a već od jeseni , nakon akreditacije Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje , počela je edukacija zaposlenih na kratkim studijskim programima „Intenzivno lečenje, vantelesni krvotok i mehanički asistirana cirkulacija“ . Prva grupa polaznika koju čine zaposleni sa IKVB „Dedinje „završava ovaj program uskoro i prema najavama direktora ove zdravstvene ustanove prof. dr Milovana Bojića i dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića oni će sertifikate o uspešnoj savladanoj edukaciji dobiti tokom aprila, kada je planirano obeležavanje godišnjice saradnje naše dve ustanove.

Ono što je novina od početka letnjeg semestra je upućivanje naših studenata četvrte godine medicine , u okviru predmeta interna medicina, na stručnu praksu iz kardiologije. Svakog petka grupa studenata dolazi u ovu renomiranu ustanovu gde od vrhunskih kardiologa, kardiohirurga i interventnih kardiologa stiču znanja o najsavremenijim procedurama u oblasti kardiovaskularne medicine koje se sprovode na IKVB „Dedinje“ , koja je u primeni najsavremenije TAVI procedure rekorder na svetskom nivou po broju urađenih procedura u danu. Direktor IKV“ Dedinje „ prof. dr Milovan Bojić istakao je da je FMN u Kragujevcu najbolji medicinski fakultet u Srbiji i dodao da je ponosan što ustanova kojom rukovodi sarađuje sa najboljima u Srbiji posebno što je IKVB „Dedinje“ i zdravstvena i obrazovna i naučna ustanova. On je dodao i da je Institut , svojim radom i rezultatom, prominentna zdravstvena ustanova ne samo u evropskim nego i svetskim razmerama. „Ugovor koji imamo sa Medicinskim fakultetom sjajno funkcioniše. I već imamo brzu edukaciju u sferi intenzivnog lečenje, perfuzije i sferi instrumentarskog dela a u planu je da to podignemo na veći nivou. Pravo je zadovoljstvo kako funkcioniše naša saradnja u delu nastave jer nije zadatak takve nastave da podiže i edukuje samo naše kadrove već i sve zaposlene u zdravstvenom sistemu Srbije i očekujemo da to uskoro krene. Vi, studenti, ovde imate i šta da vidite i naučite i od koga jer su naši lekari ti koji će vam preneti svo svoje znanje i iskustvo a to je nemerljivo“, rekao je prof. Bojić.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević podsetio je da je inicijalna kapisla za saradnju bila akreditacija i sprovođenje kratkih programa studija, koje smo prvi iz naše struke, akreditovali u Srbiji , koje sada privodimo kraju. „IKVB „Dedinje“ je zvanično naša nastavno-naučna baza što podrazumeva saradnju u delu nastave ali i naučno-istraživačkog rada. Jedan od prioriteta naše ustanove je da studentima osnovnih studija pružimo najbolje uslove za njihovu edukaciju , pre svega studentima medicine, i od početka letnjeg semestra studenti u okviru interne medicine dolaze na praktičnu nastavu ovde. Prof. Bojić najavio je da ćemo tu saradnju proširiti i na hirurgiju, a u planu je da tkz. karantin u perspektivi naši studenti obavljaju na Dedinju ili VMA. U svakom slučaju naš cilj je da naši studenti u svim našim bazama, van Kragujevca gde je UKC naša najznačajnija i najveća baza, vide i sve ono što se u Kragujevcu radi a kardiohirurgija je svakako nešto što je važno a kod nas u UKC i dalje nedostupno“, rekao je dekan Jakovljević. Sve ovo smo započeli i radićemo na unapređenju svega što je već zaživelo, rekao je dekan i dodao da ono što tek predstoji i gde očekuje najbolje rezultate je saradnja u oblasti naučno-istraživačkog rada. „Mi smo institucija koja je u oblasti kliničke medicine četvrti put uzastopno na Sangajskoj listi i imamo rezultate koji to potvrđuju a IKVB „Dedinje“ je ustanova koja je negovala naučni rad i jedna od retkih zdravstvenih ustanova koja je registrovana i kao naučno-istraživačka organizacija, i uvek su , zahvaljujući prof. Bojiću to potencirali i na tome radili. Siguran sam da sjedinjavanjem zajedničke energije kod naših mladih saradnika, posebno na bazičnim predmetima, možemo ostvariti sjajne rezultate“, naglasio je Jakovljević.

Studenti su istakli da im jako znači mogućnost da deo praktične nastave iz interne medicine obave u ustanovi koja je rekorder u broju operacija na otvorenom srcu u regionu. Oni su izrazili zahvalnost dekanu Jakovljeviću i rukovodstvu fakulteta na prilici da uče od najboljih.

PREDSTAVLJENE AKTUELNE SMERNICE ZA LEČENJE HOČKINOVOG LIMFOMA

U organizaciji Asocijacije studenata farmacije (KgPSA) i Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine Srbije u Amfiteatru našeg fakulteta održan je edukativni projekat na temu „Hočkinov limfom“.

Učesnike projekta u ime rukovodstva FMN pozdravila je prof. dr Mirjana Veselinović internista-reumatolog, prodekan za zdravstvenu delatnost koja je izrazila zadovoljstvo i ponos što je ovaj edukativni skup okupio studente u velikom broju. „Nadam se da ste svesni koliko ovaj fakultet ulaže u vas, koliki je fokus na svakom studentu . To je prepoznala međunarodna zajednica i zato smo na mnogim njihovim listama visoko rangirani, a to je baš zato što je nama student prvi i što je sve usmereno na studenta. Odlično je što imate zajednički skup i veliki je napredak što farmaceuti i budući lekari zajedno rade i uče, a to je jedino moguće danas. Da biste uspešno lečili pacijente i napredovali u svom poslu neophodan je timski rad jer je to preduslov za sve s obzirom da je svaki pacijent poseban i kompleksan a time i njegovo praćenje i lečenje. Sto je tim veći to su vam mogućnosti za rad bolje“, rekla je prof. Veselinović. Ona je istakla i da su predavači na ovom skupu odlični, naši eminentni hematolozi, koji će im uz aktuelne smernice za lečenje govoriti i o svojim iskustvima i praktičnom radu što je jako važno i što se ne može naučiti iz knjiga. br />
Slavica Galjak predsednica Asocijacije studenata farmacije istakla je da ovaj projekat predstavlja farmakoterapijski pristup koji obuhvat edukativni deo i radionicu. U okviru edukacije o Hočkinovom limfomu studentima medicine i farmacije o ovoj bolesti govorili su direktor Klinike za hematologiju UKC Kragujevac i naš profesor Predrag Đurđević i hematolog Asistent dr Snežana Sretenović ovoj temi govorili su i farmaceuti kao i pacijent koji boluje od Hočkinovog limfoma, pa su studenti bili u prilici da ovu bolest sagledaju sa svih aspekata-lečenja, terapije ali i iskustva pacijenta. U okviru radionica studenti su imali prikaze slučajeva koje su morali da reše a najbolji su proglašeni pobednicima. Svaki tim imao je po jednog studenta medicine i jednog studenta farmacije čime je ostvarena saradnja koja će im i sutra, kada završe fakultet, biti potrebna u svakodnevnom radu. br />
Učešće u radionicama imali su studenti treće, četvrte i pete godine farmacije i studenti medicine od treće do završne šeste godine studija.

NACIONALNI SIMPOZIJUM
„SAVREMENI MODALITETI DIJALIZE U KLINIČKOJ PRAKSI“

U organizaciji FMN i katedre za nefrologiju u amfiteatru našeg fakulteta, održan je 15. stručni skup iz nefrologije koji je, kao i proteklih godina obuhvatio obeležavanje Svetskog dana bubrega, Nacionalni simpozijum na temu „Savremeni modaliteti dijalize u kliničkoj praksi" i promociju nove knjige o bolestima bubrega u kliničkoj praksi pod nazivom „Savremeni modaliteti dijalize u kliničkoj praksi" autora prof. dr Dejana Petrovića. Prof. Petrović organizator i rukovodilac simpozijuma, u uvodnom obraćanju nefrolozima iz cele Srbije, podsetio je na sve aktivnosti koje su u oblasti nefrologije organizovane na našem fakultetu u proteklih 15 godina i izrazio zadovoljstvo što je i ovogodišnji stručni skup nefrologa okupio najznačajnija imena srpske nefrologije ali i mlade kolege iz svih krajeva Srbije. „Drago mi je da ste i ove godine prepoznali značaj i kvalitet edukacije našeg stručnog sastanka i da ste okupili u ovoliko broju jer smo svi mi, uz farmaceutske kuće, na istom zadatku a to je podizanje kvaliteta lečenja bolesnika obolelih od bolesti bubrega“, rekao je prof. dr Dejan Petrović. Govoreći o jedanaestoj knjizi iz serije knjiga o lečenju bolesti bubrega „Savremeni modaliteti dijalize u kliničkoj praksi" prof. dr Dejan Petrović rekao je da ona ima za cilj da edukuje lekare, da se podigne i popravi kvalitet lečenja bolesnika hemodijalizom kao i individualizacija i kvalitet dijalizne peskripcije koja je ključna za optimalno i adekvatno lečenje naših bolesnika.

Prof. dr Radomir Naumović iz UKC Srbije ističe da je cilj stručnih okupljanja nefrologa podizanje svesti stanovništva o bolestima bubrega s obzirom da poslednje dve decenije govorimo o epidemiji hroničnih bolesti bubrega.“ Tema ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega su bubrežne bolesti u vanrednim okolnostima a jedna od njih je i svakako kovid pandemija. Zato je jedna od naših tema na ovogodišnjem stručnom sastanku nefrologa pandemija korona virusa i bubrežnim bolestima koje su povezane sa ovom infekcijom kao i modalitetima lečenja tih problema“, istakao je prof. Naumović. Najčešće hronične bolesti u populaciji starijih osoba su upravo bolesti bubrega koje obuhvataju 10 do 12 odsto ukupnog stanovništva i njima treba pravovremeno pomoći, smatra prof. dr Igor Mitić iz UKC Novi Sad . “Cilj naših okupljanja je da pokrenemo svest da se bolesti moraju pravovremeno dijagnostikivati i adekvatno lečiti jer nažalost svi pomisle na bubrežne bolesti samo kada se pominje onih tri, četiri hiljade pacijenata koji su na dijalizi a među nama je mnogo onih koje imaju bolesti bubrega a da to ne znaju , ili se neadekvatno leče ili su kandidati nažalost ne da postanu dijalizni pacijenti već da prevremeno umru“, istakao je prof. Mitić i dodao da ovakvi skupovima imaju za cilj da poboljšaju preživljavanje ogromnog broja naših sugrađana koji su bubrežni bolesnici.

Govoreći o jedanaestoj knjizi iz serije knjiga o lečenju bolesti bubrega „Savremeni modaliteti dijalize u kliničkoj praksi „prof. dr Dejan Petrović rekao je da ona ima za cilj da edukuje lekare, da se podigne i popravi kvalitet lečenja bolesnika hemodijalizom kao i individualizacija i kvalitet dijalizne preskripcije koja je ključna za optimalno i adekvatno lečenje naših bolesnika. Simpozijum je akreditovan od strane Zdravstvenog saveta Srbije i doneo je 8 bodova predavačima i 4 boda slušaocima.

ODRŽANA KONFERENCIJA ''MENTALNO ZDRAVLJE STARIJIH ŽENA''

U organizaciji Vlade Republike Srbije-Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost , grada Kragujevca, Fakulteta medicinskih nauka i populacionog fonda UN UNFPA u amfiteatru našeg fakulteta održana je konferencija na temu- Mentalno zdravlje starijih žena. U uvodnom delu tribine u prepunom amfiteatru govorili su: Stana Božović predsednica stručne grupe Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Biljana Ilić Stošić načelnica Sumadijskog okruga, Nikola Dašić gradonačelnik Kragujevac i prof. dr Vladimir Jakovljević dekan FMN.

Govoreći o mentalnom zdravlju žena u Srbiji, pre svega starijih žena i aktivnostima koje država sprovodi državna sekretarka Stana Božović je rekla da je cilj Vlade Srbije da dostignemo punu rodnu ravnopravnost , da svi budu uključeni i zastupljeni, kako nalažu proceduru UN i EU čime i težimo. ''Mi smo u proteklih mesec dana imali niz aktivnosti širom Srbije na unapređenju upravo položaju žena. Žene, u ukupnoj populaciji čine 54 odsto i to nam svima pokazuje da moramo pružiti veću podršku starijim ženama, da ih moramo podržati i razumeti jer znamo da starost vuče određene probleme poput depresije, usamljenosti i straha i zato je jako važno što smo svi danas zajedno ovde na istom zadatku a to je podrška starijim ženama '' rekla je Božović. Ona je istakla da je grad Kragujevac primer dobre prakse i izrazila zadovoljstvo što se tribina održava na FMN, koji je kako rekla, okosnica akademske zajednice i zdanje nauke i što su upravo sa ovog mesta danas upućene važne pouke i poruke o tome šta treba uraditi na zaštiti i unapređenju položaja starijih žena u Srbiji.

Gradonačelnik Nikola Dašić, u svom obraćanju, rekao je da Grad Kragujevac može da se pohvali unapređenjem sistema za podršku osobama sa mentalnim smetnjama.'' U skladu sa akcionim politikama na nivou države, zaokružili smo čitav sistem počev od savetovališta „Luna“ koje radi pri Domu zdravlja Kragujevac, preko Gerontološkog centra u kome se nalazi Centar za demenciju do Gradske organizacije Crvenog krsta gde postoji „Kutak za kvalitetnije starenje“. Tu je i Udruženje penzionera, vrlo aktivno i kreativno. U Centru za negovanje usluga socijalne zaštite Kneginja Ljubica postoji Služba za odrasla i starija lica, koja osim pomoći u kući ima i dnevni boravak za starije osobe, u cilju unapređenja kvaliteta života'', rekao je gradonačelnik Kragujevca i pozvao sve da negujemo poštovanje i gradimo odnos sa starijim osobama u porodici i zajednici. To je izuzetno važno, jer kada se brinemo o mentalnom zdravlju starijih žena, mi se u suštini brinemo o svojim roditeljima, o svojim majkama.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević rekao je da ćemo se uvek odazivati ovakvim pozivima za partnerstvo jer smo društveno odgovorna firma a pre svega jer se bavimo edukacijom lekara, farmaceuta, stomatologa i sestara koji će se brinuti zdravstvenom zaštitom stanovništva. On je izrazio zadovoljstvo što se sva nadležna ministarstva prepoznala da je briga o starima i osetljivim populacijama važna tim pre što smo , nažalost, sve stariji kao nacija. ''Naš fakultet će u partnerstvu sa svim relevantnim faktorima aktivno učestovati u svim aktivnostima koje imaju za cilj poboljšanje položaja svih naših građana posebno onih najstarijih. Dogovor je da zajednički napravimo projekte koji će uz učešće naših naučnika dati mogućnost da se ispitaju mogućnosti za pomoć našim najstarijim sugrađanima i da im zajedno pomognemo da starost dostojanstveno provedu'', istakao je dekan Jakovljević.

U nastavku tribine održana su dva panela na temu: ''Položaj starijih žena u društvu'' i ''Mentalno zdravlje starijih žena'' o čemu su govorili član Gradskog veća za zdravstvo i socijalnu politiku dr Gordana Damnjanović, Nevenka Bogdanović sekretar GO Crvenog krsta, dr Danijela Nastić Simović direktorka Zavoda za smeštaj odraslih lica Male Pčelice, dr Vasilije Antić direktor DZ Kragujevac i drugi. U holu fakulteta, ispred amfiteatra izloženi su radovi štićenika Zavoda ''Male Pčelice'' i posteri koji prate aktivnosti Gradske organizacije Crvenog krsta.

PREDSTAVLJENI STUDIJSKI PROGRAMI FMN MATURANTIMA U SMEDEREVU

Maturantima medicinsko-farmaceutske škole „Sveta Petka“ u Smederevu predstavljeni su studijski programi našeg Fakulteta u susret upisu nove generacije brucoša na integrisane i osnove strukovne studije. Skolu pohađa 370 učenika na smerovima-medicinska sestra-tehničar, farmaceutski tehničar, medicinska sestra-vaspitač , ginekološko akušerska sestra, pedijatrijska sestra i fizioterapeut. Maturanti iz škole, njih oko devedeset pokazali su najveće interesovanje za studije medicine i osnovne strukovne studije, a bilo je i onih koji su se raspitivali i o studijama na engleskom jeziku kako na IAS farmacije, koje postoje tako i na IAS medicine čija je akreditacija u toku.

Fakultet i naše studijske programe maturantima u Smederevu predstavila je prodekan za zdravstvenu delatnost prof. dr Mirjana Veselinović, internista-reumatolog, naglašavajući da je za 45 godina FMN, a posebno u poslednjem periodu postigao sjajne rezultate u oblasti obrazovanja, u nauci, saradnji sa vrhunskim zdravstvenim ustanovama u zemlji i regionu. „Naš najveći rezultat je veliko interesovanje koje iz godine u godinu pokazuju maturanti za upis na naše osnovne studije o čemu svedoči i vaše prisustvo danas u ovolikom broju .Pored medicine, farmacije i stomatologije, kao i osnovnih strukovnih studija od prošle godine sa kolegama sa Pedagoškog fakulteta u Jagodini realizujemo studijski program medicinska sestra-vaspitač. Nakon akreditacije studija farmacije na engleskom u postupku smo akreditacije IAS medicine na engleskom i tu očekujemo veliko interesovanje budućih brucoša“, rekla je prof. Veselinović. Ona je posebno istakla da se kod nas na FMN godinama unazad primenjuje tutorski sistem rada, gde je student u fokusu“ i gde svi nastavnici i saradnici su tu da maksimalno pomognu našim studentima.“ Tutorski sistem podrazumeva rad sa studentima u malim grupama koji omogućava kontinuirano učenje i visok kvalitet nastave. Tutora dobijate već na prvom predavanju i on vas prati toko čitavog školovanja koje traje 3 godine na osnovnim, 5 na farmaciji i stomatologiji i 6 godina na studijama medicine. Nakon završetka bilo kog studijskog programa našeg fakulteta imate velike mogućnosti za rad i dalje usavršavanje. Ono što naše studije čini vrlo atraktivnim i kvalitetnim je veliki broj pacijenata, sa kojim se susrećete u okviru kliničkih predmeta i praktičan rad na savremenoj opremi uz korišćenje savremenih materijala i najsavremeniju dijagnostiku“, rekla je prof. dr Mirjana Veselinović.

U okviru predstavljanja maturantima u Smederevu su prikazane i nove zbirke za pripremu i polaganje prijemnog ispita koje su nedavno izašle iz štampe. Svi prisutni pozvani su da prisustvuju tradicionalnoj manifestaciji „Dan otvorenih vrata“ kada će maturantima iz cele Srbije, 22.aprila i 27.maja, biti predstavljeni naši studijski programi.

FMN PREDSTAVLJEN NA "DANIMA KRAGUJEVAČKE KNJIGE"

Stampana izdanja Fakulteta medicinskih nauka i spomenica Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Kragujevcu, predstavljeni su u četvrtak, 23. februara, na tradicionalnoj manifestaciji Dani kragujevačke knjige, koju je Narodna biblioteka Vuk Karadžić organizovala u svojoj galeriji.

Kao svog najznačajnijeg i najproduktivnijeg izdavača Univerzitet je ove godine promovisao Fakultet medicinskih nauka, o čijoj izdavačkoj delatnosti je govorio prof. dr Vladimir Živković, istaknuti mladi istraživač sa više od sto objavljenih naučnih radova u referentnim časopisima. On je naglasio da iz godine u godinu naš fakultet sve veću pažnju poklanja izdavačkoj delatnosti i da je to rezultiralo da u 2022. godini izdamo knjiga i udžbenika među kojima Fiziologija udžbenik za osnovne strukovne studije, Zbirka test pitanja iz biologije za pripremu prijemnog ispita, Zbirka zadataka iz hemije za pripremu prijemnog ispita, Fizikalna rehabilitacija bolesnika na hemodijalizi, Uvod u farmaceutsku praksu, Farmakoterapijski priručnik za stomatologe, odabrana poglavlja', Primenjena kozmetologija, Preterminski porođaj i uloga alfa lipoinske kiseline u prevenciji i terapiji, Bihevioralni testovi na animalnim eksperimentalnim modelima, Terapija inflamacijskih bolesti creva i analiza troškova, Savremeni aspekti i dileme u lečenju oboljenja slezine.

Kada je reč o novim izdanjima prof. Živković je za 2023. godinu najavio intenzivnu izdavačku delatnost i dodao da su već u štampi sledeća izdanja: 'Farmaceutska fizička hemija, zbirka zadataka, Uvod u farmaceutsku tehnologiju, drugo izdanje, Astma u dece, Preterminski porođaj i uloga alfa lipoinske kiseline u prevenciji i terapiji drugo izmenjeno izdanje i Osnovi ehosonografije.

Mr Katarina Karamijalković govorila je o našoj publikaciji Bibliogafija Medicus-a. U drugom delu programa predstavljena je monografija Pet decenija Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu o kojoj je govorila jedan od autora, prof. dr Marina Topuzović.

ODRŽANA KOMEMORACIJA PROF. DR MIODRAGU MIJI LUKIĆU

U prisustvu članova porodice supruge Aleksandra, sina Srđana i kćerke Ane, dekana prof. dr Vladimira Jakovljevića, prodekana, šefa katedre za imunologiju prof. dr Ivana Jovanovića, brojnih profesora, saradnika i prijatelja u amfiteatru FMN u Kragujevcu održana je komemoracija prof. dr Miodragu Miji Lukiću, emeritus profesoru našeg fakulteta , koji je preminuo 17. januara ove godine. Nakon minuta ćutanja kojim su prisutni odali poštu prof. Lukiću okupljenima se obratio dekan prof. dr Vladimir Jakovljević, koji je rekao da je profesor Lukić čovek koji je promenio duh razmišljanja na našem fakultetu, pre svega na imunologiji a zatim i u bazičnim naukama.'' U momentu kada smo započinjali sa doktorskim studijama profesor Mija Lukić je bio taj kamen oko koga se vrtela naučna građevina i kao takav je, do samog kraja, radio na tome'', rekao je dekan Jakovljević.

Prof. Lukić iza sebe je ostavio neizbrisiv trag u nauci, mikrobiologiji, imunologiji, veliki broj naučni radova ali i brojne mlade kolege koji su bili njegovi đaci, doktoranti a sada su i sami profesori. O prof. Miodragu Lukiću na komemoraciji su govorili: prof. dr Ivan Jovanović šef katedre za imunologiju, prof. dr Nemanja Jovičić potpredsednik Društva imunologa Srbije, prof. dr Ivan Srejović, prodekan za DAS FMN. Svi oni saglasni su da je teško izdvojiti neki od radova profesora Mije Lukića kao najznačajniji ili najbolji, kao što je gotovo nemoguće izdvojiti i neki od perioda njegovog naučnog stvaranja i dati mu epitet najbogatijeg ili najplodnijeg. Međutim, čini se da je kreativni zenit profesor Lukić postigao dolaskom na Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu 2005.godine, gde je dve godine kasnije 2007. godine izabran i za emeritus profesora. U telegramu saučešća koji je porodici Lukić i fakultetu uputio rektor Univerziteta u Kragujevcu se, između ostalog, kaže ''Prof. dr Miodrag Lukić bio je jedan od najistaknutijih srpskih imunologa i najcitiranijih naučnika u našoj akademskoj zajednici. Svojim predanim radom na naučnoistraživačkom i pedagoškom planu dao je veliki doprinos afirmaciji Fakulteta medicinskih nauka i našeg Univerziteta. Visoko vrednujući njegove doprinose, Univerzitet u Kragujevcu mu je 2018. godine uručio Svetosavsku nagradu za životno delo''.

Prebogato iskustvo, ogromno znanje i ugled svetski prepoznatog naučnog autoriteta profesor Mija Lukić nesebično je stavljao na raspolaganje mlađim kolegama koji su započinjali naučnu karijeru. Naučni rezultati koji su proistekli iz neumornog rada kragujevačke imunologije, i prof. Lukića omogućili su prepoznavanje Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu kao jednog od najznačajnijih centara za ispitivanje imunskih mehanizama i patoloških stanja u kojima posreduju imunski poremećaji.

POČELA REALIZACIJA ERAZMUS+ PROJEKTA
"STRENGTHENING CAPACITIES AND DIGITAL COMPETENCES IN BIOMEDICAL EDUCATION THROUGH INTERNATIONALIZATION AT HOME (BIOSINT)"

Fakultet medicinskih nauka domaćin je trećeg sastanka učesnika Erazmus + programa „BIOSINT“ , čiji je nosilac naša ustanova a u kome učestvuju i Univerziteti iz Temišvara (Rumunija) , Levena (Belgija), Tuzle, Mostara, Foče, Podgorice, Tirane i Skadra . Projekat je zvanično počeo u januaru ove godine i planirano je da bude realizovan u naredne tri godine. Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević , u uvodnom obraćanju učesnicima projekta, rekao je da je ponosan da je napravljen dobar „konzorcijum“ nekoliko univerziteta koji imaju za cilj da naprave internalizaciju kod kuće, odnosno da pokuša da uvede nove tehnologije u obrazovanju, pre svega u oblasti medicine .“To je za nas veoma bitno jer učenje na daljinu je veoma potrebno, pogotovo ako se osvrnemo na vreme koje je iza nas tokom pandemije korona virusa, a može da bude i vrlo dobra stvar za neke nove generacije jer će omogućiti da dopremo do svih kojima je naše znanje potrebno a da praktično budemo kod kuće“', rekao je prof. Jakovljević.

Prema rečima prof. dr Dragana Milovanovića koji uz doc. dr Milana Zarića rukovodi projektom na našem fakultetu, projekat BIOSINT predlaže aktivnosti grupisane u pet radnih paketa koji u potpunosti podržavaju opšte i specifične ciljeve programa Erazmus+ program. Namera je da unapredi obrazovanje i razvoj studenata biomedicinskih nauka, kao i nastavnika i administrativnog osoblja visokoškolskih ustanova. Osnovni cilj projekta je jačanje kapaciteta i digitalnih kompetencija u biomedicinskom obrazovanju kroz internacionalizaciju kod kuće (IaH -Internationalization at Home).

Posebni ciljevi projekta su:

• "State of Art" internacionalizacija kod kuće u biomedicinskim visokoškolskim ustanovama Evropske unije i zemljama Zapadnog Balkana (WBC - Western Balkan Countries)
• Razvoj IaH strategija na WBC biomedicinskim visokoškolskim ustanovama
• Razvoj digitalnih protokola i usluga za međunarodne studente i osoblje
• Uvođenje interkulturalnih i međunarodnih kompetencija kroz postojeće kurseve i kreiranje novih virtuelnih kurseva
• Postavljanje međunarodnog digitalnog okruženja za nastavu i učenje za domaće studente
• Promovisanje rezultata projekta i informisanje zainteresovanih strana

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU SVEČANO PROMOVISAO SVOJE NAJBOLJE NAUČNICE

Povodom ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, Univerzitet u Kragujevcu je po drugi put dodelio priznanja za najbolje naučnice sa najviše rezultata u naučnoistraživačkom radu u protekloj godini, na 12 fakulteta u sastavu Univerziteta u Kragujevcu i Institutu za informacione tehnologije, Kragujevac. U Svečanoj sali Univerziteta u Kragujevcu priznanja najboljim naučnicama Univerziteta u Kragujevcu uručio je rektor prof.dr Nenad Filipović. On je ovom prilikom istakao da je ovo znak pažnje prema svim devojkama i ženama na Univerzitetu koje se bave naukom i koja imaju imponzantne rezultate. ''Na Univerzitetu u Kragujevcu imamo preko 40 posto naučnica koje zaista vredno i predano rade , što pokazuje i da naš Univerzitet ima rodnu ravnopravnost i da dajemo podstreke i sve mogućnosti koje mladi naučnici mogu da imaju. Vaš zadat je težak jer je dvostruki- nosite porodicu što je temelj svakog normalnog života a s druge strane ozbiljno se bavite naukom. To sa sobom nosi da morate da podnesete određene žrtve i zarad svoje karijere ali i da uskladite sve ostale obaveze i zato vam upućujem svoju zahvalnost i divljenje'', rekao je rektor Filipović.

Prisutne je pozdravila prorektor za naučnoistraživački rad Univerziteta u Kragujevcu, prof. dr Biljana Petrović koja je istakla da ona, kao jedina žena u rekotorskom kolegijumu Univerziteta je jako srećna što je naš Univerzitet prepoznao značaj žena i ustanovio nagrađivanje najboljih naučnica. Najbolje naučnice Univerziteta u Kragujevcu sa najviše rezultata u naučnoistraživačkom radu u protekloj godini su: Dejana Zlatanović, vanredni profesor Ekonomski fakultet u Kragujevcu, Snežana Ćirić-Kostić, vanredni profesor Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, Tamara Nikolić Turnić, docent Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu, Jelena Spasić, vanredni profesor Fakultet Pedagoških nauka u Jagodini , Tamara Đurđić-Milošević, docent Pravni fakultet u Kragujevcu, Milena Vukić, naučni saradnik Prirodno-matematički fakultet u Kragujevcu ,Nevena Vukić, profesor strukovnih studija Fakultet tehničkih nauka u Čačku ,Marina Semiz, docent Pedagoški fakultet u Užicu, Milana Dodig, docent Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu, Marija Paunović, docent Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Nadica Stojanović, docent Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu i Katarina Marković, naučni saradnik Institut za informacione tehnologije Kragujevac.

U ime nagrađenih najboljih naučnica obratila se docent našeg Fakulteta Tamara Nikolić Turnić koja se najpre zahvalila Univerzitetu koji je preoznao značaj žena u naučno-istraživačkom radu na našem Univerzitetu i doprinos koje one daju nauci. ''Želim da se zahvalim i svim svojim kolegama iz Centra za funkcionalna i farmakološka istraživanja FMN sa kojima svakodnevno radim i prof.dr Vladimiru Jakovljeviću koji uspešno predvodi naš tim. Za mene je ovo priznanje velika satisfakcija za dosadašnji rad ali i podstrek za budućnost'', rekla je doc.dr Tamara Nikolić Turnić.

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci 11. februara ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2015. godine, sa ciljem podsticanja žena i devojaka da se bave naukom i naučnoistraživačkim radom.

ODRŽANA KOMEMORACIJA PROF. DR MIHAILU PANTOVIĆU

U amfiteatru našeg Fakulteta danas je održana komemoracija Prof. dr Mihailu Pantoviću, neuropsihijatru, redovnom profesoru Fakulteta medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu u penziji ,koji je preminuo je u subotu, 14. januara 2023. godine. Komemoraciju je otvorio dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević ističući da je prof. Pantović ostavio izuzetno jak pečat u radu kako našeg fakulteta tako i Kliničkog centra. „Prof. Pantović bio je jedan od osnivača našeg fakulteta, dugogodišnji rukovodilac katedre , inovator i čovek koji je bio preteča postdiplomskog usavršavanja kod nas, uz još par entuzijasta. On je bio i neka vrsta duhovnog nadzora nad mojim razvojem, čovek koga sam na prvom mestu osećao kao prijatelja a znam kakav je odnos imao i prema studentima, saradnicima i kolegama. Takvih ljudi kao što je on, takvih erudita, intelektualaca više nema. Bio je čovek enciklopedijskog znanja ne samo iz svoje uže oblasti medicine već i filozofije, književnosti, umetnosti. Imali smo jako dobar, ljudski odnos , kolegijalan i osećao sam tu očinsku ljubav kod njega u svakom momentu i njegov odlazak je nenadoknadiv gubitak za sve nas“, rekao je prof. Jakovljević.

Profesionalnu specijalističku karijeru prof. Pantović otpočeo je na Odeljenju neuropsihijatrije tadašnjeg Medicinskog centra „Dr Mihailo Ilić“ u Kragujevcu, i proveo je u bolnici čitav aktivni, radni vek, sve do odlaska u penziju. Bio je prvi direktor tadašnjeg Centra za neurologiju Kliničko-bolničkog centra Kragujevac, koji kasnije prerasta u Kliniku za neurologiju. Usavršavao se na vodećim evropskim klinikama za neurologiju. U ime UKC Kragujevac, Klinike za neurologiju govorila je direktorka, neurolog, doc. dr Tatjana Bošković Matić koja je rekla da je imala čast da uči od takvog profesora tokom svog školovanja. „Kada sam se zaposlila kao neurolog bio mi je ne samo direktor već čovek od koga sam naučila pregršt stručnih ali pre svega ljudskih stvari o pacijentima. Ovo ne govorim samo u svoje ime već u ime generacija lekara, u ime zaposlenih na Klinici za neurologiju, koja je uz njega i nas kao njegovih učenika postala prepoznatljiva u stručnoj i naučnoj javnosti Srbiji“, istakla je doc. dr Tatjana Bošković Matić. Prof. dr Mihailo Pantović bio je jedan od utemeljivača naučne misli u kragujevačkoj neurologiji, neuropsihijatriji i neuronaukama. Bio je dugogodišnji Sef katedre poslediplomskih studija neuronauka i mentor mnogim postdiplomcima koji su danas i sami profesori. Jedan od njih je i prof. dr Radiša Vojinović, radiolog i šef katedre za radiologiju koji se oprostio od svog mentora rečima da se neke od njegovih najlepših uspomena upravo vezuju za prof. Pantovića i da su njegova predavanja, obraćanja pacijentu i obični razgovori odisali rečima koje su bile lepe, milozvučne, nadahnute, produhovljene pa su zbog toga lako klizile kroz priču , bez obzira na temu i priliku. „Kada sam radio magisterijum i doktorat pod njegovim mentorstvom nikada se nije trudio da mi nametne uskostručne smernice, već je to radio na suptilan, njemu svojstven način, često uz šale i asocijacije, što me je mnogo više bodrilo u osvajanju nauke“, rekao je prof. Vojinović.

Prof. Pantović dugi niz godina predvodio je Katedru za neurologiju a obavljao je i dužnost prodekana Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. Bio je izrazito aktivan u Društvu neurologa Srbije, Srpskom lekarskom društvu, Lekarskoj komori Srbije i brojnim međunarodnim naučnim i stručnim udruženjima. Predvodio je grupu entuzijasta koja je u Kragujevcu osnovala Društvo za neuronauke, pre 15 godina, istakao je farmakolog prof. dr Dragan Milovanović i dodao da je to društvo jedan od dosanjanih snova prof. Pantovića i u njemu je pun izražaj našao njegov raskošni talent, raskošna erudicija i raskošni intelekt. „Okružen saradnicima i sledbenicima on je tu osećao jedan prijatan ambijent i tražio je nadahnuće, poslednjih godina posebno u manastiru Studenica gde smo pričali o medicini, umetnosti, estetici“, rekao je prof. Milovanović. Ličnost prof. dr Mihaila Pantovića je bila jedinstvena, bogata, retka i dragocena o čemu je govorio njegov dugogodišnji kolega i prijatelj psihijatar prof. dr Dragan Ravanić naglašavajući da je fakultet, grad, medicina, Sumadija izgubila mnogo jer nas je napustio jedan vrhunski intelektualac. „Bio je sjajan predavač, dolazili su ljudi sa drugih fakulteta da ga slušaju“, rekao je, između ostalog prof. Ravanić.

Od prof. Pantovića oprostio se i jedan od njegovih brojnih prijatelja koji nije iz sveta nauke i medicine, narodni poslanik Mirko Čikiriz koji je rekao da je prof. Pantovića smatrao svojim duhovnikom i da zna da bi bio ponosan da može da vidi ko se sve i na koji način danas oprašta od njega. U ime porodice se od prof. Pantovića oprostila supruga prof. dr Vesna Pantović koja se i zahvalila svima koji su došli na komemoraciju i time odali poštu njenom suprugu.

PROMOVISANA KNJIGA
''SAVREMENI ASPEKTI I DILEME U LEČENJU OBOLJENJA SLEZINE''

U amfiteatru FMN predstavljena je knjiga ''Savremeni aspekti i dileme u lečenju oboljenja slezine'' koju je izdao naš fakultet, čiji je autor naučni saradnik, hirurg u KBC ''Bežanijska kosa'' dr Vladimir Milosavljević, koji je i jedan od trojice glavnih autora uz prof. dr Miloša Bjelovića i doc. dr Bojana Stojanovića sa našeg fakulteta i hirurga UKC Kragujevac.

Na samom početku promocije dekan FMN, koji je ovom prilikom bio u ulozi izdavača i autora prof. dr Vladimira Jakovljevića, istakao da je jedan od ciljeva našeg fakulteta bio i jeste da se izdavačka delatnost maksimalno unapredi i da se broj tematskih knjiga, monografija i udžbenika poveća. ''Ova knjiga je za mene zaista jedno fantastično štivo i dok sam na mestu dekana stimulisaću naš nastavni kadar da izdaju knjige i udžbenike'', rekao je dekan Jakovljević. On je istakao da je ovo dobar primer dobre saradnje više institucija, pre svega KBC Bežanijska kosa i našeg fakulteta.

Hirurg UKC Bežanijska kosa, naučni saradnik, koji je studije medicine i doktorsku disertaciju odbranio na našem fakultetu dr Vladimir Milosavljević istakao je da najpre da je ovo prva knjiga koja se bavi oboljenjima slezine nakon 1996.godine i da se sastoji iz dva dela-prvog koji se bavi nehirurškim, opštom delom i drugi koji obuhvata hiruški deo. ''Knjiga ima 27 poglavlja i trudili smo se da među autorima poglavlja budu eminentni stručnjaci i ono na šta sam posebno ponosan je negde oko 20 auto citata odnosno radova koje smo publikovali svi mi u međunarodnim časopisima kao i na činjenicu da se u njoj prvi put pojavljuju neke operativne tehnike koje do sada u literaturi na srpskom jeziku nisu opisane'', rekao je dr Milosavljević. U ovoj knjizi naš fakultet i UKC Kragujevac kao jedan od glavnih autora predstavlja hirurg doc. dr Bojan Stojanović koji je naglasio da su u savremenoj hirurgiji bolesti slezine jako prisutne, bilo da je reč o primarnim bolestima ovog organa ili da je slezina zahvaćena patološkim procesima drugih organa. ''Ovaj udžbenik je jedan od retkih koji se kako u našoj tako i u inostranoj literaturi bavi svim aspektima patologijom i oboljenjima slezine i cilj nam je bio da obezbedimo jedan nov udžbenik koji će pokriti sve aspekte oboljenja slezine i koji će pomoći u svakodnevnom radu kako lekara opšte prakse tako i internistima, patolozima, anesteziolozima, gastroenterolozima ali i kao sredstvo edukacije našim specijalizantima i doktorantima našeg Fakulteta, istakao je doc. dr Bojan Stojanović. Prof. dr Miloš Bjelović se zahvalio rukovodstvu našeg fakulteta koje je prepoznalo značaj ove knjige ali i same teme.

Među autorima poglavlja su brojni profesori kako sa našeg, tako i sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, Medicinskog fakulteta u Prištini sa privremenim sedištem u K. Mitrovici, Medicinskog fakulteta u Foči ali i lekari iz UKC Srbije, UKC Kragujevac, UKC Niš, Univerzitetskog kliničko bolničkog centra Bežanijska kosa, RFZO i mnogi drugi. U ime autora na promociji je govorila Doc. dr Marija Zdravković internista-kardiolog, direktorka KBC Bežanijska kosa istakavši da je jako srećna što je u Kragujevcu na FMN na promociji, kako je rekla, jednog fantastičnog udžbenika koji će ostati srpskoj medicini, koji među autorima ima 13 profesora i 6 docenata različitih fakulteta, što retko koja knjiga ima. ''Svi koji budu učili iz ove knjige imaće jedan širi aspekt što će biti posebno važno za pacijente koji se operišu i kojima život znači od našeg znanja'', rekla je doc. dr Marija Zdravković. Recenzenti knjige ''Savremeni aspekti i dileme u lečenju oboljenja slezine'' su prof. dr Aleksandar Karamarković, prof. dr Nebojša Anđelković i doc. dr Aleksandar Cvetković. U ime recenzenata obratio se docent FMN Aleksandar Cvetković koji je i direktor Klinike za hirurgiju UKC Kragujevac koji je rekao da knjiga predstavlja pokušaj približavanja osnovnih znanja, koja su neophodna za rad sa pacijentima kod kojih je u pitanju patologija slezine. ''Odavno postoji potreba za jednom ovakvom knjigom na srpskom jeziku a dizajnira je tako da dopuni, a ne da zanemari standardne udžbenike. Na moderan i sveobuhvatan način obrađena je patologija slezine aspekta različitih medicinskih disciplina, a isto tako su detaljno opisani i modaliteti lečenja. Uveren sam da će svi oni koji budu čitali ovu knjigu, od učenika do iskusnih lekara, naći mnogo korisnih informacija'', rekao je doc. Cvetković.

?>

ODRŽANA KOMEMORACIJA PROF. DR MIROLJUBU JOVANOVIĆU

U prostorijama Interne klinike UKC Kragujevac danas je održana komemoracija povodom smrt prof. dr Miroljuba M. Jovanovića interniste – endokrinologa, dugogodišnjeg direktora Interne klinike i dekana našeg Fakulteta u periodu od 2002.do 2005.godine. Na komemoraciji su govorili dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, pomoćnik direktora UKC prof. dr Aleksandra Tomić Lučić i prof. dr Aleksandar Đukić direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Kragujevac.

Naglašavajući da je odlaskom prof. Jovanovića endokrinologija, UKC, Fakultet i čitava zajednica izgubila velikog stručnjaka i profesora dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević rekao je i da je otišao jedan izuzetan naučnik, lekar ali pre svega čovek koji je spadao u one koji cene individualnost, slobodu razmišljanja i intelektualne vrednosti , uporan i istrajan u ostvarivanju ciljeva, neko ko je voleo nova znanja i stalno ih usavršavao.“ Prof. Jovanović je 2002. izabran za dekana Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i dok je bio na toj funkciji, do 2005.godine, otvoren je smer za višeg medicinskog tehničara (sadašnje osnovne strukovne studije), a pripremljen je odsek za farmaciju, na koji su se 2005. godine upisali prvi studenti. Prof. Jovanović je pripadao generaciji doktora i intelektualaca kojih više nema, jer polako izumiru u ovoj zemlji. On je bio pravi primer jednog iskusnog i pravog lekara , ali i profesora, edukatora i rukovodioca koji je dao nemerljiv doprinos Fakultetu medicinskih nauka u razvoju novih programa. To je u stručnom i naučnom smislu bio veliki iskorak jer smo do tada bili samo na jednom studijskom programu“, rekao je dekan Jakovljević.

Prof. Jovanović rođen je 4.2.1944. u Gradcu kod Batočine. Gimnaziju je završio u Kragujevcu sa odličnim uspehom, a Medicinski fakultet u Beogradu diplomirao je 1969. godine. Specijalistički ispit iz interne medicine položio je 1977. godine na Internoj klinici A u Beogradu, magistarski rad iz endokrinologije odbranio je 1981. godine, a doktorsku disertaciju 1985. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Intenzivno se bavio dijagnostikom i terapijom endokrinih oboljenja i bolesti metabolizma. Bio je mentor studentskih istraživačkih radova i učesnik mnogih simpozijuma u zemlji i inostranstvu. Stručno se usavršavao u Nemačkoj. Učestvovao u organizovanju i sprovođenju prvog prijemnog ispita, kada je Medicinski fakultet u Kragujevcu postao samostalan (1986. godine). O prof. Jovanoviću na današnjoj komemoraciji govorio je i prof. dr Aleksandar Đukić internista-endokrinolog, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Kragujevac ističući da će nedostajati svima onima koji pripadaju endokrinološkoj porodici u našem gradu. „Sve nas ispunjava ponos jer smo učili od njega koji je bio i biće deo naše klinike. Pored znanja koje nam je nesebično prenosimo naučio nas je i mnogim pravilima i tajnama. Prof. Jovanović ima ogroman uticaj na čitavu endokrinološku porodicu i on je imao najveći značaj za razvoj endokrinologije u Kragujevcu a mi sada nastavljamo da radimo ono čemu nas je učio i naučio“, rekao je prof. Đukić.

U ime rukovodstva UKC Kragujevac od prof. Jovanovića oprostila se pomoćnik direktora, internista-reumatolog prof. dr Aleksandra Tomić Lučić koja je podsetila da je upravo on zaslužan za izgradnju današnje zgrade Interne klinike koja je formirana kao prva klinika tadašnjeg KBC Kragujevac 1987. godine, čiji je dugogodišnji direktor i bio. Nova zgrada je vrlo brzo, već 1992. godine, stavljena u funkciju čime je omogućen razvoj subspecijalističkih grana interne medicine – kardiologije, endokrinologije, hematologije, gastroenterologije i pulmologije.

Iza prof. Jovanovića ostali su sin Dušan, magistar diplomatije i međunarodnih odnosa, koji živi u Ženevi, u Svajcarskoj i radi u Ujedinjenim Nacijama, ćerka Milica, profesor muzike, koja živi i radi u Kragujevcu, ćerka Marija, diplomirani psiholog koja živi i radi u Hamiltonu u Kanadi, kao i četiri unuka Branislav, Nenad, Miroljub i Jovan.

PREDSTAVLJENI REZULTATI CENTRA
ZA PREDKLINIČKA I FUNKCIONALNA ISTRAŽIVANJA

Akreditacija Centra izvrsnosti za izučavanje redoks ravnoteže u kardiovaskularnim i metaboličkim poremećajima , dobijanje zvaničnog sertifikata dobre laboratorijske prakse, otvaranje Centra za hiperbaričnu medicinu, angažovanje četvoro nastavnika na državnom Univerzitetu ''Sečenov'' u Moskvi, 34 rada objavljenih u prestižnim međunarodnim časopisima, tri nova doktora medicinskih nauka, neki su od rezultata Centra za predklinička i funkcionalna istraživanja koja je danas u amfiteatru FMN predstavio rukovodilac Centra i dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević. On je, u okviru tradicionalnog okupljanja saradnika i nastavnika, koji su angažovani u ovom Centru na početku kalendarske godine istakao da je po ostvarenim rezultatima 2022.godina uspešnija od prethodne i dodao da je u oblasti istraživanja, na osnovu broja naučnih radova u protekloj godini najbolji istraživač Nevena Lazarević ( Draginić). Rezultate i rad u Centru za predklinička i funkcionalna istraživanja pored države i nadležnog ministarstva prepoznao je i Univerzitet u Kragujevcu pa je tako prof. dr Vladimir Živković, u okviru obeležavanja dana Univerziteta dobio priznanje kao najbolji naučnik u oblasti medicine a prof. dr Nevena Jeremić nagrađena je kao najbolja naučnica u oblasti medicine, u okviru dodele nagrada najboljim ženama u nauci.

Godina iza nas donela je i intenziviranje saradnje sa državnim ''Sečenov '' Univerzitetom u Moskvi ali i potpisivanje memoranduma o saradnji sa Institutom ''Monitobe'' iz Kanade čiji je rukovodilac prof. dr Lori Kiršegbaum promovisan u gostujućeg profesora našeg Fakulteta. Nastavni i saradnici ovog Centa imali su zapaženo učešće na 8-im susretima sekcije za kardiovaskularna istraživanja koji je održan u Segedinu u septembru prošle godine kada je i prof. dr Vladimir Jakovljević izabran za predsednika Evropske sekcije Internacionalne akademije za kardiovaskularna istraživanja i kada je dobio priznanje za životno deo ove organizacije. Prof. Jakovljević najavio je danas da će početkom jula u Beogradu biti održan svetski kongres patofiziologa čiji će organizator biti i FMN u Kragujevcu. On je izrazio i zadovoljstvo što je u 2022.godni naš Fakultet izdao udžbenik ''Fiziologija'' namenjen pre svega studentima strukovnih studija a čiji su autori , između ostalih, i nastavnici i saradnici Centra za predklinička i funkcionalna istraživanja. On je dodao i da je grupa koju predvodi primer i model kako bi trebalo da rade i druge katedre na FMN i kao glavni cilj u kalendarskoj godini naveo učešće tj. pisanje novih projekata.

PRIZNANJE REGISTRA DOBROVOLJNIH DAVALACA MATIČNIH ĆELIJA FMN

Povodom završetka kampanje ''Osloni se na mene'' Registra davalaca matičnih ćelija hematopeze Srbije u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije održana je konferencija za novinare na kojoj su predstavljeni rezultati kampanje i uručena priznanja svima koji su se akciji odazvali. Rezultate kampanje predstavila je dr Glorija Blagojević podsećajući da je kampanja započeta sa ciljem da se broj davaoca matičnih ćelija, kojih je sada u Srbiji oko 12 hiljada poveća. '' Naš cilj je da stignemo do brojke od 100 hiljada jer će na taj način većina bolesnika kojima su matične ćelije jedini vid lečenja i izlečenja od najtežih bolesti moći da se transplantira davaocima iz nacionalnog registra'', rekla je dr Blagojević i najavila nastavak kampanje i u narednom periodu.

Među dobitnicima priznanja za učešće u akciji je i FMN a priznanje je dr Glorija Blagojević uručila dekanu prof. dr Vladimiru Jakovljeviću. Podsetimo, u okviru programa obeležavanja slave i dana FMN Registar dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije predstavljen je u našoj ustanovi i tom prilikom preko 50 naših studenata upisalo se u registar čime s pokazali i svoju treću dimenziju koja nije samo nauka i obrazovanje, već i humanost koja je za poziv koji su odabrali važna koliko i prve dve.

DEKAN JAKOVLJEVIĆ IZABRAN ZA ČLANA NACIONALNOG SAVETA ZA SPORT

U Palati Srbija formiran je Nacionalni savet za sport, a jednoglasnom odlukom svih 35 članova, za predsednika je izabran ministar sporta Zoran Gajić .Osnivačkoj sednici Saveta za sport prisustvovao je veliki broj istaknutih sportskih ličnosti i bivših sportista, kao i stručni lica iz oblasti nauke o sportu i medicine sporta: Božidar Maljković, Predrag Danilović, Davor Stefanek, Nenad Borovčanin, Dragan Gale Jović, Željko Trajković, Dragan Atanasov, profesor Vladimir Koprivica i drugi.

Za člana Nacionalnog Saveta za sport izabran je i dekan našeg fakulteta prof. dr Vladimir Jakovljević, specijalista sportske medicine, koji je bio i sportski lekar Ženskog rukometnog kluba Kragujevac, zatim Odbojkaškog kluba Radnički, Rukometnog kluba Partizan, Ženskog rukometnog kluba Radnički Beograd, i na kraju ženske rukometne reprezentacije. Prof. Jakovljević je i dugogodišnji konsultant za suplementaciju i ishranu u brojnim klubovima i kolektivima, i potpredsednik zdravstvene komisije Rukometnog saveza Srbije od 2020. godine.

Nacionalni Savet za sport će predlagati i pratiti implementaciju mera za razvoj srpskog sporta, koordinisati i uspostavljati komunikaciju između svih ključnih strana u cilju nastavka pozicioniranja na međunarodnoj takmičarskoj sceni, pomagaće u identifikovanju i razvoju strateških prioriteta i pružati pomoć pri tumačenju relevantnih propisa, radiće na unapređenju učenja u specijalizovanim oblastima sporta. Ministar sporta Zoran Gajić izrazio je zadovoljstvo zbog formiranja Nacionalnog saveta za sport jer ćemo time, kako je rekao, tretirati sport kao integralnu celinu. „Hoćemo da autoritetom svih članova, njihovom sportskom istorijom, uspesima, njihovom motivacijom da pomognu srpskom sportu, a verujte niko nije odabran da bude ovde pro forme, zajedno da doprinesemo razvoju srpskog sporta. Očekujemo mnogo novih ideja a otprilike osnovne pravce znamo“, rekao je predsednik novoformiranog Nacionalnog saveta za sport i ministar sporta Zoran Gajić.

SVEČANOM AKADEMIJOM OBELEŽENO 45 RADA FMN

Intoniranjem državne himne Bože pravde i studentske himne Gaudeamus Igitur, u izvođenju mešovitog hora umetničkog ansambla „Stanislav Binički“ Ministarstva odbrane Republike Srbije, u Kristalnoj sali Exclusive Event Center počela je svečana akademija kojom je naš Fakultet obeležio 45 godina rada i postojanja.

U prisustvu ministra prosvete u Vladi Srbije Branka Ružića, najviših predstavnika Grada na čelu sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem, rektorom Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenadom Filipovićem, dekanima i prodekanima medicinskih, stomatoloških i farmaceutskih fakulteta iz Beograda, Novog Sada, Niša, Prištine, Podgorice, Foče, dekanima fakulteta našeg Univerziteta, direktorom UKC Kragujevac prof. dr Slobodanom Milisavljevićem, direktorima zdravstvenih ustanova iz grada i regiona, velikim brojem naših nastavnika i saradnika predstavljen je film u kome su prikazani najznačajniji momenti u radu naše ustanove u proteklih godinu dana.

Na akademiji su zvanice i goste pozdravili dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, ministar prosvete Branko Ružić, rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, saglasni da smo postigli odlične rezultate u radu kako u oblasti obrazovanja tako i naučnoistraživačkom radu ali i proširenju zdravstvene delatnosti. Akademija je bila i prilika da dekan uruči diplome i zlatnike najboljim ovogodišnjim diplomcima- u oblasti medicine Jeleni Savić, farmacije Milici Bogićević, stomatologije Mariji Zorić, strukovnih studija medicinska sestra Jovani Đurović i strukovnom fizioterapeutu Berini Kriještorac. U ime nagrađeni okupljenima se obratila i zahvalila doktor medicine Jelena Savić. U muzičkom delu programa prisutni su bili u prilici da čuju i kamerni orkestar muzičkog ansambla „Stanislav Binički“ koji je izveo numere: Tamo daleko, Bojarka, Sve dok je tvoga blagog oka sjaj i Najduža noć.

Govor dekana FMN prof. dr Vladimira Jakovljevića:

Uvaženi gospodine ministre, uvaženi gospodine gradonačelniče, uvaženi gospodine rektore, uvaženi dekani, raniji dekani i prodekani fakulteta medicinskih nauka iz Srbije i regiona, uvaženi dekani fakulteta Univerziteta u Kragujevcu,

Dragi nastavnici, saradnici i nenastavno osoblje Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu i pre svega DRAGI STUDENTI:

Sticajem životnih okolnosti, meni je pripala izuzetna čast da Vam se obratim na današnji dan, kada obeležavamo jedan među jubilej: sredinu između 40-te i 50-te godine od kada se prvi put čula nastavna reč iz oblasti medicinskih nauka u gradu Kragujevcu i to kreirana od strane jednog od velikana medicinske misli u našoj zemlji Vladimira Đorđevića – Čambe. Za jedan životni vek, 45 godina je nešto malo manje od pola puta, ako verujemo našim genetskim proračunima, a nešto malo više od pola puta uzimajuću u obzir sve rizike brzog vremena u kome živimo. Za život jedne škole, a posebno visoke škole, to je tek stidljivi početak, ako bacimo pogled oko sebe i vidimo kolika je tradicija najstarijih velikih medicinskih škola u bližem i danjem okruženju. Kao i u svemu, i na ovom zadatku smo dovedeni kao nacija u situaciju da u vreme dok su zemlje zapadne civilizacije počinjale sa ustrojenim visokim obrazovanjem formiranjem prvih univerziteta, mi tu istu civilizaciju nesebično vojno branimo od nadolazeće sile koja dolazila sa istoka i koja je mlela sve pred sobom. I, kao i uvek, dali smo svoj doprinos u toj odbrani, istovremeno se nesebično žrtvujući za ideale i postulate tadašnjeg prosvetiteljskog Zapada, istovremeno bacajući sebe u viševekovnu prosvetiteljsku tamnicu. Jedini ko se i tada, kao i uvek kroz vekove, kao i sada borio da ta politička tamnica ne bude i duhovna bila je Srpska pravoslavna crkva i to treba uvek da nam bude u glavi i srcu kada govorimo o bilo kakvom, pa i duhu obrazovanju. Jer, duhovni poraz je višestruko značajniji od bilo kakvog materijalnog poraza, koji je manje ili više kratkoročan.

Zbog tih svojih ideala, zemlja Srbija je kasnila za tzv. civilizovanom Evropom nepunih 5 vekova u formalnom smislu, a kada je došla na red, trebalo je još više od vek i po da grad koji je u njenom srcu bude formiran kao univerzitetski centar. Međutim, bez obzira koliko nešto kasnilo, ako ima plodno tle u karakteru ljudi na nekom podneblju, uvek će dati pozitivan rezultat. Tako je i bilo sa Srbijom u zakašnjenju za Evropom, tako je bilo i Kragujevcu u zakašnjenju za Srbijom. Ne zaboravite, Kragujevac je centar Sumadije, a ljudima iz Sumadije što-šta možete da zamerite, ali da bezrezervno vole svoju zemlju i ceo ljudski rod ne možete zasigurno.

Drago nam je što formiranje tadašnjeg odeljenja Medicinskog fakulteta u Beogradu korelira sa formiranjem Univerziteta u Kragujevcu kao institucije, čime je i grad Kragujevac definitvno dobio obrise ozbiljnog univerzitetskog centra, ne čemu treba biti zahvalan svima onima koji su u tome pomogli: kako našem starijem bratu iz Doktora Subotića 8, tako i svim tadašnjim čelnicima grada Kragujevca iz tog vremena, koji su prepoznali značaj Univerziteta za razvoj jednog grada i stvaranju nečega što je za jednu urbanu sredinu najbitnije – duha. Na tome smo im neizmerno zahvalni i to smo pokazali i u prethodna dva dana organizujući tribine i naučne skupove koji su bili upravo posvećeni velikanima tog doba.

To odeljenje medicinskog fakulteta stidljivo formirano 1977. godine sada ima sve odlike jednog medicinskog univerziteta u malom, jer u okviru svog rada organizuje 12 studijskih programa: 3 programa integrisanih akademskih studija, 2 programa osnovnih strukovnih studija, 3 programa master studija, 3 programa doktorskih studija, specijalističke studije za zdravstvene radnike, a u planu su i novi. Tri od ovih 12 programa realizujemo sa drugim fakultetima Univerziteta u Kragujevcu, čime pokazujemo visoku kooperativnost sa našim dragim prijateljima sa različitih fakulteta, a sve u cilju poboljšanja vidljivosti našeg Univerziteta u zemlji, regionu i širim okvirima. Svake godine na našem fakultetu studira oko 2500 aktivnih studenata, diplomira oko 300 na osnovnim studijama, stvorimo 30-tak novih mastera, 50-tak doktora nauka, oko 100 novih zdravstvenih specijalista. To su brojke i fakta. Najznačajnija od tih brojki je što svake godine objavljujemo sve veći broj naučnih radova za koje su najzaslužniji korifeji ovog fakulteta, koji su zapalili vatru i uneli svetlost naučno istraživačkog rada, a imaju adekvatne sledbenike u jednoj fantastičnoj armiji mladih ljudi koja je izabrala da svoj životni i profesionalni put trasira ovde, a komotno bi većina njih mogla da radi na bilo kom univerzitetu diljem sveta. To je rezultiralo da je naš Univerzitet od 2019. godine kontinuirano na prestižnoj Sangajskoj listi iz oblasti kliničke medicine, a od 2020. godine po rangu drugi ispod Beča. Samo je Univerzitet „Karol Davila“ u Bukureštu bolje rangiran od Beča do Istambula. To nam je samo motiv da nastavimo da i dalje radimo na sebi i time postanemo još bolji. Jer, jedino permanentni rad na sebi i u zajedništvu sa svim bliskim ljudima je garant napretka. U tom smislu, nadamo se da će se od sledeće školske godine mnogo više studenata sa svih kontinenata šetati po hodnicima našeg Fakulteta, a da će tim hodnici biti još lepši, jer ćemo imati i nove zgrade Centara izvrsnosti, za koju su zaslužni svi u ovoj sali, a najviše oni koji sede u prvom redu danas. Jer, sve to ne bi bilo moguće bez sinergije resornog Ministarstva, Rektorata Univerziteta, Grada Kragujevca i svih graditelja koji rade na ovom projektu. Međutim, iako se trudimo da pratimo savremene tokove i prilagodimo se zahtevima tržišta, ma kako to surovo i antiduhovno zvučalo, želeo bih na kraju da podsetim na tri čuvena humboltovska principa ideje Univerziteta: 1. Jedinstvo nauke, 2. Jedinstvo nauke i istraživanja, 3. Akademska sloboda nastavnika i studenata, koja nikada ne smemo da zaboravimo, jer ona čine Univerzitetom snažnom karikom svakog društva.

Živeli!

OBELEŽENA SLAVA SVETI ALIMPIJE STOLPNIK

U prisustvu dekana fakulteta prof. dr Vladimira Jakovljevića, prodekana, predsednika Saveta fakulteta prof. dr Nebojše Anđelkovića, predstavnika Grada, direktora nastavno-naučnih baza, nastavnika i saradnika, u holu dekanata sečenjem slavskog kolača obeležena je naša slava Sveti Alimpije Stolpnik. Sečenje kolača obavio je Njegovo Preosveštenstvo Episkop Sumadijski gospodin Jovan uz sasluženje sveštenstva Sabornog hrama u Kragujevcu. Čestitajući nam slavu i Dan fakulteta Preosvećeni vladika Jovan je najpre poželeo svima dobro zdravlje, radost i spasenje i izrazio uverenje da će naša ustanova nastaviti sa svojom misijom obrazovanja zdravstvenih radnika kvalitetno i uspešno kao i u proteklih 45 godina.

Nakon sečenja kolača ovogodišnji domaćin slave prodekan prof. dr Dušan Đurić predao je deo kolača novom domaćinu slave doc. dr Aleksandru Cvetkoviću sa katedre za hirurgiju. Prof. Đurić je, u svom obraćanju gostima, čestitajući slavu svim nastavnicima, saradnicima i zaposlenima rekao da je siguran da će FMN i u narednom periodu praviti iskorake, zahvaljujući aktuelnom rukovodstvu na čelu sa dekanom Jakovljevićem ali i mladim snagama, koje zahtevaju potporu. „Oni nas inspirišu i omogućavaju da mi, zahvaljujući upravo njima proživljavamo drugu mladost i lepotu iskoraka novog“, rekao je prof. dr Dušan Đurić ovogodišnji domaćin slave FMN.

ODRŽAN NAUČNI SIMPOZIJUM IZ OBLASTI KARDIOVASKULARNIH ISTRAŽIVANJA

U organizaciji Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka, Društva fiziologa Srbije i Fakulteta medicinskih nauka u znak sećanja na profesore Ivana Anđelkovića i Vujadina Mujovića, nekadašnje dekane i profesore našeg fakulteta, održan je simpozijum na kome su naučne rezultate iz oblasti kardiovaskularnih nauka prezentovali gosti našeg Fakulteta iz Kanade, Rumunije i Mađarske i neki od naših istraživača.

Radove su predstavili: Inna Rabinovich-Nikitin (Winnipeg, Canada) The Effects of Circadian Disruption on Cellular Quality Control Mechanisms in the Heart, Danina Muntean (Timisoara, Romania) The Antidiabetic Drugs and MAO-Related Oxidative Stress: Make New Friends but Keep the Old, Tamara Nikolic Turnic (Kragujevac, Serbia) From oxidative stress to inflammation: Redox Balance and immune system among patients with severe forms of COVID-1, Jovana Bradic (Kragujevac, Serbia) Galium verum extract as a new tool for attenuation of doxorubicin-induced cardiotoxicity Lorrie Kirshenbaum (Winnipeg, Canada) Regulation of Mitochondrial Injury in Doxorubicin- Induced Cardiomyopathy

U nastavku programa prof. dr Lori Kiršenbauma (Lorrie Kirshenbaum), direktor Instituta za kardiovaskularna istraživanja Univerziteta Manitobe u Kanadi (University of Manitoba, Winnipeg, Canada), promovisan je u u gostujućeg profesora Fakulteta medicinskih nauka. Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević potpisao je Memoranduma o razumevanju Fakulteta medicinskih nauka i Univerziteta Manitobe (University of Manitoba, Winnipeg, Canada).Jakovljević je istakao da je ovo način da se uspostavi intenzivnija saradnja sa kolegama iz Kanade koja bi trebalo da bude na obostrano zadovoljstvo obe ustanove, pre svega nastavnika i saradnika i nauke.

REKORDAN BROJ OBJAVLJENIH NAUČNIH RADOVA U 2022. GODINI

U okviru programa obeležavanja 45 godina postojanja Fakulteta medicinskih nauka, u Amfiteatru, održana je tradicionalna revija radova "Publikovali smo“. Reč je o godišnjem pregledu naučnih aktivnosti predavača i celokupne naučne zajednice Fakulteta medicinskih nauka. u ovoj godini, prema rečima Prof. dr Vladimira Živkovića, ukupno je objavio 256 radova što je najviše od kada beležimo ove aktivnosti. Podsećanja radi u 2021. godini broj objavljenih radova bio je 238, a u 2018. godini 122. "Farmakologija i toksikologija su, kao i ranijih godina, po skoru, na prvom mestu sa publikovanih 55 radova, sledi fiziologija sa 49, interna medicina ima 40 radova, stomatologija 30 a hirurgija 26 radova. Po impakt faktoru prva je epidemiologija koja ima 22 objavljena rada, zatim farmakologija i toksikologija sa 55 radova, a slede fiziologija, interna medicina i medicinska genetika“, rekao je prof. Živković.

U ovoj godini 261 istraživač FMN je angažovan je na projektima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj i Fonda za nauku R. Srbije, internim ili međunarodnim projektima, dok je 16 nastavnika FMN je angažovano na međunarodnim projektima. 139 nastavnika i saradnika FMN je angažovano na projektima Ministarstva za nauku R. Srbije, a 19 nastavnika FMN je angažovano na projektima Fonda za nauku. Trenutno se na FMN realizuju 94 junior projekata i 3 makro projekta. U kategoriji istraživači Fakulteta medicinskih nauka sa ostvarenim najvećim kumulativnim impakt faktorom u 2022. godini prva je prof. dr Milena Ilić IF =1061,2, zatim prof. dr Mihajlo Jakovljević IF = 822,86 i prof. dr Vladimir Jakovljević IF=148,209. Kada se govorio o Istraživači Fakulteta medicinskih nauka sa ostvarenim najvećim brojem objavljenih naučnih radova u časopisima na SCI listi u 2022. Godini, to su: prof. dr Vladimir Jakovljević 30, prof. dr Mihajlo Jakovljević 29 i prof. dr Milena Ilić 25.

Na tradicionalnoj reviji radova "Publikovali smo“ u punom Amfiteatru našeg Fakulteta čulo se da je ovo za nas, u delu naučno-istraživačkog rada, najuspešnija godina koja je ne samo priznanje već i obaveza da u narednoj godini ostanemo u istom rangu ili povećamo ovogodišnji rekordni rezultat. Ove godine nagrađeni su najbolji istraživači- u oblasti kliničke medicine Miodrag Srećković, stomatoloških istraživanja Suzana Živanović, farmacije Nevena Draginić, javnog zdravlja Marija Sekulić i bazičnih istraživanja Sandra Nikolić.


Kompletnu prezentaciju Publikovali smo u 2022. godini pogledajte ovde

INTENZIVIRANJE SARADNJE SA STOMATOLOSKIM FAKULTETOM IZ PANČEVA

U organizaciji našeg fakulteta i Stomatološkog fakulteta u Pančevu Univerzitet Privredna akademija Novi Sad, organizovana su predavanja i praktične radionice za studente osnovnih studija. U okviru dvodnevnog b boravka u Kragujevcu, grupa studenta pete godine studija sa Stomatološkog fakulteta u Pančevu slušala je predavanje iz oblasti Bolesti zuba i endodoncija pod nazivom „Suvo radno polje-primena koferdama“ a koje su održali dr Miloš Papić i dr Suzana Živanović. Predavanje iz oblasti Stomatološke protetike pod nazivom „Registrovanje prostornog odnosa gornjeviličnog kompleksa pomoću obraznog luka“ održali su dr Dejan Zdravković i dr Milica Jovanović za studente Stomatološkog fakulteta u Pančevu. U prostorijama OJ Zavoda za stomatologiju Fakulteta medicinskih nauka nakon predavanja održane su praktične radionice.

Studentima našeg fakulteta predavanje i praktičnu radionicu na temu „Preparacija zuba za bezmetalne nadoknade“ održao je prof. dr Danimir Jevremović u prostorijama trening centra Akord-dental u Kragujevcu. Takođe, studenti našeg fakulteta su imali priliku da slušaju predavanje na temu „Sivenje u parodontalnoj hirurgiji“ koje je održao doc.dr Miljan Puletić. Nakon predavanja u trening centru Akord-dental u Kragujevcu održana je istoimena radionica. Ovakavim vidom saradnje studenti imaju priliku da čuju predavanja drugih nastavnika i razmene iskustva sa studentima drugih fakulteta.

ODRŽANA TRIBINA POSVEĆENA SEĆANJU NA PROF. MILOSAVA MISU KOSTIĆA

U okviru programa obeležavanja slave i dana FMN, u saradnji sa Centrom za naučnoistraživački rad SANU Univerziteta u Kragujevcu, organizovali smo tribinu posvećenu prof. Dr Milosavu Miši Kostiću koji je ostavio neizbrisiv trag na našem fakultetu, u nauci ali i sećanjima svih onih koji su sa njim radili, sarađivali i stvarali. Po njemu, inače čuvenom naučniku, fiziologu i specijalisti interne medicine-hematologu naš Amfiteatar od 2006. godini nosi to ime. Ova tribina je organizovana u okviru ciklusa KORIFEJI Univerziteta o čemu je na početku skupa govorio akademik prof. dr Miloša Đuran rukovodilac Centra SANU u Kragujevcu. O profesoru Miši Kostiću, koji nas je nažalost prerano napustio 1997. Godine govorio je i predsednik SANU Akademik prof. dr Vladimir Kostić ali pre svega sa aspekta zajedničkog studiranja na Medicinskom fakultetu u Beogradu, druženja i prijateljstva. "On je moj školski drug, iz studentskih dana, pre svega. Studirali smo zajedno, bio je prijatelj, znao sam njegove roditelje, bio sam na njegovoj svadbi, a kasnije, dok smo zajedno rasli, on brže od mene, vrlo često smo se zajedno nalazili i ogovarali svet. Ja sam ovde danas pre svega došao kao njegov drug da mu odam priznanje kao čoveku koji je bio najsposobniji i najinteligentniji u našoj, inače jednoj jako posebnoj generaciji", rekao je akademik Kostić.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Kostić s ponosom je istakao da je jedan od učenika profesora Kostića i dodao da laboratorija u kojoj je on radio a koja je sada Centar za kardiovaskularna istraživanja stoji njegova slika i da će to tako i ostati. "Definitivno je to, po meni, bio čovek koji je u celoj zemlji a i šire bio najveći naučnik iz oblasti biomedicine na ovim prostorima, u Kragujevcu svakako najveći", rekao je dekan i podsetio da je profesor Miša Kostić bio najmlađi naučnik, ne samo na našim prostorima, koji je u trenutku prerane smrti iza sebe ostavio 145 naučnih radova.

O radu profesora Kostića u kliničkom radu, u oblasti interne medicine i hematologije, govorio je prof. dr Nebojša Anđelković koji je podsetio prisutne koliko je njegovim angažovanjem kragujevačka hematologija dobila i kako se razvijala, da bi dugo nakon njegove smrti, tačnije 2012.godine stigla do naziva Klinika za hematologiju. ‘Veliki je značaj i doprinos profesora Miše Kostića u svemu tome a posebno da je prvi sa ovih prostora koji je 1996.godine u Istanbulu imao oralnu prezentaciju na Kongresu koji je bio preteča današnjeg Evropskog udruženja hematologa. Klinički rad i njegovo enciklopedijsko znanje, poznavanje karaktera i ljudi dolazilo je do punog izraza. Odlazak u vizitu s njim je bio pravo zadovoljstvo jer je svoje ogromno znanje nesebično prenosio na nas, mlađe kolege i saradnike", rekao je prof. Anđelković.

U ime porodice prisutne je pozdravila jedna od dve kćerke profesora Kostića, Milica Ristić rođena Kostić koja se zahvalila svima koji i danas, 25 godina nakon prerane smrti profesora s pijetetom o njemu govore i čuvaju uspomenu na njega. U muzičkom delu programa studentkinja prve godine FILUM-a, osnovnih studija violin Zorana Jelić, u klasi profesorke Jelene Rokvić, izvela je Bahovu Sarabandu iz druge partite za solo violinu.

PREDSTAVLJEN REGISTAR DOBROVOLJNIH DAVALACA MATIČNIH ĆELIJA

U okviru programa obeležavanja slave i dana FMN danas je promovisan Registar dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije. Ovo je drugi put da se, kako je istakla dr Glorija Blagojević, u našem gradu promoviše značaj dobrovoljnog davanja matičnih ćelija. Kampanja pod sloganom '' ''Osloni se na mene'' ima za cilj da se broj davalaca matičnih ćelija, kojih je sada u Srbiji oko 12 hiljada poveća. '' Naš cilj je da stignemo do brojke od 100 hiljada jer će na taj način većina bolesnika kojima su matične ćelije jedini vid lečenja i izlečenja od najtežih bolesti moći da se transplantira davaocima iz nacionalnog registra. Dovoljno je da svako ko želi da se priključi akciji da krv, što je apsolutno bezbolno i bezbedno, ali to ne znači da će automatski i biti davalac matičnih ćelija. Na svetskom nivou to je preko 40 miliona ljudi i nema razloga da ih u Srbiji ne bude makar 100 hiljada'', rekla je dr Glorija Blagojević. Ona je ovom prilikom podsetila i na značaj matičnih ćelija i dodala da su često one jedini put za izlečenje za mnoga oboljenja jer su pored konvencionalne hemioterapije upravo transplantacije jedini vid izlečenja.

Dekan FMN prof. dr Vladimir Jakovljević, koji je i sam dao krv i priključio se registru potencijalnih davalaca matičnih ćelija, izrazio je zadovoljstvo što se preko 50 naših studenata danas upisalo u registar čime su, kako je naglasio, pokazali i svoju treću dimenziju koja nije samo nauka i obrazovanje, već i humanost koja je za poziv koji su odabrali važna koliko i prve dve.

">

Ostale informacije možete pogledati u ARHIVI VESTI ovde.