УЏБЕНИК „ХИРУРГИЈА“ ПРЕДСТАВЉЕН У БЕОГРАДУ:
ЗНАЧАЈАН ДОПРИНОС МЕДИЦИНСКОМ ОБРАЗОВАЊУ
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу своју издавачку делатност обогатио је универзитетским уџбеником „Хирургија“, првим уџбеником из ове области у готово пола века постојања установе. Дело обједињује доприносе 149 аутора у 38 поглавља, распоређених у два тома на више од 2.500 страница.
Свечано представљање одржано је у Позоришту на Теразијама у Београду, уз присуство истакнутих хирурга, представника академске заједнице и бројних гостију. Уредници издања су проф. др Слободан Милисављевић, специјалиста грудне хирургије и в. д. директора Универзитетског клиничког центра Крагујевац, и проф. др Берислав Векић, специјалиста дигестивне хирургије.
У ауторском тиму учествовали су хирурзи и лекари других специјалности са медицинских факултета у Крагујевцу, Београду, Нишу и Новом Саду, као и са Војномедицинске академије. Њихов заједнички рад студентима медицине, специјализантима и докторантима пружа свеобухватну литературу која повезује основне хируршке принципе са знањем из различитих области клиничке праксе.
О академском и образовном значају публикације говорили су проф. др Владимир Ранковић, ректор Универзитета у Крагујевцу, и проф. др Наташа Здравковић, продекан за интегрисане академске студије медицине Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Истакнуто је да објављивање оваквог уџбеника одговара на дугогодишњу потребу за целовитом наставном литературом и представља важан допринос образовању и стручном усавршавању лекара.
Рецензенти, академик проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, и проф. др Иван Марковић, хирург онколог Института за онкологију и радиологију Србије, посебно су издвојили приступ који хируршко лечење сагледава у оквиру целокупног дијагностичког и терапијског поступка. Такав приступ наглашава значај мултидисциплинарног одлучивања, процене стања пацијента и очекиване користи од лечења.
Према речима проф. др Берислава Векића, иницијатива за настанак уџбеника покренута је пре више од десет година на Катедри за хирургију. Припрема је захтевала усклађивање рада великог броја аутора, а посебну вредност издању дају аутентичне фотографије из њихове клиничке праксе, настале у операционим салама.
На промоцији је указано и на развој Катедре за хирургију Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, која је данас најбројнија катедра ове установе. На њој је ангажовано 39 лекара различитих хируршких специјалности из Универзитетског клиничког центра Крагујевац, у наставничким и сарадничким звањима.
Проф. др Слободан Милисављевић нагласио је да уџбеник представља основу за будућа допуњавања, укључујући садржаје из роботске и трансплантационе хирургије. Најавио је и план да током 2027. године буде преведен и објављен на енглеском језику, чиме би се додатно унапредили услови за учење и рад.
Крагујевачка промоција планирана је за децембар 2026. године, у оквиру обележавања 49 година постојања и рада Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
ИСТРАЖИВАЧИ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА У МЕЂУНАРОДНОЈ НАУЧНОЈ СТУДИЈИ СА МЕДИЦИНСКИМ ФАКУЛТЕТОМ УНИВЕРЗИТЕТА ХАРВАРД О ПРИМЕНИ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ КОД НОВОРОЂЕНЧАДИ
Др cци. мед. Тијана Продановић, асистент за ужу научну област Педијатрија, и доц. др Никола Продановић, доцент за ужу научну област Хирургија, са Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, коаутори су међународног научног рада прихваћеног за објављивање у часопису Nature Biomedical Engineering (М21а+; IF 26,3). У истраживању учествују истраживачи са Медицинског факултета Универзитета Харвард, Универзитета у Пенсилванији, као и из клиничких установа широм света.
Сарадња је остварена у оквиру међународне иницијативе MAIDA (Medical AI Data for All), коју предводи проф. др Пранав Рајпуркар са Медицинског факултета Универзитета Харвард, а са којим су истраживачи Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу успоставили институционалну научноистраживачку сарадњу.
Студија испитује могућности прилагођавања вештачке интелигенције, првобитно обучене на рендгенским снимцима одраслих, за примену код новорођенчади. Истраживање је усмерено на прецизније одређивање положаја ендотрахеалног тубуса код новорођенчади којa захтевају интубацију и примену механичке вентилације.
Анализирано је 2.965 радиографских снимака плућа из 30 јединица неонаталне интензивне неге у 20 земаља и територија. Прилагођени модел остварио је боље резултате од модела обучених на подацима из само једне здравствене установе на 29 од укупно 30 испитиваних локација. Симулацијом је испитан и приступ који би омогућио усавршавање модела без откривања идентитета пацијената.
Резултати отварају могућности за даљи развој вештачке интелигенције прилагођене најмлађим пацијентима. Учешће Тијане и Николе Продановића у овој студији доприноси међународној видљивости Факултета и повезује искуство из Крагујевца са истраживањима усмереним на унапређење неге новорођенчади.
Факултет медицинских наука упућује честитке др сци. мед. Тијани Продановић и доц. др Николи Продановићу на овом научном успеху и доприносу међународној истраживачкој сарадњи.
Извор научних података: Rao et al., Nature Biomedical Engineering (2026).
Линк ка научном раду: https://rdcu.be/mEA44WZxnU3a
Извор визуала: кадрови из пратећег видеа о истраживању Vishwanatha Rao, Harvard Medical School, достављеног уз саопштење за медије.
НАУЧНИЦИ ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
ПРОФЕСОРИ ФМН НА НАЈНОВИЈОЈ СТАНФОРД–ЕЛСЕВИЈЕРОВОЈ ЛИСТИ НАЈЦИТИРАНИЈИХ НАУЧНИКА
На најновијој Станфорд–Елсевијеровој листи најцитиранијих научника у свету налази се седам професора који припадају академској заједници Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
У категорији којом се процењује научни утицај током једне календарске године („Single-year impact“), на основу цитираности остварене током 2025. године, уврштени су:
• проф. др Владимир Јуришић
• проф. др Слободан Јанковић
• проф. др Михајло Јаковљевић
• проф. др Владимир Јаковљевић
• проф. др Александар Арсенијевић
• проф. др Иван Јовановић
• проф. др Милена Илић, дугогодишња професорка Факултета, сада у пензији.
На листи која вреднује научни утицај остварен током целокупне истраживачке каријере („Career-long impact“) налазе се проф. др Владимир Јуришић, проф. др Слободан Јанковић, проф. др Михајло Јаковљевић и проф. др Милена Илић.
Ова међународна база заснована је на подацима из Scopus-а и обухвата стандардизоване показатеље научног утицаја, међу којима су број цитата, h-индекс, hm-индекс прилагођен коауторству, позиција аутора у научним радовима и композитни показатељ цитираности. Истраживачи су разврстани у 20 научних области и 174 уже научне дисциплине, што омогућава упоредиву процену њиховог утицаја у оквиру одговарајућих истраживачких поља.
Присуство професора Факултета медицинских наука у обе категорије потврђује не само актуелност и видљивост њихових истраживања већ и трајну вредност научног рада развијаног током читаве каријере. Овај резултат представља значајно признање нашим професорима, али и потврду квалитета научноистраживачког рада, континуитета и међународне препознатљивости Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу.
Факултет медицинских наука упућује искрене честитке професорима чији научни резултати доприносе развоју медицинске науке и јачању угледа Факултета и Универзитета у домаћој и међународној академској заједници.
Извор: „August 2026 data-update for Updated science-wide author databases of standardised citation indicators“, Elsevier Data Repository
СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ ИНДЕКСА НОВОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ СТУДЕНАТА
Свечаним уручењем индекса, одржаним 4. октобра 2026. године, Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу пожелео је добродошлицу новој генерацији студената. Индексе је преузело више од 350 бруцоша интегрисаних академских и основних струковних студија, чиме је симболично означен почетак њиховог високошколског образовања.
Овогодишња свечаност први пут је организована на платоу Центра изврсности, нове, савремене зграде Факултета медицинских наука. Пријем бруцоша у овом простору имао је посебну симболику, повезујући почетак њиховог образовања са даљим развојем наставних и научноистраживачких капацитета Факултета.
Студентима су се обратили декан Факултета медицинских наука проф. др Владимир Јањић, проректорка за наставу и студентска питања Универзитета у Крагујевцу проф. др Дејана Златановић и вршилац дужности директора Универзитетског клиничког центра Крагујевац проф. др Слободан Милисављевић. Присуство представника ових институција истакло је значај њихове сарадње у образовању будућих здравствених професионалаца.
Током пријема појединачних студијских програма, бруцоше су поздравили и надлежни продекани, који су им уручили индексе.
Нова генерација студената придружила се факултетској заједници у којој су настава, истраживање и клиничка пракса тесно повезани. Факултет медицинских наука свим бруцошима жели успешан почетак студија, истрајност у учењу и успех у стицању знања и вештина за будући професионални рад.
ОДРЖАН ТРЕЋИ НАЦИОНАЛНИ СИМПОЗИЈУМ О МОЖДАНОМ УДАРУ
У Врњачкој Бањи је од 25. до 27. септембра 2026. године одржан Трећи национални симпозијум о можданом удару, у организацији клиника за неурологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац и Универзитетског клиничког центра Ниш. Симпозијуму је присуствовало више од 160 учесника, а у стручном програму излагало је 50 предавача из земље и региона.
Једна од централних тема било је представљање новог Националног водича за лечење пацијената са акутним исхемијским можданим ударом. Како је на скупу истакнуто, његове препоруке треба да допринесу уједначеном збрињавању пацијената и доступности одговарајуће терапије, без обзира на то где им се мождани удар догодио.
Проф. др Татјана Бошковић Матић, редовна професорка Факултета медицинских наука и директорка Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Крагујевац, изразила је задовољство великим бројем учесника и предавача и значајем тема обухваћених програмом. Према њеним речима, реч је о најпосећенијем неуролошком скупу у земљи после Националног конгреса неуролога.
На свечаном отварању учеснике су поздравили и проф. др Горан Давидовић, редовни професор Факултета медицинских наука и помоћник директора Универзитетског клиничког центра Крагујевац за научноистраживачки рад, и проф. др Владимир Јањић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Декан je истакао значај мултидисциплинарног приступа лечењу можданог удара и допринос Катедре за неурологију стручном и научном раду, као и едукацији лекара широм Србије. Професор Давидовић говорио је о улози кардиолога у превенцији и лечењу кардиоваскуларних болести, значају њихове сарадње са неуролозима и потреби за правовременим збрињавањем пацијената.
Свечаном отварању присуствовали су и помоћник министра здравља проф. др Небојша Тасић и проф. др Слободан Војиновић, директор Клинике за неурологију Универзитетског клиничког центра Ниш.
Представљање нових препорука и размена искустава на симпозијуму указали су на значај повезивања научног рада, клиничке праксе и едукације лекара ради унапређења лечења пацијената са можданим ударом.
ПРОФ. ДР СЛОБОДАНУ МИЛИСАВЉЕВИЋУ
УРУЧЕНА ПОВЕЉА УДРУЖЕЊА ГРУДНИХ ХИРУРГА СРБИЈЕ
Проф. др Слободану Милисављевићу, редовном професору Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, уручена је повеља Удружења грудних хирурга Србије за изузетан професионални и стручни допринос развоју српске грудне хирургије.
Повеља му је уручена на стручном скупу Удружења, одржаном на Војномедицинској академији у Београду, који је окупио стручњаке из земље и иностранства.
У образложењу признања истакнути су његов несебичан рад на едукацији младих хирурга, допринос развоју стручног кадра и организацији савремених трансплантационих програма, као и дугогодишња подршка раду Удружења и унапређењу сарадње у домаћим и међународним стручним оквирима.
Факултет медицинских наука упућује проф. др Слободану Милисављевићу честитке поводом овог значајног признања.
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ И ОСМУ ГОДИНУ ЗАРЕДОМ НА ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ
Универзитет у Крагујевцу се и ове године нашао на престижној Шангајској листи универзитета по научним областима – Shanghai Ranking’s Global Ranking of Academic Subjects (GRAS), и то у области јавног здравља.
Ово је осма година заредом да се налазимо на овој међународној ранг-листи, а континуирано присуство Универзитета у Крагујевцу међу најпрестижнијим у свету, непосредан је резултат посвећеног и систематичног рада наставника и сарадника Факултета медицинских наука. Њихова научна продуктивност, квалитет објављених истраживања, цитираност и сарадња са научницима и институцијама широм света обезбедили су Универзитету место међу најбоље рангираним светским универзитетима у области јавног здравља.
Остварени резултат потврђује међународну препознатљивост научноистраживачког рада Факултета медицинских наука и његов кључни допринос академском угледу и глобалној видљивости Универзитета у Крагујевцу.
Званична ранг-листа доступна је на сајту ShanghaiRanking.
ЗАПАЖЕНО УЧЕШЋЕ ПРЕДСТАВНИКА ФАКУЛТЕТА МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
НА КОНФЕРЕНЦИЈИ BALKAN.BMCR 2026
Представници Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу остварили су запажено учешће на међународној конференцији 1st Balkan Conference on Biomedical and Cancer Research – Balkan.BMCR 2026, одржаној од 3. до 5. септембра 2026. године у Фочи. Овај значајан научни скуп окупио је истраживаче и стручњаке из земље и иностранства у области биомедицине и савремених истраживања рака.
Посебно признање за Факултет представља чињеница да је проф. др Иван Јовановић био председник Међународног научног одбора конференције. Професор Јовановић учествовао је и у радном председништву приликом отварања и затварања скупа, дајући значајан допринос његовој научној концепцији и реализацији.
У оквиру научног програма, доц. др Невена Гајовић одржала је предавање „Tirzepatide amplifies NK mediated antitumor response and inhibits breast cancer growth“, док је проф. др Бојана Симовић Марковић представила рад под називом „The IL-33/ST2 axis drives mucosal inflammation and epithelial injury during acute gastric damage“.
Научна изврсност младих истраживача нашег Факултета потврђена је и у оквиру постер сесије. Награду за најбољу постер презентацију освојила је докторанткиња Јована Маринковић за рад „Montelukast Promotes Apoptosis, Cell Cycle Arrest and Autophagy in Breast Cancer Cells while Modulating Immune Responses“, док је друго место припало асистенткињи нашег Факултета, Николини Кастратовић за рад „Cardioprotective effects of Trapa natans L. extract in a rat model of cisplatin-induced cardiotoxicity“.
Истакнута улога проф. др Ивана Јовановића, предавања наших наставника и награде младим истраживачима представљају снажну потврду квалитета научноистраживачког рада и све веће препознатљивости Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу у међународној биомедицинској научној заједници.
ПОСЕТА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ТЕХНОЛОШКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ХУБЕЈ И ПОТПИСИВАЊЕ СПОРАЗУМА О САРАДЊИ
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу угостио је делегацију Технолошког универзитета Хубеј (Hubei University of Technology), са којом је одржан састанак посвећен развоју академске и научноистраживачке сарадње.
Током посете потписан је споразум о сарадњи, чиме је постављен оквир за даље повезивање две институције у областима од заједничког научног и образовног интереса.
Будућа сарадња обухватиће реализацију заједничких истраживачких пројеката, размену истраживача и студената и заједничко аплицирање за међународне пројекте. Посебна пажња биће усмерена на област савремених и напредних терапија, укључујући CAR-T терапију, генску терапију и терапију матичним ћелијама.
Овим партнерством Факултет медицинских наука наставља да јача међународну академску и научноистраживачку сарадњу, отварајући нове могућности за размену знања и искустава и развој заједничких иницијатива у области биомедицинских истраживања и савремене медицине.
ПРОФ. ДР АМЕДЕО АМЕДЕИ ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ НА ФАКУЛТЕТУ МЕДИЦИНСКИХ НАУКА
Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу угостио је 2. септембра 2026. године проф. др Амедеа Амедеија (Amedeo Amedei) са Универзитета у Фиренци, гостујућег професора Факултета медицинских наука.
Професор Амедеи одржао је предавање „Интратуморски микробиом – садашњост и перспективе будућих истраживања“ (The intratumoral microbiome: present and future perspectives), посвећено једној од савремених и брзо развијајућих области биомедицинских истраживања.
Проф. др Амедео Амедеи је истраживач са значајним међународним искуством и запаженим научним резултатима. Учествовао је у истраживачким пројектима укупне вредности веће од 10 милиона евра, а аутор је и коаутор око 300 научних радова, са више од 13.000 цитата и H-индексом 55.
Гостовање професора Амедеија представља наставак активности Факултета усмерених ка јачању међународне академске сарадње, размени знања и повезивању са истакнутим истраживачима и институцијама.
The intratumoral microbiome: present and future perspectives
Amedeo Amedei, PhD, University of Florence (Italy)
02.09.2026. (среда), Амфитеатар ФМН, 12.00
Визитинг професор нашег факултета проф. др Амедео Амедеи, редовни професор Универзитета у Фиренци, одржаће предавање на тему:
The intratumoral microbiome: present and future perspectives
Проф Амедео је до данас добио више од 10 милиона евра кроз грантове за пројекте које финансирају различити субјекти укључујући: European Commission (MICAfrica, Ambrosia and Priority), ESA-Nasa (Neptune), CNR (COVPI), Italian Health Ministry (Fetr-ALS, Neuralstop, Plaiority), Toscana Region (MICpROBIMM), Marche Region (Probiosenior), Ministry of University and Research (Fonzie, THE, Mnesys). Објавио је око 300 научних радова, са преко 13.000 цитата и H-индексом 55.
ДИРЕКТОР НАТ И ПРОФЕСОР ФМН ПОСТАО ЧЛАН ИЗВРШНОГ ОДБОРА CEENQA:
Историјски успех за Србију у високом образовању
Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању (НАТ) са поносом обавештава јавност да је директор НАТ, проф. др Небојша Здравковић, званично 10.06.2026. године постао члан Извршног одбора CEENQA – водеће регионалне мреже за осигурање квалитета у високошколским институцијама. Ово је први пут у историји да представник Србије добија овако престижну позицију у једној од најважнијих европских организација у овој области.
Опширније можете погледати на страницама (CEENQA, Политика, Фонет, Новости, Блиц 11. 06. 2026)
СПОРТСКЕ ЕКИПЕ ФМН ПОБЕДНИЦИ ПРВЕ УНИВЕРЗИЈАДЕ
Наши студенти, чланови спортских селекција Факултета, победници су прве Универзијаде, која је од 12. до 17. маја одржана у Калитеи у Грчкој.
На Универзијади је учествовало око 1200 студената-спортиста са 13 факултета из читаве Србије.
У појединачном пласману наши студенти освојило су прво место у шаху, кошарци и одбојци за мушкарце, друго место освојили смо у женској кошарци и рукомету и мушком стоном тенису .
Треће место наши студенти освојили су у категорији одбојка за жене и квизу знања.
Студенти Факултета су и ранијих година показивали своје спортске способности и вештине на медицинијадама и другим спортским такмичењима, а томе у прилог иде и прво место у генералном пласману које смо сада освојили на првој Универзијади у Грчкој.
ДРУГИ КОНГРЕС НЕУРОНАУКЕ „ОД СИНАПСЕ ДО ИЗЛЕЧЕЊА”
У организацији Факултета медицинских наука-катедре за неуронауке, катедре за неурологију и катедре за психијатрију и УКЦ Крагујевац, Клинике за психијатрију и Клинике за неурологију, у Врњачкој бањи одржан је други конгрес неуронауке на тему-од синапсе до излечења. Конгрес је окупио преко 200 учесника из земље и региона, пре свега психијатара и неуролога али и лекара других специјалности који су током три дана разменили најновија знања и искуства из неуронаука.
Остале информације можете погледати у АРХИВИ ВЕСТИ овде.
|
