Назив Пројекта

Апоптоза лимфоцита периферне крви и фреквенција микронуклеуса код пацијената са диферентованим карциномом штитасте жлезде који су лечени радиоактивним јодом 131

Сажетак

Карциноми штитасте жлезде су најчешћи малигни тумори ендокриног система. У терапији диферентованих карцинома штитасте жлезде (DTC) примењују се велике дозе радиоактивног јода 131 (131I), с циљем да се елиминишу преостале (малигне и нормалне) тиреоидне ћелије. Радиактивни 131I се крвљу транспортује до штитасте жлезде и у њој концентрише. При том долази до емитовања бета и гама зрачења, тако да системска радионуклидна терапија предстваља добар модел за испитивање ефеката продуженог дејства великих доза јонизујућег зрачења у in vivo условима. Oчекиван ефекат примене великих доза радиоактивног јода је јонизација праћена оксидативним стресом и ослобађањем неких цитокина, као и оштећење ћелијских макромолекула уз повећање фреквенције микронуклеуса, а можда и индукција апоптозе лимфоцита периферне крви. Учесталост апоптозе лимфоцита периферне крви код пацијената са диферентованим карциномом штитасте жлезде није испитивана ни пре, нити после терапијске апликације ¹³¹I.