Page 773 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

КАРДИОХИРУРШКЕ ОПЕРАЦИЈЕ КОД ОНКОЛОШКИХ БОЛЕСНИКА

Аутор: Марко Деспотовић
e-mail: despotmarkoni@gmail.com
Ментор: доц. др Лазар Велицки
Институт за кардиоваскуларне болести Војводине, Катедра за хирургију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет
уНовом Саду

Увод: Кардиоваскуларне и онколошке болести су водећи узроци смртности у свету. Често имају заједничке факторе ризика
као што су старост, употреба дувана, алкохола и гојазност. Терапијски третмани у онкологији имају директан утицај на
кардиоваскуларни систем, па је у неким случајевима потребно хируршко лечење болести до којих судовели.
Циљ рада: Показати да ли болесници који имају онколошку патологију, било активну или да су у ремисји,имају лошији
исход кардиохируршке операције у односу на оне који нису имали туморску патологију.
Материјал и методе: Изведена је ретроспективна студија која је обухватила болеснике подвргнуте кардиохируршкој
операцији у периоду од јануара 2014. до децембра 2017. године.Узорак су чиниле две групе пацијената, њих 118, сучинили
групу пацијента који су кардиохируршки оперисани, а који су у својој историји болести имали дијагностикован малигнитет,
док су њих 3343, чинили групу пацијента који су, такође,кардиохируршки оперисани, а немају онколошку болест.
Резултати: Резултати нису показали значајну статистичку разлику по питању морталитета између ове две групе пацијентата.
Морталитет у болничким условима је на укупном узорку 3,1% и није утврђено да историја малигне болести јесте узрок
морталитета ни у једном случају. Просечан боравак пацијенатаса туморима у ICU је 1,9 дана. Разлика удужини лечења у
болници између две групе није статистички значајна (p= 0,166). Постоперативне компикацију нису статистички значајно
одступале од уобичајених вредности у групи пацијената без историје малигнитета
Закључак: Стопа преживљавања онколошких пацијената који су подвргнути кардиохируршкомтретману је више повезана са
каснијом независном прогресијом тумора него са кардиохируршком процедуром и њеним непосредним утицајем на ту
прогресију. Претпоставља се да ECC нити повећава агресивност или рани односно касни рецидив претходно третираног
малигнитета нити смањује шансе за излечење активног тумора.
Кључне речи:oнколошка болест; екстракоропрална циркулација; кардиохируршке компликације; карцином;
кардиохирургија

CARDIAC SURGERY IN ONCOLOGY PATIENTS

Author: Marko Despotović
e-mail: despotmarkoni@gmail.com
Mentor:Assist. Prof. Lazar Velicki
Institute for Cardiovascular Diseases of Vojvodina, Department of Surgery, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad

Introduction: Cardiovascular and oncological diseases are the leading causes of death in theworld. Therapeutic treatments in
oncology directly influence thecardiovascular system; hence, in certain cases, there exists a need for surgical treatment of
thediseases which these treatments have caused.
The Aim:To demonstrate whether the patients who suffer one of oncological diseases,either active ones, or theones which have
entered remission, have a worse outcome of a cardiacsurgery in comparison to those patients who did not have cancer.
Material and Methods: A retrospective study in the period from January 2014 to December 2017 was conducted. The
sampleconsisted of two groups of patients, of which 118 were patients who underwent a cardiacsurgery, and who were diagnosed
with a type of malignancy in their medical history, and 3343 ofwhich consistuted a group of patients who equally underwent a
cardiac surgery, but who do notsuffer anoncological disease.
Results: The results did not indicate a statistically significant difference between the two groupsof patients in terms ofmortality.
Mortality in hospital settings is 3.1 % for the entire sample andit was not established that the medical history ofa malignant disease
is the cause of mortality inany of the cases considered. The average stay in the hospital for patientswith cancer is 1.9 daysas
measured in ICU. The difference in the length of the hospital treatment between the twogroupsis not statistically significant
(p=0.166).
Conclusion: The rate of survival for patients who were subjected to a cardiac treatment is moreconnected to a laterindependent
progression of the cancer than to the cardiac procedure. It isassumed that ECC neither increases the aggresivity nor doesit decrease
the chances forthe success of a cancer treatment.
Keywords: oncological disease; extracorporeal circulation; cardiac complications;cancer; cardiac surgery

Kopaonik, 2018.
767