Page 744 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 744
59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
ПРЕЛОМИБУТНЕ КОСТИ У ДЕЧЈЕМ УЗРАСТУ
Аутор: Ђурађ Перовић, Александра Ковачић
e-mail: djukaperovic@yahoo.com
Ментор: aсист. дрВукадин Миланков
Катедра за Хирургију, Медицински факултет Нови Сад, Универзитет у Новом Саду
Увод: Преломи бутне кости чине 1–2% свих прелома и најчешћи су узрок хоспитализација због повреда мускулоскелетног
апарата код деце. Лечење бутне кости варира у односу на узраст детета, и креће се од минимално агресивних техника код
најмлађег узраста па до отворене или ортопедске репозиције и фиксације код узраста који се приближавају зрелости.
Последње деценије постоји тренд према оперативном лечењу, без обзира на узраст, тип или локализацију прелома бутне
кости, поготово код адолесцената.
Циљ рада: Утврдити карактеристике прелома бутне кости код деце одређене узрасне категорије и начина лечења.
Материјал и методе: Ову ретроспективну студију чинили су подаци узети од 212 пацијената оба пола лечених на Институту
за здравствену заштиту деце и омладине Војводине у периоду од 2010-2017 године. Праћени су узраст, пол, локализација
прелома, механизам повређивања, начин лечења и дужина хоспитализације.
Резултати: Наш узорак је чинио 68(32%) девојчица и 144(68%) дечака. Најчешћа локализација прелома била је
дијафиза(58%), дистални(26%) и на крају проксимални(16%) део бутне кости. Индиректни механизам преовлађивао је као
узрок повреде(46%), праћен са саобраћајним трауматизмом (19%). Две трећине пацијената захтевало је болничко лечење,
доксу пацијенти, испод пет година старостилечени гипсаном имобилизацијом у амбулантним условима. Хоспитализовани
пацијенти испод пет година већином су лечени ортопедском или сукцесивном репозицијом, док пацијенти изнад 12 година
доминантно су лечени репозицијом и неким видом фиксације прелома. Начин лећења није показао статистички значајан
утицај на дужину хоспитализације деце.
Закључак: Наши подаци говоре о сличним епидемиолошким карактеристикама пацијената са преломима бутне кости као и
из светске литературе. Главна разлика је у томе што у нашем узорку нисмо нашли да начин лечења хоспитализованих
пацијената утиче на дужину болничког лечења, што је контра резултатима добијених из других радова. Из овог проистиче
потреба за даљом детаљнијом анализом начина лечења наших болесника, у циљу побољшања квалитета услуге и бржег и
квалитетнијег лечења деце.
Кључне речи: преломи бутне кости; предшколска деца; адолесценти; ортопедске процедуре; лечење
PEDIATRIC FEMUR FRACTURES
Author: Đurađ Perović, Aleksandra Kovačić
e-mail: djukaperovic@yahoo.com
Mentor: TA Vukadin Milankov
Department of Surgery, Faculty of Medicine Novi Sad, University of Novi Sad
Introduction: Femur fracturesrepresent 1-2% of all fractures and are the most common cause of hospitalization due to
musculoskeletal injuries in children. Treatment of femur varies with age of the child, and ranges from minimally aggressive
techniques at the youngest age to open or orthopedic reposition and fixation at elder children. In last decade, there has been a
trend towards operative treatment, regardless of the age, type or localization offracture, especially in adolescents.
The Aim: Determine the characteristics of femur fracture in children of certain age categories and treatment.
Material and Methods: This retrospective study consisted of data from 212 patients of both sexes treated at the Institute for Child
and Youth Health Care, Vojvodinain the period from 2010-2017. Age, sex, fracture localization, etiology, treatment and length of
hospitalization were observed.
Results: Sample consisted of 68 (32%) girls and 144 (68%) boys. Most common fracture localization was diaphysis (58%), distal
(26%) and proximal (16%) part of femur. Indirect mechanism was prevalent cause of the injury (46%), followed by traffic
traumatism (19%). Two-thirds of patients required hospitalization, while patients under five years were treated with spica casting in
infirmary. Hospitalized patients under five years were mostly treated with orthopedic or successive repositions, while patients over
12 years were predominantly treated with reposition and some form of fracture fixation. Method of treatment didn’t show
statistically significant influence on the length of hospitalization of children.
Conclusion: Our data reveal similar epidemiological characteristics of patients with femur fractures according to foreign literature.
The main difference is that in our sample we didn’t find that treatment of hospitalized patients affects the length of hospitalization,
which is opposite to other studiesresults. This requires further analysis of treatment method of our patients, in order to improve
the quality of services and treatment of children.
Keywords: femur fractures; preschool children; adolescent; orthopedic procedures; treatment
Kopaonik, 2018.
738