Page 612 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 612

59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
      April                                                                     WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
      26-30
                                       КУТАНА СКЛЕРOДЕРМИЈА КОД АДУЛТНИХ ПАЦИЈЕНАТА

            Аутор: Мина Тошанић
            e-mail: minatosanic@gmail.com
            Ментор: доц. др Јелена Стојковић - Филиповић
            Клиника за дерматовенерологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод:Морфеа (lat.morphoea) или локализована кутана склеродермија (ЛКС) је инфламаторно обољење чији је крајњи
            стадијум склероза коже. У  ЛКС спадају: плак морфеа, sclerodermialinearis, morphoeabullosa, morphoeageneralisataи дубока
            морфеа. Група за дечију реуматологију европског друштва објавила је 2006. године класификацију која поред горе
            набројаних 5 типова описује и мешовиту форму ЛКС.
            Циљ: Циљ нашег истраживања је био испитивање демографских, епидемиолошких, клиничких и лабораторијских
            карактеристика као и терапијских модалитета код адултних пацијената са ЛКС.
            Материјали и методе: У ову ретроспективну студију било је укључено 132 адултна пацијента са потврђеном дијагнозом ЛКС
            који су хоспитално лечени  на Клиници за дерматовенерологију, Клиничког Центра Србије, у периоду од јануара 2007. до
            децембра 2017. године. Сви прикупљени подаци добијени из болничких и амбулантних историја болести су коришћени
            ради испитивања демографских карактеристика, заступљености различитих клиничких подтипова, епидемиолошких
            података, лабораторијских анализа као и  терапијских модалитета код различитих типова ЛКС.
            Резултати: Просечно време за постављања дијагнозе износило је 2,5±5,2 године. Резултати наше студије показују највећу
            заступљеност ГМ (46%), потом ПМ (19%), СЛ (18%), ДМ (9%), ММ (6%) и БМ (2%). Анамнестички податак о уједу крпеља дало
            је 36 пацијената (27,3%), од тога, највећи (47%) са ГМ, што је било статистички значајно више у односу на друге типове ЛКС
            (п=0,04). Двадесетчетири пацијента (18%) имала су позитивна АНА. Два пацијента имала су повишене вредности Сцл – 70
            антитела (2%) и код њих су дијагностификовани ЕФ и ММ. Најчешће примењивана терапија била је локална, заједно са
            пулсном интравенском кортикостероидном и метотрексатом.
            Закључак: Препознавање ЛСК у самом почетку и ранија дијагноза могли би бити постигнути бољом едукацијом. Јасни
            критеријуми за класификацију као и униформни терапијски модалитети значајни су за адекватан приступ пацијенту и бољи
            исход овог обољења.
            Кључне речи: Локализована кутана склеродермија; морфеа; одрасли; терапијски модалитети

                                          CUTANEOSUS SCLERODERMA IN ADULT PATIENTS

            Author: Mina Tošanić
            e-mail: minatosanic@gmail.com
            Mentor: Assist. Prof. JelenaStojković - Filipović
            Clinic of Dermatoverology, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

            Introduction:  Morphea or localized cutaneous scleroderma (LCS) is an inflammatory disease that eventually leads to sclerosis. The
            LCS includes: plaque morphea (PM), linear scleroderma (LS), bullous morphea (BM), generalized morphea (GM) and deep morphea
            (DM).  In 2006 Group of Pediatric  Rheumatology European  Society published a classification that,  besides the listed  types, also
            describes the mixed form (MM) of LCS.
            The Aim: The aim of ourstudy was to analyze the demographic, epidemiological, clinical, laboratory characteristics and therapeutic
            modalities in adult patients with LCS.
            Material  and  Мethods:  This  retrospective  study  included  132  adult  patients  with  LCS,  who  were  hospitalized  at  the  Clinic  for
            Dermatology, Clinical Center of Serbia from January 2007 to December 2017. All the collected data, obtained from the hospital and
            outpatient  medical  history,  was  used  to  examine  the  demographic  characteristics,  presentation  of  different  clinical  subtypes,
            epidemiological data, laboratory analysis, as well as therapeutic modalities for different types of LCS.
            Results: The results of our studies show significantly higher prevalence of GM - 46%, then PM (19%), LS (18%), DM (9%), MM (6%)
            and BM (2%). It usually took 2.5±5.2 years  to  make a diagnosis. Anamnestic data  showed  that  36 patients suffered a tick bite
            (27.3%),  out  of  which  47%  were  diagnosed  with  GM,  which  was  significantly  higher  in  comparison  with  other  types  of  LKS
            (p=0.004). Twenty-four patients (18%) had a positive ANA. Two patients (2%), with elevated Scl-70 antibodies were diagnosed with
            EF and MM. The most commonly used therapy was tropical, along with the intravenous pulses of corticosteroids and methotrexate.
            Conclusion: Early diagnosis of the disease, important for final patients outcome, could certainly be achieved by better education.
            Well-defined criteria for the classification of LCS and uniform therapeutic modalities could have a positive impact in approaching
            and treating the patients with this type of the disease.
            Keywords: Localised cutaneosus scleroderma; morphea; adults; therapeutic modalities















                                                     Kopaonik, 2018.
          606
   607   608   609   610   611   612   613   614   615   616   617