Page 612 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 612
59th SERBIAN STUDENTS’ CONFERENCE OF BIOMEDICAL SCIENCES
April WITH INTERNATIONAL PARTICIPATION
26-30
КУТАНА СКЛЕРOДЕРМИЈА КОД АДУЛТНИХ ПАЦИЈЕНАТА
Аутор: Мина Тошанић
e-mail: minatosanic@gmail.com
Ментор: доц. др Јелена Стојковић - Филиповић
Клиника за дерматовенерологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду
Увод:Морфеа (lat.morphoea) или локализована кутана склеродермија (ЛКС) је инфламаторно обољење чији је крајњи
стадијум склероза коже. У ЛКС спадају: плак морфеа, sclerodermialinearis, morphoeabullosa, morphoeageneralisataи дубока
морфеа. Група за дечију реуматологију европског друштва објавила је 2006. године класификацију која поред горе
набројаних 5 типова описује и мешовиту форму ЛКС.
Циљ: Циљ нашег истраживања је био испитивање демографских, епидемиолошких, клиничких и лабораторијских
карактеристика као и терапијских модалитета код адултних пацијената са ЛКС.
Материјали и методе: У ову ретроспективну студију било је укључено 132 адултна пацијента са потврђеном дијагнозом ЛКС
који су хоспитално лечени на Клиници за дерматовенерологију, Клиничког Центра Србије, у периоду од јануара 2007. до
децембра 2017. године. Сви прикупљени подаци добијени из болничких и амбулантних историја болести су коришћени
ради испитивања демографских карактеристика, заступљености различитих клиничких подтипова, епидемиолошких
података, лабораторијских анализа као и терапијских модалитета код различитих типова ЛКС.
Резултати: Просечно време за постављања дијагнозе износило је 2,5±5,2 године. Резултати наше студије показују највећу
заступљеност ГМ (46%), потом ПМ (19%), СЛ (18%), ДМ (9%), ММ (6%) и БМ (2%). Анамнестички податак о уједу крпеља дало
је 36 пацијената (27,3%), од тога, највећи (47%) са ГМ, што је било статистички значајно више у односу на друге типове ЛКС
(п=0,04). Двадесетчетири пацијента (18%) имала су позитивна АНА. Два пацијента имала су повишене вредности Сцл – 70
антитела (2%) и код њих су дијагностификовани ЕФ и ММ. Најчешће примењивана терапија била је локална, заједно са
пулсном интравенском кортикостероидном и метотрексатом.
Закључак: Препознавање ЛСК у самом почетку и ранија дијагноза могли би бити постигнути бољом едукацијом. Јасни
критеријуми за класификацију као и униформни терапијски модалитети значајни су за адекватан приступ пацијенту и бољи
исход овог обољења.
Кључне речи: Локализована кутана склеродермија; морфеа; одрасли; терапијски модалитети
CUTANEOSUS SCLERODERMA IN ADULT PATIENTS
Author: Mina Tošanić
e-mail: minatosanic@gmail.com
Mentor: Assist. Prof. JelenaStojković - Filipović
Clinic of Dermatoverology, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade
Introduction: Morphea or localized cutaneous scleroderma (LCS) is an inflammatory disease that eventually leads to sclerosis. The
LCS includes: plaque morphea (PM), linear scleroderma (LS), bullous morphea (BM), generalized morphea (GM) and deep morphea
(DM). In 2006 Group of Pediatric Rheumatology European Society published a classification that, besides the listed types, also
describes the mixed form (MM) of LCS.
The Aim: The aim of ourstudy was to analyze the demographic, epidemiological, clinical, laboratory characteristics and therapeutic
modalities in adult patients with LCS.
Material and Мethods: This retrospective study included 132 adult patients with LCS, who were hospitalized at the Clinic for
Dermatology, Clinical Center of Serbia from January 2007 to December 2017. All the collected data, obtained from the hospital and
outpatient medical history, was used to examine the demographic characteristics, presentation of different clinical subtypes,
epidemiological data, laboratory analysis, as well as therapeutic modalities for different types of LCS.
Results: The results of our studies show significantly higher prevalence of GM - 46%, then PM (19%), LS (18%), DM (9%), MM (6%)
and BM (2%). It usually took 2.5±5.2 years to make a diagnosis. Anamnestic data showed that 36 patients suffered a tick bite
(27.3%), out of which 47% were diagnosed with GM, which was significantly higher in comparison with other types of LKS
(p=0.004). Twenty-four patients (18%) had a positive ANA. Two patients (2%), with elevated Scl-70 antibodies were diagnosed with
EF and MM. The most commonly used therapy was tropical, along with the intravenous pulses of corticosteroids and methotrexate.
Conclusion: Early diagnosis of the disease, important for final patients outcome, could certainly be achieved by better education.
Well-defined criteria for the classification of LCS and uniform therapeutic modalities could have a positive impact in approaching
and treating the patients with this type of the disease.
Keywords: Localised cutaneosus scleroderma; morphea; adults; therapeutic modalities
Kopaonik, 2018.
606