Page 515 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ 26-30.
СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ Април

ОПОРАВАК СРЧАНЕ ФРЕКВЕНЦЕ НАКОН ТЕСТА ФИЗИЧКИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ КОД БОЛЕСНИКА СА И БЕЗ КОРОНАРНЕ
БОЛЕСТИ

Аутор: Александра Поповић, Јована Поповић
e-mail: popovicalexandra23@gmail.com
Ментор: кл. асист. др Војислав Гига
Клиника за кардиологију, Клинички Центар Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

Увод: Опоравак срчане фреквенце након теста физичким оптерећењем је важан прогностички маркер код болесника са
установљеном коронарном болешћу као и код болесника са факторима ризика за коронарну болест. Међутим, још увек
није познато који тачно фактори утичу на опоравак срчане фреквенце.
Циљ рада: Циљ наше студије је да се процени да ли постоји разлика у опоравку срчане фреквенце између особа са и без
доказане коронарне болести.
Материјал и методе: У студију је укључено 2699 болесника који су подељени у четири групе: Болесници са негативним
тестом физичким оптерећењем и без коронарне болести; Болесници са негативним тестом физичким оптерећењем и
претходном коронарном болешћу (претходни инфаркт миокарда и/или реваскуларизација); Болесници са позитивним
тестом физичким оптерећењем без претходне коронарне болести и Болесници са позитивним тестом физичким
оптерећењем и претходном коронарном болешћу. Сви пацијенти су подвргнути тесту физичким оптерећењем
(ергометријском или стрес-ехокардиографском тесту) по Bruce протоколу. Тест је сматран позитивним уколико је долазило
до депресије/елевације SТ сегмента ≥1mm и/или ако је на ЕХО-у долазило до појаве нових или погоршања постојећих
поремећаја сегментне кинетике леве коморе.
Резултати: Болесници у првој групи су имали значајно бољи опоравак срчане фреквенце у поређењу са болесницима у
осталим групама (1.група 34,4 ± 12,4 vs 2.група 30,05 ± 11,5 vs 3.група 28,5 ± 12,3 vs 4.група 25,9 ± 12,2, p˂0,001). Такође,
постоји значајно бољи опоравак срчане фреквенце код болесника из друге групе у поређењу са болесницима у четвртој
групи (30,5 ± 11,5 vs 25,9 ± 12,2). Мултиваријантном анализом је показано да су независни предиктори неадекватног
опоравка срчане фреквенце: старије животно доба (p=0,001), пушење (p=0,001), хипертензија (p=0,002), дијабетес мелитус
(p=0,019) и претходна коронарна болест/индуцибилна исхемија (p=0,001) .
Закључак: Показали смо да присуство коронарне болести и индуцибилне исхемије значајно модификује опоравак срчане
фреквенце након теста физичким оптерећењем.
Кључне речи: коронарна болест; опоравак срчане фреквенце; индуцибилна исхемија

HEART RATE RECOVERY AFTER TREADMILL EXERCISE TESTING IN PATIENTS WITH AND WITHOUT CORONARY HEART DISEASE

Author: Aleksandra Popovic, Jovana Popovic
e-mail: popovicalexandra23@gmail.com
Mentor: TA Vojislav Giga
Cardiology Clinic, Clinical Center of Serbia, Faculty of Medicine University of Belgrade

Introduction: Heart rate recovery (HRR) has important prognostic value in regards to patients with confirmed coronary heart
disease. However it is not fully understood which other factors contribute to inadequate heart rate recovery and does confirmed
coronary disease has a negative impact on heart rate recovery.
The Aim: The aim of this study was to evaluate is there a difference in heart rate recovery between patients with and without
coronary disease.
Material and Methods: In the study were included 2699 patients who were then divided into four groups: Patients with negative
test results and without coronary heart disease (CHD); Patients with negative test results and with CHD; Patients with positive test
results and without CHD; Patients with positive test results and with CHD. All the patients underwent treadmill exercise testing
(stress ECG or stress echocardiography) according to standard Bruce protocol. The exercise test was considered positive for
ischemia if depression/elevation of ST segment ≥1mm occurred and/or in the case of new or worsening of preexisting wall motion
abnormalities of left ventricule on ECHO.
Results: Patients in group 1 had significantly better HRR in relation to patients in other groups (1.group 34.4 ± 12.4 vs 2.group 30.5
± 11.5 vs 3.group 28.5 ± 12.3 vs 4.group 25.9 ± 12.2, p˂0.001). Also patients in group 2 had better HRR than patients in group 4.
(30.5 ± 11.5 vs 25.9 ± 12.2, p˂0.001). Mul variate analysis showed that independent predictors of inadequate HRR were: elder age
(p=0.001), smoking (p=0.001), obesity (p=0.019), diabetes (p=0.001), hypertension (p=0.002) and coronary heart disease/inducible
ischemia (p=0.001).
Conclusion: Confirmed coronary heart disease and inducible ischemia significantly modify heart rate recovery after exercise.
Keywords: coronary heart disease; heart rate recovery; inducible ischemia

Kopaonik, 2018.
509