Page 487 - 59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ
P. 487

59. КОНГРЕС СТУДЕНАТА БИОМЕДИЦИНСКИХ НАУКА СРБИЈЕ                                                 26-30.
            СА ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ УЧЕШЋЕМ                                                                       Април

                                СПЛЕНЕКТОМИЈА У ПРИМАРНОЈ ИМУНОЛОШКОЈ ТРОМБОЦИТОПЕНИЈИ

            Аутор: Анка Поштић, Емилија Пауновић
            е-mail: ankapostic@gmail.com
            Ментор: кл. асист. др Мирјана Митровић
            Клиника за хематологију Клиничког центра Србије, Медицински факултет Универзитета у Београду

            Увод: Примарна имунолошка тромбоцитопенија (ИТП) је стечена аутоимуна болест. Спленектомија представља најстарији и
            једини каузални вид лечења ИТП.
            Циљ: Утврдити краткотрајну и дуготрајну ефикасност, као и учесталост и типове компликација спленектомије код болесника
            са ИТП-ом.
            Материјал и методе: Извршена је ретроспективна анализа 120 болесника (просечне старости 41 година; жене/мушкарци
            82/38; просечно праћење 112 дана по спленектомији (опсег 2-364)) који су спленектомисани у периоду између 1986-2015. у
            Клиници за хематологију Клиничког центра Србије. Одговор је процењен на основу критеријума Међународне радне групе.
            Резултати: Комплетну ремисију (КР) постигло је 95/120 (79%) болесника, парцијалну ремисију (ПР) 10/120 (8,5%) болесника,
            а рефрактарно је било 15/120 (12,5%) болесника. Релапс је регистрован код 13/120 (12,3%) болесника. Болесници са
            одговором у поређењу са рефрактарним су били млађи (41 vs. 48, p=0.025), лечени мањим бројем терапијских линија пре
            спленектомије (1 vs. 2, p=0,028), чешће су били кортикосензитивни (69,5% vs. 22,7%, p =0,021), имали су већи број
            тромбоцита (Tr) у тренутку спленектомије (90x109/l vs.25x109/l, p=0,021), седмог дана после спленектомије (387x109/l vs.
            25x109/l, p=0,0035) и чешћу деструкцију Tr у слезини (86% vs. 0%, p=0,0003). Болесници са релапсом имали су нижи
            проценат постигнутих КР (53% vs. 93%, p=0,002), нижи број Tr три недеље (150x109/l vs. 340x109/l, p=0,048) и три месеца
            (130x109/l vs. 278x109/l, p=0,007) после спленектомије. Компликације су настале код 20 болесника (17%), и то: инфекције
            (13/120;10,83% болесника), тромбозе (5/120; 4,1% болесника), хеморагија (1/120; 8,33%болесника) и панкреатична фистула
            (1/120;0,08% болесника).
            Закључак: Спленектомија је ефикасна код 2/3 болесника са ИТП. Инфекције представљају најчешћу компликацију код
            спленектомисаних особа.
            Кључне речи: спленектомија; примарна имунолошка тромбоцитопенија; комплетна ремисија; рефрактарност


                                      SPLENECTOMY IN PRIMARY IMMUNE THROMBOCYTOPENIA

            Author: Anka Postic, Emilija Paunovic
            e-mail: ankapostic@gmail.com
            Mentor: TA dr Mirjana Mitrovic
            Hematology clinic Clinical centre od Serbia, Faculty of medicine University of Belgrade

            Introduction: Primary immune thrombocytopenia (ITP) is an acquired autoimmune disorder. Splenectomy is the oldest and only
            causal treatment of ITP.
            The Aim: To evaluate long-term efficiency and frequency and tipes of complications after splenectomy in patients who suffer from
            ITP.
            Matherial and Methods: A retrospective analysis on 120 patient, medium age at splenectomy 41 years; 82/38 female/male;
            median follow-up from splenectomy 112 days (range 2-364), who underwent splenectomy betwen 1986 and 2015.at Hematology
            clinic, Clinical centre of Serbia. Results are assessed based on the criteria of the International working group.
            Results: Complete remission (CR) was achived in 95/120 (79%) patients, parcial remission (PR) in 10/120 (8.5%) patients, and
            15/120 (12.5%) patients were refractory; 13/120 (12.3%) responsive patients relapsed. Responsive patients were of younger age
            (41 vs. 48, p=0.025), had lower number of pre-splenectomy therapies (1 vs. 2, p=0.028), were responsive to steroids (69.5% vs.
                                                                         9
                                                                                  9
            22.7%, p=0.021), had higher platelet count (PC) on the time of splenectomy (90x10 /L vs.25x10 /L, p=0.021), higher PC on the
                                            9        9
            seventh day after the splenectomy (387x10 /L vs. 25x10 /L, p=0.0035), and platelet destruction in spleen (86% vs. 0%, p=0.0003).
                                                                                        9
                                                                                                  9
            Relapsed patients had significantly lower CR rate (53% vs. 93%, p=0.002), lower PC three weeks (150x10 /L vs. 340x10 /L, p=0.048)
                                          9
                                9
            and three months (130x10 /L vs. 278x10 /L, p=0.007) after splenectomy. Complications have arisen in 20 patients (17%) with
            following frequency: infections (13/120;10.83% patients), trombosis (5/120; 4.1% patients), hemorrhage (1/120; 8.33% patients) i
            pancreatic fistula (1/120;0.08% patients).
            Conclusion: Splenectomy is effective in approximately two thirds of patients with ITP. Infections are most common complications in
            patients with removed spleen.
            Keywords: splenectomy; primary immune thrombocytopenia; complete remission; refractory













                                                     Kopaonik, 2018.
                                                                                                           481
   482   483   484   485   486   487   488   489   490   491   492